АКТУЕЛНО

ПРИЧЕ С ДУШОМ: Са породицом је одабрао другачији живот, код себе увек има лук, стрелу и чамац, а људи га зову ШУМСКО ТУМАРАЛО


Попут многих учесника Прича са душом и Јован Бјелановић (37) из Каћа потврдио ми је да посао не може да се ради квалитетно ако га не волите. Код њега се та љубав види у свакој дашчици коју је закуцао у кануу, као и у свакој стрели и луку које је направио, а посебно у посвећености туристима који са њим упознају Дунав и његове лепоте.

До сада је имао десетак група гостију који су пожелели да крену његовим путем, да проведу дан у мочварним пределима, да веслају, да науче да запале ватру без шибице, али и да пробају да стрелом и луком улове жабу.

У својој радионици проводи скоро сваки дан, и до 14 сати дневно, јер, како каже, кад почне да прави један чамац, време у комбинацији са инспирацијом и зависношћу од посла који воли, неумитно лети. За последњих шест година израдио је осам комада, док се луковима и стрелама не зна броја. Иако су му пријатељи саветовали да почне да води евиденцију, Јован каже да је од квантитета важнији квалитет.

– Инспирацију за израду ствари од дрвета добијам боравком у природи, а осим кануа правим и предмете од дрвета који имају употребну вредност – кашике, шоље. Кад човек сам проведе време у природи и кад му мисли одлутају, свашта лепо може да му падне на памет – прича Јован за Приче са душом.

Као дечак је често одлазио на реку и тада је заволео и столарски занат, односно рад са дрветом. Отац му је пореклом из Републике Српске, па је и тамо проводио распусте и слободно време: шетао, трчао, уживао у природи.

Одувек је имао псе и њих је у детињству водио са собом на Дунав.

– Данашња деца тешко могу да искусе такво детињство какво је имала моја генерација. Ипак, све креће од васпитања, па сам ја тако моју децу научио да кампују, да пецају, да се сналазе у природи. Све што сам радио као дете, и они данас раде. Шуму и реку волим јер тако пуним батерије. Бар два дана у недељи проводим тамо, али у последње време не успевам увек, јер смо супруга и ја добили треће дете.

Јован Бјелановић – Кану мајстор

За израду једног чамца потребно је до два месеца рада. Јован открива за Приче са душом да је најважније добро познавање материјала и начин обраде, али, пре свега, љубав, стрпљење и пажња према овом занату. Прича ми да је то превозно средство идеално за обилазак мочварних предела Дунава, као и да, кад наиђе на препреку, лако може да га стави на раме и пренесе. Тежина једног кануа је од 32 до 34 килограма.

Јован Бјелановић носи кану

Ветеринарски сам техничар по образовању и никад се тим послом нисам бавио. Већ годину и нешто искључиво радим као столар и трудим се да ми то остане основно занимање. Није лако јер код нас у Србији не постоји култура боравка у природи, па људи слабо купују кануе. С друге стране, они који би хтели да их пазаре, немају средства јер су такви чамци скупи, иако су три пута јефтинији него на иностраном тржишту.

Део Јовановог стила живота искусе и туристи. Недавно је почео да организује једнодневне туре веслања кроз Ковиљски рит, а пријаве се врше преко фејсбука. Гости треба да буду спремни и у физичкој кондицији да веслају неколико сати.

Јован Бјелановић са туристима

– Крећемо око 8 ујутру, из моје куће у Каћу и долазимо до Дунава који је на 8 километара удаљености. Захтевна је пловидба, има доста да се весла, али се исплати јер је природа предивна. Цео дан проводимо у мочвари, успут се заустављамо код Крчединске аде да видимо домаће животиње које ту слободно живе: свиње мангулице, магарце, коње, подолско говече, краве сименталке. Настављамо даље и успут гађамо луком и стрелом, бацамо копље, имамо кратку обуку коришћења праћке витлаче, палимо ватру трењем дрво о дрво, на којој после подгрејемо ручак. Ако је водостај низак, једним делом морамо да газимо по води – прича Јован за Приче са душом и каже да је било туриста који су желели да пробају жабу.

Јован је члан Краљевског реда витезова и пријатељ је неколико стреличарских клубова

– Ако желе, ја им спремим. Французи су једном инсистирали да им уловим жабе и припремим их на жару. Људи који долазе су они који воле природу и који су ми слични. Деси се и да дође неко ко нема никаквог искуства са веслањем, па се лепо проведе.

фото: : Mihajlo Fejsa – DUNAV

За боравак на Дунаву нису му битни ни годишње доба ни временски услови. Јован кампује подједнако и у јануару и у јулу, а признаје да више воли хладније време.

– Имам шатор који сам сам направио, убацим пећ и унутра ложим ватру. Свако годишње доба има своју драж, природа је увек лепа. И деца и жена крену често са мном, додуше, деца чешће него супруга, и тада гађају луком и стрелом, веслају, нађемо лијану, па скачемо у воду. Учим их и да сами припремају храну у шуми, све то воле и једва чекају да кренемо – испричао је овај заљубљеник у природу своју Причу са душом.

Да бисте ступили у контакт са Јованом, пишите му преко његовог фејсбук профила.

Текст: Ненад Благојевић www.pricesadusom.com

Фотографије: архива фотографија са фејсбука Јован Бјелановић Шумско тумарало, Ивана Ристановић, Михајло Фејса

ИЗВОР: www.pricesadusom.com

———-

12.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.