АКТУЕЛНО

Руси у Сирији показали како се добија рат на Блиском истоку


Фотографија преузета из изворног чланка

ДАМАСК – На врхунцу ратова које су „вољни“ на челу са САД водили у Авганистану и Ираку америчка војска и војни аналитичари су обавезно говорили о противпобуњеничким дејствима.

Два велеуважена генерала, Дејвид Петреус и Стенли Меккристал, скоро свакодневно су избацивали наравоученија како победити примењујући неконвенционалну тактику. Њихова стратегија је била да треба размишљати као што размишљају побуњеници, заузимати њихов простор и блокирати им физичку и моралну подршку. А ипак, Ирак и Авганистан су и после више од деценије ратовања поприлично ван америчке сфере утицаја, далеко од тога да су безбедни за америчку војску, која мора да се ослања на државе из региона да би опстала.

У Сирији, међутим, Руси демонстрирају макијавелистичке вештине које претварају у успехе на бојном пољу. По први пут у савременој историји, да страна интервенција на Блиском истоку буде успешна.

Офанзива на Дару 

Док сиријска војска напредује у Дари, постају све јаснији обриси завршног поглавља офанзиве коју је уобличила Русија. Али шта се тамо заиста дешава? Исто као на истоку Гуте, Хомсу и Алепу?

Дара се не може посматрати као посебан случај. Од када су Руси умешали, постала је микрокосмос Сиријског рата.

Све америчке војне интервенције на Блиском истоку – у Ираку, Авганистану, Либији и Јемену – су катастрофални неуспеси. Американци јесу свргли Садама, али су, после, Ирак практично препустили Иранцима; Либију су оставили разноразним терористичким групама и локалним моћницима; у Јемену, њихов клијент Али Абдулах Салех је морао да побегне из земље, да би после био убијен. У међувремену, и Египат и Газа осташе без „демократских вредности“, али уз свесрдну подршку САД.

Стога не изненађује што су Руси, уочивши све те силне неуспехе и противречности америчке блискоисточне политике, ушли у арену и извојевали чисту, очигледну победу, која их чини ултимативним властотворцима не само у Сирији, него на читавом Блиском истоку.

И што се „лидери“, попут Абдела Фатаха ал-Сисија у Египту, Мухамеда бин Салмана у Саудијској Арабији и Реџепа Тајипа Ердогана у Турској толико умиљавају Москви, да их извуче из кркљанца који су изазвале Сједињене Америчке Државе.

И што чак и амерички председник чезне да се сусретне с руским председником Владимиром Путином, да продискутују (и) Сирију.

Надмудрише Руси и Американце, и своје архинепријатеље, Турску и Саудијску Арабију.

Руска стратегија 

Одмах, чим су кренули да се „ангажују“ у Сирији 2015. године, да би помогли сиријској влади и војсци, Руси су кренули у „дилове“ са најразличитијим оружаним групама, без обзира каква им је идеологија. Али истовремено док су с једнима преговарали, друге групе су подвргавали аргументима Ваздушно-космичких снага и приморавали их на предају и/или одступање, пошто су претходно су преузели руковођење сиријском командно-контролном структуром, да би јој војску и инфраструктуру начинили делотворнијом.

Аналитичари који су предсказивали упокојавање сиријског председника Башара ал-Асада су оманули. И поред великих и значајних губитака, па и међу главним официрима војске и безбедносних служби, сиријске војне и обавештајне организације су успеле да сачувају мрежу агената, кадрих да се убаце у побуњеничке и екстремистичке групе, слично као у либанском и ирачком грађанском рату, у којима је сиријска војно-обавештајна служба имала утицај и завидан степен контроле у скоро свим групама које нису потпадале под команду тамошњих власти. Али опет, Асад је многе изненадио када је 2015. признао да се повлачи са територија на којима војска не може више да се бори јер је разапета на све стране, те да се морају утврдити приоритети и нешто оставити за сутра.

У исто време је упутио позив Русима да дођу и помогну му да крене у контранапад. И контранапада би. Безбедносна апаратура је, најпре у Хомсу, ступила у акцију и кренула да склапа „дилове“ с оружаним групама, да и њих и становништво храни и поји и да успоставља заједничка контролна места – и да елоиминише све који су одбили да преговарају.

У Хомсу је изведена прва успешна евакуација под надзором Руса. Побуњеници су бивали пребачени на север или у Гуту, а територија запоседнута. Затим су на ред дошли Алеп и Гута, где је примењивана иста стратегија. Руска ватрена моћ и сиријска intelligence (као у Либанском и Ирачком рату) су, здружени, успешно свршавали посао са побуњеницима.

Турска се сагласила са руском стратегијом јер је морала или да „подржи процес под вођством Русије, или да се суочи са курдским побуњеницима које подржавају турски савезници из НАТО-а“. Кључне арапске земље – Египат, Алжир, УАЕ су такође „доведене у ред“, па сада, иако су махом сунитске, подржавају Дамаск у настојању да заврши с побуњеницима.

Руси су у преговоре са главешинама побуњеничких група, такође већином сунитских, слали официре своје војне полиције који су и сами сунитски муслимани. У блиставом дипломатском подвигу неутрализован је и Израел – Руси су Израелцима рекли да ће морати да се договоре или с њима, или са Иранцима, које Русија може да удаљи с југа Сирије (што је и учинила).

Сиријска завршница 

Дени Маки, вероватно најнавођенији војни аналитичар, који из сиријског рата извештава „уграђен“ у екипе водећих западних медија које прате дејства сиријске војске, недавно је за TRT World изјавио да „не изненађује што је Дара пала – то је било само питање времена“, као и у Хомсу, Алепу и Гути, јер су Руси и Сиријци успели да Јорданце убеде да је и за њих боље да те територије контролише Дамаск, а не побуњеници.

Јордан, опхрван економском кризом, није више тако рад да се бори с Дамаском. Израел, који је, по извештајима снага УН размештеним недалеко од Даре, помагао побуњенике, такође се више не противи да Дамаск поново заузме територије дуж израелско-сиријске границе, чему је помогло што су Иранци удаљени с југа Сирије, све у складу с чежњом Тел Авива, „Не, немој ми прићи…“ Са Американцима се преговара да размонтирају своје базе у Сирији, за шта би били награђени још мањим иранским присуством на сиријској територији.

Може се десити да се и током сусрета Трампа и Путина утаначи како ће изгледати „сиријска завршница“. Побуњеничке групе, сиријска опозиција и гро УН због Даре лелечу, али главни регионални протагонисти, Саудијска Арабија и Турска, нису више заинтересовани за њену судбину, о којој би такође да се нагоде с Москвом.

Невољно, Уједињене нације и ентитети типа „Чатам хауса“Би-Би-Сија и „Економист“-а сада морају да извештавају да се на стотине хиљада избеглица враћа на подручја и у градове под контролом Асадове владе, где је живот враћен у нормални колосек и више нема несташице хране, воде, струје и других потрепштина.

Руси су у пуној мери искористили предности ушанчености сиријске државе, која се, и поред свих повлачења, никада није предала и нестала, него напротив, успела да се одбрани уз блистав comeback умећу преговарања покојног сиријског председника Хафеза ал-Асада.

Противпобуњеничка дејства што су их предводили Руси и Асад су остварила све оно што Американци у својим нису успели – да државу оспособе да служи бар основним потребама становништва и да буде у стању да се успешно супротстави и страном и домаћем непријатељу.

А што се тиче Даре, избеглице су тамо почеле да се враћају не чекајући споразум, јер је сиријска власт, после вишенедељних интензивних борби, одмах почела да омогућава ранији свакодневни живот.

Скоро је извесно да Трамп у Сирији више нема никаквих интереса; Амбасада САД је побуњеницима на југу јасно ставила до знања да су надаље препуштени сами себи.

Русија и председник Асад су – део по део – повратили територију и противнике убедили да је узалудно борити се против Сиријске Арапске Републике.

Упркос позивима да наставе борбу против Асада, хиљаде избеглица које се враћају у Хомс, Алеп, па чак и у Дару су доказ да их је Дамаск убедио да је паметније чинити супротно.  

http://www.middleeasteye.net/

Претходно из истог извора: Спасавање Јордана: Могу ли Иран и Катар бити решење?
Препоруке:
– Коментари испод изворног текста
– Russia warns Syrian rebels ‘Idlib will be next’: Report | Middle East Eye

Аутор: Кемал Алам
Извор: Russia’s strategy in Syria shows how to win a Middle East war | Middle East Eye
Превод: Александар Јовановић / Ћирилизовано, на Ем-Икс Линуксу

 

ИЗВОР: ЋИРИЛИЗОВАНО

—————–

11.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.