АКТУЕЛНО

Никола Влаховић: Како Вучићев режим увози мигранте из исламских земаља, наплаћује им „путарину“ и врши „арабизацију“ Србије и ЕУ


Инвазија на Европу преко Београда

Упркос томе што су се све владе земаља Европске уније, па чак и оне најлибералније, коначно пробудиле и кренуле у одбрану својих граница од очигледно дириговане инвазије милиона миграната из азијско афричких земаља, остао је још само режим Александра Вучића у Србији који је оставио „отворена врата“, онако како је то замислила одлазећа немачка канцеларка Ангела Меркел, којој се спрема велики пад и спректакуларно суђење за сва зла које је та политика донела и њеној земљи и остатку Европе.

Преко милион миграната из азијско-афричких земаља прошло је за нешто више од две године кроз Србију ка Европској унији. Режимска мафија под командом Александра Вучића, схватила је овај егзодус као прилику за велику пљачку и политичку афирмацију пред немачком канцеларком Ангелом Меркел, која је овај, слободно речено, опасан криминални подухват и организовала.

Ова, 2018. година, након праве окупације европског континента, све владе ЕУ су стале на браник својих земаља, па и Немачка, где је Меркелова остала усамљена и чека свој судњи дан који је већ стигао.

Само на Балкану, у Србији, режим Александра Вучића и даље озбиљно планира да ову земљу претвори у прихватилиште азијско-афричких миграната. Вучић им јавно нуди да остану у Србији, а за оне богатије, нуди и најбоље градске четврти у Београду, Новом Саду и Нишу, позива их на улагања у лични бизнис, нуди им све државне повластице, само да овде остану! А долазе беy лицних докумена у са личиним пртљаом.

Британски BBC је у ово време прошле године у својим вестима цитирао члана либијске марионетске владе у Тобруку, Басита Харуна, који је упозорио свет да екстремисти такозване Исламске државе у бродове са илегалним имигрантима убацују џихадисте који планирају терористичке нападе у Европској унији и земљама Балкана, помињући између осталог и Србију која је виђена као „дугорочна база терористичких спавача“.

Прошле, 2017. године, половином јануара, посланик европског парламента из Мађарске, Бела Ковач (касније, у знак одмазде, оптужен да је наводно „шпијунирао Европску унију“) након свих напада које је истрпео, поменуо је случај Вучићеве Србије у драматичној дискусији о мигрантима који долазе преко Балкана, па се јавно упитао: „…Где је нестало 40 милиона евра намењених за збрињавање миграната које је Србија одбила, где су друге донације, новац УНХЦР-а, новац страних хуманитарних фондова који је њима додељен?“

Треба се сетити да је само на преласку прошле и претпрошле године, чак три пута враћено по 150 хиљада људи са границе Мађарске и Србије, да је Вучић сваки сусрет са мађарским премијером Орбаном приказао као „сусрет пријатеља“, избегавајући да каже шта су стварно причали. Наиме, Орбан је Вучићу сваком приликом, све до данашњих дана, јасно стављао до знања да ниједан једини мигрант из исламских земаља неће ући из Србије у Мађарску.

Мигранти – Мађарска

Годину и по дана после овога треба се упитати: због чега је још увек актуелан пројекат изградње највећег европског центра за мигранте у Србији, ако знамо да се цела Европска унија окренула у правцу одбране од ове најезде која може убрзано да згази остатке старе цивилизације на овом континенту? Одговор је у криминалној нарави Вучићеве хорде и његових болесних фараонских амбиција.

Првих дана јула месеца ове године, у Немачкој је трајао обрачун са одлазећом канцеларком Ангелом Меркел коју су чак и њени коалициони партнери оправдано оптужили због њене вишеструко погубне политике „отворених врата“ за масе придошлица из исламских земаља. Истовремено, шеф представништва УНХЦР-а у Србији, Ханс Фридрих Шодер, подсетио је власти у Србији да су „у обавези“ да свим мигрантима који желе да омогуће останак у Србији.

И та вест је прошла незапажено. Нико се у Влади, Скупштини, Министарству спољних и унутрашњих послова и на другим надлежним местима ни померио није. Нити јавност зна о каквим се обавезама ради.

Али, зашто је Србија „у обавези“, према мигрантима, објаснио је сам Ханс Фридрих Шодер кад је рекао између осталог и ово:

„…Србија је недавно усвојила нови Закон о азилу и привременој заштити. Према томе, сви који желе да добију међународну заштиту, који је завређују и којима је потребна, могу да је затраже и добију у Србији. Истовремено, нема потребе да Србија замењује механизме заштите који постоје у ЕУ и који тамо могу да се спроведу“. Тачније, Вучићу је у директном разговору са представником УНХЦР речено да не треба Србија да „брани“ ЕУ од миграната, него ће се она сама побринути за то, контролом својих граница. Узгред, Вучићу је дато у задатак да у најкраћем року обузда своју мафију која шверцује мигранте кроз Србију, према Босни и Херцеговини и Хрватској и да започне пуну сарадњу европским институцијама.

Подсећања ради, треба напоменути да је много раније, УНХЦР у Србији, на челу са Шодером, заједно с Међународном организацијом за миграције (IOM), практично направио сценарио за удомљавање више стотина хиљада миграната у Србији, и то оних који се сада налазе на територији Турске и делом у грчким прихватним центрима. Такође, и оних који су успели да се докопају ЕУ, пре свега Немачке, и који ће бити враћени тамо одакле су дошли, дакле, опет у Србију, па тек онда Македонија и даље.

Пред Шодером се Вучићева власт више пута похвалила како је Србија „један од најстабилнијих партнера ЕУ“, посебно по питању пријема и смештаја миграната. И те је Вучићеве изјаве, УНХЦР проследио својим центрима у ЕУ који оправдано рачунају на то да ће баш овде, на овом делу Балкана направити више центара за прихват Сиријаца (очекује се нових 350 хиљада овог лета), Ирачана, Авганистанаца, али и масе афричке сиротиње која се креће свакодневно према Балкану и даље ка ЕУ.

Грађани Србије ни данас не знају колико је илегално изнајмљених станова у Београду, Нишу, па чак и Суботици, у којима живи неутврђен број миграната. О томе нигде у српским медијима нема ни речи. Постоји прећутни договор унутар Вучићевог режима (извршне власти, пре свега) да мигранте који могу да плате ову „илегалу“, нигде не региструју. А, ради се о томе да ради о војно способним младим мушкарцима су стално путем интернета и мобилне телефоније на вези са породицама, племенским вођама, разним верским или паравојним „ауторитетима“ и имају неке своје дугорочне циљеве. Ти циљеви су, како се види из свакодневних информација које стижу, директно уперени на рушење културног, етичког, верског и моралног темеља на коме још увек неким чудом стоји цела хришћанска Европа.

У међувремену се у свим европским институцијама развила свест о потреби самозаштите, па је у највећи степен приправности дигнут Фронтекс (Европске агенције за чување граница и обале, коју је основала Европска комисија), чији је посао да помаже граничарима на чувању спољних граница Европске уније од илегалних мигранта, али и кријумчарења људи. Истовремено у њихов делокруг улази и праћење терористичких група, па све сумњиве податке прослеђују европској полицијској организацији, Еурополу.

У Бриселу је процењено да Србија (са Косовом), али и Црна Гора, Македонија и Албанија, служе као „капија“ за улазак миграната у Европу, те да се у тим земљама налазе добро организоване криминалне банде које зарађују милионе од кријумчарења људи. Фронтекс и Еуропол су добили задатак да то спрече. Границе Црне Горе (која је као чланица НАТО у стриктној обавези) ускоро ће опслуживати агенти Фронтекса.

Незванично, Влада Србије ће такође ускоро морати да прихвати услуге Фронтекса. Наиме, агенти Фронтекса до сада су обезбеђивали, током врхунца мигрантске кризе 2015. године, македонско-грчку, и границу између Хрватске и Србије. Србија је, наводно, све до сада одбијала давање имунитета агентима Фронтекса, те још није потписала споразум са том европском Агенцијом, али се он очекује у најскорије време.

Као један од разлога за потписивање споразума између Фронтекса и Србије, наводи се „…појачани прилив миграната са Блиског истока и конфликтних подручја, што је непредвидивог карактера и захтева благовремено и стручно реаговање…“

Фронтекс од Србије захтева пуну сарадњу и поштовање имунитета њених агената. У тексту предлога споразума (који у много чему подсећа на текст који је још у Рамбујеу код Париза добила Милошевићева власт уочи бомбардовања, а где се говори о имунитету америчких трупа и НАТО пакта и њиховом уласку у Србију) пише да „…Чланови тима не могу бити подвргнути било каквом облику хапшења или задржавања. Чланови тима уживају имунитет од кривичног судства у Србији у свим околностима. Привилегије које уживају чланови тима и имунитет од кривичног судства Србије не изузимају их од кривичног судства матичне државе чланице. Матична држава чланица може члановима тима према потреби укинути имунитет од кривичног судства Србије. Такво укидање увек мора бити изричито…“

Тимови граничара, полицијских службеника и, како се наводи, другог релевантног особља држава чланица учесница, укључујући граничне полицијске службенике или друго релевантно особље које су државе чланице ЕУ упутиле Фронтексу ради њиховог распоређивања током неке акције, биће овлашћени да обављају задатке и примењују извршна овлашћења која су потребна за контролу границе и операције враћања, поштујући притом законе Републике Србије.

„Чланови тима могу обављати задатке и примењивати овлашћења на територији Србије само на основу инструкција и, по правилу, у присуству граничних полицијских службеника или другог релевантног особља Србије. Према потреби Република Србије издаје инструкције тиму у складу са оперативним планом. Србија може овластити чланове тима да поступају у њено име“, каже се у документу. Фронтекс, према предлогу споразума, може, преко свог координатора, саопштити Србији своје ставове о инструкцијама које су издате тиму.

У том случају Србија узима те ставове у обзир и поступа у складу са њима колико је то могуће. Приликом обављања својих задатака и примене овлашћења, каже се предлогу, чланови тима могу носити службено оружје, муницију и опрему.

„Приликом обављања својих задатака и примене својих овлашћења члановима тима се одобрава примена силе, укључујући службено оружје, муницију и опрему, уз сагласност матичне државе чланице и Србије, у присуству граничних полицијских службеника или другог релевантног особља Србије и у складу са националним законодавством Србије која може одобрити члановима тима да примењују силу у одсуству граничних полицијских службеника или другог релевантног особља Србије“, наводи се у документу.

Према предлогу споразума, агентима Фронтекса нико неће моћи да прегледа лични пртљаг приликом доласка у Србију што и пише у документу о коме је реч: „…Лични пртљаг чланова тима изузет је од прегледа све док постоје озбиљни разлози за претпоставку да садржи предмете који нису намењени личној употреби чланова тима или предмете чији је увоз или извоз забрањен законом или условљен прописима Србије о карантину. Преглед таквог личног пртљага врши се искључиво у присуству дотичних чланова тима или овлашћеног представника Агенције“.

Да је Вучићева политика према мигрантима у Србији постала озбиљан проблем за целу ЕУ, види се и по томе што се од почетка године на хиљаде њих дословно ушетало и Босну и Херцеговину, прелазећи Дрину уз помоћ добро организоване мафији која је толико дрска да „бира кога ће да пребаци“ (тачније, ко има да плати, прећи ће, ко нема остаје у Србији). Тако је свугде око Зворника, Вишеграда и других општина уздуж границе Србије и БиХ.

Кад се Вучић у марту месецу ове 2018. године похвалио да је „после 27 година“ уведен први директан авио-лет са Ираном, тачније Техеран – Београд (четири пута недељно), карте су тада биле увелико продате, па су боље стојећи Иранци практично до краја 2018. године (а неки и за 2019!) резервисали лет према овом делу Европе. Званичних података нема, али најмање 20.000 Иранаца ће овим темпом доћи на београдски аеродром до почетка следеће године. Многи од њих су се у Србији већ „позиционирали“, наводно као туристи, али је реч о људима са новцем и са плановима да ту и остану све док им се не пружи прилика да се докопају ЕУ, пре свега Немачке. Онај сиромашнији део иранских „туриста“, који је имао за карту у једном правцу и за трошкове илегалног транспорта до ЕУ, већ је преко Србије, БиХ и Хрватске, дошао „на одредиште“ у Аустрију или Немачку.

Последњих месеци, нарочито од када је Босна и Херцеговина у питању као као нови правац за мигранте, појавила се маса њих ван било каквог система, непописани, у транзиту, који никад и не дође до кампова у Србији него само прође кроз њу у пратњи разних криминалаца – превозника. Они, опет, имају своје „тржиште“ и са локалним властима деле велику зараду од поменутог „транзита“, пре свега полицијом и службама у пограничним подручјима.

Јасно је да је много већи број оних који Србији користе као привремено станиште за наставак пута ка Европи, од званично приказаних показатеља стања. Да у Србији заиста постоји озбиљна владавина права, први човек који би морао да одговара за прикривање шверца миграната и прикривање оних који су у томе нашли зараду, свакако је Владимир Цуцић, Републички комесар за избеглице и миграције, који данас поседује четири куће и два ресторана у Београду, као и хотел на црногорском приморју. У животу је променио скоро све партије које постоје на српској политичкој сцени, али само оне које су владајуће или у коалицији са владајућом.

Вучић је намерно избегао да са увођењем безвизног режима Ирану, склопи споразум о реадмисији (експедовање у земљу порекла у случају прекорачења визе), како би могла да врати оне који илегално бораве у Србији. То, по свему судећи, и није био циљ, него сасвим супротно, да од „туриста“ прави мигранте и да их испоручује Немачкој, по ранијој нагодби са канцеларком Меркел, која је и главни пројектант „арабизације“ читаве ЕУ.

Бољег доказа да то јесте тако је и чињеница да су авио-летови између Техерана и Београда пуни и да се не може искључити веза повећаног броја иранских миграната у Босни и Херцеговини са чињеницом да они у Београд могу да дођу много лакше него раније. Чак је и Министар безбедности БиХ Драган Мектић упозорио да су ирански мигранти који долазе из Србије, проблем који у Бриселу сматрају „ургентним“.

Кад је кап прелила чашу, председавајући Савета министара БиХ Денис Звиздић је упутио ноте Србији и Црној Гори, у којима је навео да је БиХ обавештајно упозната да се на њиховој територији распуштају мигрантски центри и да се велике групе миграната организовано, институционално, али и неорганизовано, уз помоћ криминалних група, пребацују у БиХ.

Европска полиција, Еуропол, имају прецизне податке о шверцерима миграната из Србије и Црне Горе и њиховим помагачима у БиХ. Према тим подацима, мигранти се из Србије свакодневно крећу дуж три руте – према Бијељини, према Вишеграду и Зворнику, и према Требињу. Највише је кориштена је она која иде према Вишеграду и Зворнику. Одатле се мигранти упућују ка Сарајеву и Унско-санском кантону у БиХ.

Министар унутрашњих послова Аустрије, Херберт Кикл, стратег спречавања уласка миграната који долазе преко Балкана до граница његове државе, поручио је да Аустрија више неће сносити последице погрешне политике Немачке и Ангеле Меркел према мигрантима, али и да је свом канцелару поднео извештај о томе шта се ради у Србији и Црној Гори, одакле преко БиХ и Хрватске уз помоћ локалних мафија стижу нови таласи Сиријаца, Ирачана, Авганистанаца, Иранаца…

Због скорашње најаве да ће преко 350 хиљада миграната из Сирије кренути ка Балкану, почео је и прави рат у владајућој коалицији Немачке. Канцеларка Меркел је хтела да свој мрачни подухват „отворених врата“ за мигранте, којим је довела ЕУ у стање колапса, додатно прошири новим усељавањима, али је срећом, унутар коалиције, осујећена у томе. Упутила је чак и претње Аустрији, на шта је канцелар Себастијан Курц (3. јула 2018.) одлучно одговорио: „На националне мере Немачке одговорићемо нашим границама, посебно на јужним“. Такође, Курц је ставио до знања да Аустрија неће са Немачком закључивати никакве споразуме на своју штету.

Вучић је прошле године добио уверавања из Европске уније да ће му бит одобрен велики новац за збрињавање миграната, али се томе противио један број земаља (Холандија, пре свих), јер се испоставило да су и нека ранија средства „баћена у бунар“.

Кад је његовој мафији постало јасно да земље дуж такозване „Балканске руте“ неће добити практично ништа осим уопштених и магловитих обећања, да „неће бити сами“, одмах је у режимским медијима у Србији пуштена вест да ће „Србија и даље поступати по савести“, што ће рећи да ће и даље примати мигранте и лажно приказивати њихово реално бројно стање.

Вучићева стратегија је и даље таква да је спреман и на отварање великих сабирних центара, да инсценира неподношљиву ситуацију, након које би неко ипак дао новац на који он и његова мафија чекају. Са друге стране, отишао је предалеко у незаконитим пословима са неким земљама Блиског истока, пре свега око продаје производа из такозване наменске индустрије. Ту је и проблем Ирана, јер је самозвани „Вођа“ добио из Брисела стриктан задатак да што хитније донесе Закон о реадмисији за земље попут Ирана, јер је и са те стране кренула инвазија на Европу преко Београда.

Вучић јесте дошао до самог краја, али, сваки дан дуже на власти, Србија је све ближе свом крају.

***

Не треба заборавити да је још 9. октобра 2016. године, приликом припрема за турнеју северном Африком, кад је постало јасно да ће њена политика „отворених врата“ довести Немачку и читаву ЕУ довести пред врата пакла, немачка канцеларка Ангела Меркел, изнела свој план да део избеглица остане у такозваним „транзитним“ земљама попут Србије, а да се владама тих држава даје финансијска помоћ. Вучић и данас озбиљно рачуна на тај новац.

Никола Влаховић

ИЗВОР: Магазин Таблоид

—————

12.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.