АКТУЕЛНО

Душан Марић: ДАН ЗЛОЧИНА И СРПСКЕ СРАМОТЕ – 7. јул није дан устанка већ дан почетка братоубилачког рата


Ако Србија треба да обележава дан устанка против окупације од стране Хитлерових нациста, Мусолинијевих фашиста, хрватских усташа, Бугара и Мађара, а требала би, онда за то треба одабрати неки примеренији датум

Тито и Дража, фото НОВОСТИ

И ове године широм Србије 7.јул је обележен као дан устанка. Положени су венци на споменике партизана који су погинули за слободу Србије и Југославије. Ако се неко данас и сетио четника који су свој живот дали за слободу Србије и Југославије, поменуо их је као издајнике, злочинце и „слуге окупатора“.

На данашњи дан 1941. године Жикица Јовановић и Миша Пантић, припадници комунистичког покрета, су на вашару у Белој Цркви код Крупња убили двојицу (под)официра српске полиције, наредника Богдана Лончара, избеглицу из западних српских крајина и каплара Миленка Браковића.

Пуцање у полицајце који су вршили своју дужност и двоструко убиство у Белој Цркви догодило се у време када Срби још увек нису били јасно подељени на партизане и четнике, када је и већина комуниста и већина монархиста сматрала да се окупатору треба супротставити заједничким снагама свих родољуба, без обзира на националну припадност, веру и идеолошко опредељење.

У правној држави двојица комуниста би после рата одговарала за тешко убиство државних службеника. У Србији се ово братоубиство слави као дан устанка. И двадесет пет година након што су социјалистичка Србија и СФРЈ престале да постоје. И 17 година након што то више није званични државни празник.

Историјски је факат да су устанак у Србији подигли четници.
Краљевина Југославија је капитулирала 17.априла 1941. Само четири дана касније, 21.априла, у Доњем Добрићу у Поцерини једно одељење Јуришног одреда Југословенске војске напало је Немце. У тој акцији убијен је један немачки потпоручник, док су други потпоручник и један поднаредник рањени.
Друга група краљевих војника која није признавала капитулацију је 1.маја, недалеко од Пожеге, напала немачку колону. У жестокој борби десеторица српских војника су заробљена и одмах стрељана.
Половином маја и 16.јуна 1941. на планини Јавор вођене су борбе између Немаца и војника Краљевине Југославије. Сељаци из села Брнчар, на Копаонику, су се 5.јула са оружјем супротставили албанским жандармима и немачким војницима из јединице која је имала базу у Косовској Митровици.
Припадници војске Драже Михаиловића су 28.маја код Љуљака, на путу између Горњег Милановца и Крагујевца, напали једну немачку моторизовану колону.

Проглашавањем 7.јула за дан устанка Тито и комунисти се нису огрешили само о четнике и историју, већ и о своје присталице, припаднике партизанског покрета.

Наиме, 2.јула 1941.године у шуми Јутина, у Подгорини, борци Ваљевског партизанског одреда напали су и заробили су 14 немачких војника, разоружали их, свукли до гаћа и кошуље и пустили да слободно оду у Ваљево.
Али, очигледно, за Тита и српске комунисте значајније је било убиство два Србина, (под)официра српске полиције, него заробљавање 14 окупаторских војника.

Не навијам ни за партизане, ни за четнике. Сматрам да би за српски народ и Србију било далеко боље (а то су потврдили догађаји из деведесетих, распад СФРЈ и верски ратови на њеним развалинама) да су у Другом светском рату победили четници и Дража Михаиловић. Али то не мења чињеницу да су (уз уважавање свих олакшавајућих околности за четнике) партизани дали већи допринос слому Хитлерове војске и осталих окупационих снага, као и уништењу геноцидне НДХ. Да би на крају рата, уз помоћ Црвене армије, енглеског и америчког оружја, однели победу и преузели власт у Србији и Југославији.

Као што ни поштено вредновање партизанског доприноса не може избрисати чињеницу да су четници ослободили прва села и градове у Србији (31.августа устаници под командом краљевог потпуковника Веселина Мисите ослободили су Лозницу и заробили 93 немачка војника, убрзо су ослобођени рудник Зајача, Бања Ковиљача и већи део Подриња).

Већ две и по деценије у Србији се говори о потреби националног помирења, пре свега помирења партизана и четника. Односно њихових потомака.
То помирење није могуће све док се као дан устанка обележава 7.јули, дан када су Срби, из разлога за који се не може наћи ни једно оправдање, пуцали у Србе.
Седми јул није почетак устанка, већ почетак грађанског рата. Који ће Србију коштати више десетина хиљада живота. И подела које се и данас осећају.

Ако Србија треба да обележава дан устанка против окупације од стране Хитлерових нациста, Мусолинијевих фашиста, хрватских усташа, Бугара и Мађара, а требала би, онда за то треба одабрати неки примеренији датум. Дан у којем су Срби заиста извели прву оружану акцију против окупатора или један дан из првих устаничких месеци који ће асоцирати на јединство српског народа, а не на поделе.

Зашто то не би био 19.септембар дан када су се Тито и Дража први пут срели у Струганику, у кући Живојина Мишића и постигли споразум о заједничкој борби против окупатора?

Душан Марић

Душан Марић

——-

7.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

4 replies »

  1. Марићу,
    Душко дише српством и чињенице га потврђују.
    Текст гледам другачиЈе од њега, јер нас приближава. Тито је изабран од стране Хитлера (па и Черчила) као данас Вучић – да нас сатре. Историја се понавља на српску штету, а ми ћутимо као брави, као стадо оваца којима дају по мало сена и воде да неби одма поцркали. Муче нас.
    Него, Марићу, немаш закључак ни иницијативу. Знаш ли стварне биографије убица и ко их је послао? Да се њихова имена избаце из „легендарних личности“ јер се ради о терористима
    Потребна је локална иницијатива да се жртвама комунизма нареднику Богдану Лончару о каплару Миленку Браковићу подигне споменик у Белој цркви, а још боље – у Београду.
    Тероризам се данас награђује, а највећи српски терориста над сопственим народом је Вучић, већи од Тита.
    А себи ћуте.

    Свиђа ми се

  2. ДУШАН МАРИЋ ПО ПИСАНИЈУ ПОШТИВА сатрапа МРЧО БОЉЕ ЈЕ ПИТАЈ СТАРЕ ЧЕТНИКЕ ДА ЛИ СЕ ОНИ СЛАЖУ ДА СЕ КАКО ТИ ЗБОРИШ ПРОСЛАВЉА сатрап ? НИКАДА НИКАДА НИКАДА ЖИВЕО ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА ПАВЛЕ ЂУРИШИЋ И ЂУРИШЛИЈЕ КОЈЕ НИЈЕСУ НИКАДА БИЛЕ СА комунистима НИТИ ЧЕТНИЦИ ВОЈВОДЕ МОМЧИЛА ЂУЈИЋА СА комунистима БРДЂАНИ ЗНАЈУ КО ИХ ЈЕ БРАНИЈО сатрап ЈЕ УБИЈАО СРБЕ КАКО ДА ЊЕГА КАКО ЗБОРИШ СРБИ СЛАВЕ СССС

    Свиђа ми се

  3. Углавном се слажем са текстовима Душана Марића и увијек их са ужитком читам али овај текст има неколико кључних промашаја.

    Из текста:

    „Али то не мења чињеницу да су (уз уважавање свих олакшавајућих околности за четнике) партизани дали већи допринос слому Хитлерове војске и осталих окупационих снага, као и уништењу геноцидне НДХ. Да би на крају рата, уз помоћ Црвене армије, енглеског и америчког оружја, однели победу и преузели власт у Србији и Југославији.“

    Ове реченице се супротстављају здравом разуму и не постоје историјске чињенице које би их могле оправдати. Партизанске јединице, вођене изузетно нестручним кадровима и војнички неспособним људима, највећи допринос су дале огромном страдању српског народа на територијама на којима су дјеловале. Никакав допринос слому Усташке НДХ нису дали партизани. Јасеновац је био у функцији до самог краја Април 1945-е, а Њемачка је капитулирала 8ог Маја исте године. Тито и Павелић су били сарадници!

    Даље,

    „Зашто то не би био 19.септембар дан када су се Тито и Дража први пут срели у Струганику, у кући Живојина Мишића и постигли споразум о заједничкој борби против окупатора?“

    Док год се ишта у Србији буде славило а да је везано за злочинца Броза, српском народу неће бити бољитка. Последице партизанске борбе и „побједе“ осјећају се и дан данас и осјећаће их и генерације које долазе.

    Дуле, држи се текстова о ратовима деведесетих година. Они ти много боље стоје. 🙂

    Liked by 1 person

  4. ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ ДОК ЈЕ СРБСТВА И СРБИЈЕ ПЕВА МОЈ БРАТ МИЛАН МИЋА ПЕТРОВИЋ ТО ЧЕТНИЧКОЈ ЕМИГРАЦИЈИ ДАН УСТАНКА ЈЕ КАД ЈЕ ЧИЧА ПОДИГАО ЧЕТНИЧКИ УСТАНАК НА РАВНОЈ ГОРИ 8 МАЈА 1941 А ТИ УБИЈЕНИ ЖАНДАРИ СУ БИЛИ СРБСКА ДРЖАВНА СТРАЖА РЕЧ ИЗБЕГЛИЦА НИЈЕ ПРАВУЛНО ДА СЕ УПОТРЕБЉАВА ВЕЋ ПРОГЊАНИК ЈЕР ЈЕ ЛОНЧАР ЧИНИ МИ СЕ ПРЕЗИМЕНУ ИЗ СРБСКЕ ЛИКЕ ЈЕДИНО ЈЕ ПОГРЕШИЈО ЧИЧА ШТО НИЈЕ ДАО ЧЕТНИЧКОМ МАЈОРУ ВУЧКУ ИГЊАТОВИЋУ ДА УБИЈЕ ТО псето НА ЛЕВОЈ СТРАНИ СЛИКЕ ЈЕДАН ЧЕТНИК ИЗ ШУМАДИЈЕ МИ ЈЕ РЕКАО ДА ЈЕ ВЕЛИКА ГРЕШКА КОЈУ ЈЕ ЧИЧА ДРАЖА УЧИНИЈО ЈА БИ ГА ОДМА УБИЈО НЕ МОЖЕ НЕКИ ТАМО КОГА ЈЕ ПОСЛАЛА комитерна ДА БУДЕ НА ЧЕЛУ СРБИЈЕ ВЕЋ ДРАЖА СРБИЈАНАЦ ЖИВЕО РАВНОГОРСКИ ПОКРЕТ И ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА СЛАВКО АЛЕКСИЋ ИЗ БИЛЕЋЕ СРБСКЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.