ВЕРА

Беседа владике Артемија на Видовдан: Свако од нас налази се данас пред видовданским огледалом и благо ономе ко је у реду Лазаревих витезова


Прослава Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског

Епархија рашко-призренска 2.7.2018.

Косово и Видовдан су централни догађаји наше историје и увек су имали пресудну улогу у историји и култури српског народа. Они су симболи нашег опредељењa за духовно и вечно у односу на земаљско и пролазно. На Косову су Свети Кнез Лазар и косовски мученици положили своје животе за Крст часни и слободу златну, за Господа Христа. Због тога је Косово величанствени жртвеник српског народа а Видовдан свесветли дан у историји српског народа, велика духовна победа Срба и путоказ ка Царству небеском. Светли празник Видовдан и ове године свечано је прослављен у свим катакомбама Епархије рашко-призренске у егзилу. Централна прослава традиционално се одржава у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.

Прослава је започела празничним бденијем уочи празника, 14/27. јуна. Бденије је служио Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум. Уследила је традиционална Видовданска литија. Литија је кренула у поноћ са Трга Републике у Београду. Литија је стигла у манастир Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву око осам часова ујутру. Ове године у литији је  учествовало око 150 светосаваца а траса литије (дужине 35 км) ишла је поред споменика Цару Николају II Романову у центру Београда. Овде је прочитан акатист Светим Царским мученицима Романовим.

На сам дан празника, 15/28. јуна, у манастиру је одслужена Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије. Епископу Артемију су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ старорашки и лознички Г.Г. Николај, Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум и 18 свештенослужитеља епархије. Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 700 светосаваца из свих крајева наше земље и расејања. Многи од њих причестили су се пресветим и животворним Тајнама Христовим.

По завршетку Литургије одслужен је парастос војсковођама и војницима пострадалим на бојном пољу за Крст часни и слободу златну од Косова до данашњег дана. Пригодне архипастирске беседе на Литургији и парастосу одржали су Епископи Артемије и Максим.

Празновање је, након послужења за све присутне, настављено Видовданском духовном академијом. Академију је отворио Епископ Артемије. На академији су говорили Хорепископ Наум, на тему „Видовдан у српском народу, некад и сад“ и Саша Касаловић, на тему „Видовдан међу Србима на КиМ почетком 21. века.“ На академији су учествовали: монахиње из манастира Светог Николаја у Лозници код Чачка, монахиња Серафима (Џепина), хор „Преподобни Јустин Ћелијски“ из Барајева, гуслар Радомир Фуртула, песник Радомир Димић, рецитатори Никола Костић и Анђела Лекић. Програм академије водила је Бојана Рајковић.

Уследила је трпеза љубави за све присутне, чиме је и завршено овогодишње празновање Видовдана у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског.

***

Беседа владике Артемија на Видовдан 2018. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Ево и ове године, браћо и сестре, дочекасмо наш тужни и радосни Видовдан. У томе једноме дану садржано је и распеће српскога народа и његово духовно васкрсење. Тако да је Видовдан остао после Косовске битке, коју је водио свети кнез Лазар са својим витезовима, и у тој бици положио живот свој и он и сви они борећи се за Крст часни и слободу златну, јер су се најпре определили за Царство небеско.

Свети кнез Лазар није се определио за Царство небеско пред саму битку. Он је целог свога живота живео ради Царства небескога, јер само онај ко живи ради вечних вредности Царства небескога у стању је и да се жртвује за Царство небеско.

Свети кнез Лазар био је свестан величине непријатеља, али је био свестан и величине светиње коју брани. Зато се и каже: „Не мислим на оне који иду на нас, него на оно шта ми бранимо“.

Свети кнез Лазар је бранио пре свега Праву Веру православну. Зато се и каже да се борио за Крст часни и слободу златну. Без крста нема слободе. Крст је симбол Христа. Без Христа нема ни слободе ни земаљскога царства, ни Небескога царства. Зато је Косовски бој, његов значај у историји рода србскога концентрисан у такозвано „Косовско Јеванђеље“ које је постојало још од Светога Саве. А то Јеванђеље је кратко. У Новом Завету постоје четири јеванђелиста, а у „српском Јеванђељу“ четири речи: „Све за Христа, Христа ни за шта“. Јер Христос је највећа и једина велика вредност ради Кога треба да живимо и ради које треба да се жртвујемо када за то прилике и Бог допусти. Тако да је свети кнез Лазар постао и остао са својим витезовима огледало и пример српскоме роду кроз векове и векове.

Ево, скоро 650 година, сваке године Срби доживљавају Видовдан као свој народни и национални празник. Нажалост, не и као државни празник, јер ова држава, нова држава није она која је била за време Светог Кнеза Лазара. Она је била управљена ка Царству небескоме, а ова ка европској унији. Шта нам даје европска унија тек ћемо видети, али српски народ, ма где се данас налазио, у нашој светој Србији, у расејању, у другим државама где Срби живе, сви су они данас обједињени у једну мисао, у једну молитву, молитву и опредељење за Царство небеско.

Тако и ми данас постајемо витезови Светог Кнеза Лазара. Нису само они који су са њим били пострадали за Косово, него и сви који су свој живот положили у протеклим вековима, у тешком турском ропству које је трајало пет стотина година, у страдањима у 20. веку и у 21. веку на самом почетку, све су то витезови косовски, све су то борци Светог Кнеза Лазара.

Браћо и сестре, сваки од нас се налази данас пред видовданским огледалом, да види и погледа себе где се налази, да ли је у реду Лазаревих витезова, да ли је под његовим крсташким барјаком, или, авај, под заставом Вука Бранковића.

Нажалост, нажалост, нажалост српски народ никад није био без својих „Бранковића“. И на првоме Косову и касније кроз историју увек је било оних који су склони компромисима, склони колаборацијама, склони стављања било чега и било кога испред Господа Христа и Његовог Светог Јеванђеља. И данас нисмо поштеђени таквих. Нећемо никога прозивати, али сви се знамо ко се где налази и отприлике ово је последња Косовска битка, јер она прва од 1389. године још није завршена, још се Србин бори за славно Косово, за Крст часни и слободу златну.

И данас Срби имају пред собом косовско-светосавско Јеванђеље: „Све за Христа, Христа ни за шта“. Благо ономе ко је на тој страни и ко се тако бори. Онда се определио за Царство небеско.

Нека би Господ молитвама светог кнеза Лазара, његових славних витезова и осталих мученика и новомученика српских кроз векове, посебно Јасеновачких мученика и осталих који пострадаше од хришћанства лажнога, како каже свети Владика Николај. Нека Бог молитвама свих њих дарује нама мудрости, храбрости и снаге да истрајемо и останемо на Косовском путу, на путу Крста Христовога, на путу Христовоме, да идемо за Њим као што је Он рекао: „Ко хоће за мном да иде, да се одрекне себе и узме крст свој и иде за мном“. Да и ми са нашим крстом кренемо и идемо предвођени светим кнезом Лазаром, за Господом нашим да би постали грађани и ми Царства небескога, да тамо
са Небеском Србијом и осталим светим угодницима Божијим славимо Светога Бога у Тројици, славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све векове и сву вечност. Амин.

***

Беседа Хорепископа Максима на Видовдан 2018. године у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Велики је празник данас, браћо и сестре. И колико год се трудили да о њему нештo кажемо, увек остајемо недоречени. На Видовдан ми се скупљамо око саме тајне овог данашњег празника, то је тајна Kрста Христовог и Васкрсења Христовог.

Видовдан представља саму примену ове две тајне нашег спасења Kрста Христовог и Васкрсења Христовог. Јер Свети Кнез Лазар и сви свети мученици и новомученици српски које данас славимо живели су Kрстом Христовим и доживели су Васкрсење и то духовно у свом мученичком страдању за Kрст часни, Kрст Христов. Зато су они у знаку крста живели и у знаку крста животе своје за тај крст положили и наследили вечни живот у васкрсломе Богочовеку Христу.

Ако се иједнога дана у години може премерити и измерити вредност нашег српског народа, то је управо Видовдан. Јер вредност једног православног народа мери се бројем светитеља којим је тај народ угодио Богу, а посебно бројем светих мученика. А ми православни Срби на данашњи дан, поред Светог Кнеза Лазара и Светих Косовских мученика, славимо и све свете новомученике српске које ни до дана данашњег нисмо пребројали, чије хумке, гробове и јаме у којима су пострадали за
Веру Христову до дана данашњег нити смо пребројали, нити како треба обележили макар једним крсним знамењем. И питање је да ли ћемо у томе икада успети. Али оно што је сигурно, њих је пребројио све до једног Господ Бог и сабрао их као зрело класје у житнице Свога Царства небеског.

На данашњи дан ми православни Срби, славећи наше свете мученике и новомученике, подсећамо се на све оне вредности у Христу Богочовеку за које су своје животе мученички они положили, јер ако један човек као појединац и народ нема оне духовне вредности за које је спреман да умре, онда он нема ни зашта да живи. Једино оне вредности за које смо спремни да умремо, а таква једина права вредност јесте Христос  Богочовек и Вера православна, осмишљавају и наш живот. Једино на тај начин наш живот добија прави смисао ако Веру Христову држимо као најузвишенију вредност за коју смо спремни и да умремо. То нам показује Свети Кнез Лазар, то нам показују сви свети мученици и новомученици из рода нашег које данас славимо. Потребно је да их не само славимо устима, већ читавим срцем и нашим животом.

Зато је сваки дан Видовдан, дан када ми православни Срби себе преиспитујемо да ли смо и даље на том њиховом путу, мученичком путу, исповедничком путу, једином правом путу, јер има једини прави циљ, а то је Царство небеско. И уколико свако од нас појединачно и сви ми као народ нађемо да смо скренули са тог пута, треба да се исправимо и да се равнамо према том путу који су утабали и мученичком крвљу обележили Свети Кнез Лазар и сви свети српски мученици и новомученици.

Посебно на данашњи дан своја дела, своје настројење и своје ставове треба да преиспитују они који одричу овај мученички пут, исповеднички пут косовског завета, пут Светог Кнеза Лазара, који тај пут сматрају промашеним и бесмисленим, они који уместо Светог Кнеза Лазара кога обезвређујући и мученички подвиг обезвређују; хвале Мурата као хероја и јунака. Такви посебно треба да се преиспитају какав ће њихов крај бити и где – да ли у Царству небеском са Светим Кнезом мучеником Лазаром или са Муратом.

Нека би Господ све нас православне Србе мученичким молитвама свих Светих мученика и новомученика које су силне пред Богом, укрепио да останемо и на данашњи дан и у све дане нашег живота, верни Косовском завету и Светом Кнезу Лазару, да останемо на путу исповедања и чувања Вере Православне на коме су пострадали, ишли и пострадали и свој живот окончали сви свети мученици и новомучници српски. Амин. Боже дај.

Нека је срећан и Богом благословен данашњи празник.
Амин. Боже дај.

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.