АКТУЕЛНО

ГУТАЈУ БУЏЕТ: Више од 130 АГЕНЦИЈА годишње Србију (народ) коштају више од 800 милиона евра


На грбачи грађана Србије је, говоре подаци, око 130 државних агенција за све и свашта, а према медијским проценама, та бројка иде на више од 170. Податак за Гиниса ако се зна да водећа европска сила Немачка има свега шест државних агенција, Словачка осам, Финска девет, а Чешка 11.

Ова бројна тела годишње Србију коштају више од 800 милиона евра, а обећања оних који воде државу, по доласку на власт 2012. да ће кренути у њихову сечу, испоставила су се као „лудом радовање“.

После шест година се још не зна њихов број, шта тачно раде, колико запослених имају, а ни висина њихових примања.

Унија послодаваца Србије је пре седам година најавила да ће се против умножавања агенција борити оснивањем „агенције за борбу против агенција“.

Од те идеје, према речима председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, нису одустали. На тај начин ће, како каже, Унија утицати на њихово смањење, али то треба да чине и медији и друштво.

– Залажемо за ефикасну државу која није скупа и може да помогне привреди и грађанима, а видимо да је агенције поскупљују, јер повећавају издатке грађана – објашњава Атанацковић за „Вести“.

Скупи чиновници

Небојша Атанацковић каже да се ницање великог броја агенција, оправдава пред грађанима, потребом на путу ка Европској унији.
– Зашто се по економичности и ефикасности, не примичемо Бриселу – пита Атанацковић и истиче да једна агенција државу кошта због простора у којем запослени раде, техничке и технолошке опреме, плата запосленима и све на терет пореских обвезника.

Многе од агенција су, према оцени председника Коалиције за надзор јавних финансија Драгана Добрашиновића, извориште непотизма и корупције који су већ годинама везивно ткиво сваке власти.

– Ухлебљење рођака, пријатеља и кумова, збрињавање неспособних партијских кадрова главни су разлог одржавања шуме агенција и, рекао бих, једног контролисаног хаоса. Скупе су, већина и бескорисна, а о њиховом раду грађани ништа не знају. Запошљавања у њима су преко везе, па их власт зато не броји јавно, али и не гаси, нити се бави тиме колико коштају – оценио је Добрашиновић за „Вести“ додајући да су агенције у неку руку држава у сенци.

Ако се и затворе, отварају се нове које се баве истим послом, а само им је промењен назив.

Када је угашена Агенција за приватизацију, Влада је основала Агенцију за вођење спорова у поступку приватизације и да настави рад. Та агенција је, каже адвокат Иван Нинић, беспредметна, јер постоји државно правобранилаштво и доказ да Србија има мајсторе продавања магле и дуплирања трошкова.

– Гашење агенције или припајање другој се показало као пресипање из шупљег у празно, јер трошкови нису смањени – појашњава Нинић.

Колико је читав систем усложњен и скуп, поткрепљује чињеницом да су од 2005. осниване агенције, а дотадашњи помоћни органи заводи, секретаријати, дирекције, нису затворени.

Као пример дуплирања државних тела о трошку грађана, Нинић наводи Агенцију за заштиту животне средине и Завод за заштиту природе.

Постоје каже Нинић који је и директор Центра за владавину права, и заводи сличне делатности Завод за унапређење образовања и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Лажне уштеде

– Мрежом агенција под окриљем министарстава се прави дисперзија њихових трошкова. Рецимо, министар може да позајмљује новац од агенција које га добијају делом из буџета, а делом из својих прихода и да прикаже како је у раду уштедео. Такође, у агенцијама се за обрачун плата не користе коефицијенти који се примењују у органима државне управе, већ стимулативнији. Оснивањем агенције се део послова се измешта из министарства, а притом свака агенција има директора, заменике, помоћнике, управне одборе. Ако министарство има пет агенција, број запослених се множи са пет – указује Иван Нинић на прекобројност администрације.

ИЗВОР: Д.Декић-ВЕСТИ

————

9.7.2018. за СРБски ФБРепротер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. А онда се отима од пензионера и урушава систем да би се намирили којекакви бескорисни трутови. Имате ли можда податак колико се уштеди на пензијама, а колико се даје за ове агенције? Колико се новца изгуби кроз ненаплаћене царине, и разне друге сиве и црне економије? Било би занимљиво упоредити бројке, вероватно би се показало да пензије уопште нису морале да се дирају. Али шта очекивати од оних који су деведесетих посегли за девизном штедњом грађана, они не умеју другачије да размишљају, кад већ не умеју да покрену економију. Наш народ зна и хоће да ради и има изражене предузетничке квалитете и способности, само га треба пустити да ради, а не отимати.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.