ДРУШТВО

ПИСМО Дејана Баљошевића – Сабрање у манастиру Сланци – Oдбрана Косова и Србиje (видео)


HelmCast 15.07.2018.

У суботу 14.7.2018., на празник Светих Врача Козме и Дамјана, у манастиру Св. Архиђакона Стефана у Сланцима, окупили су се и одржали беседу српски интелектуалци, свештена лица и војници са темом: oдбрана Косова и Србије.

У беседи су узели учешће: проф. Милош Ковић, проф. Мило Ломпар, генерал мајор Божидар Ђелић, отац Симеон, Звонко Михајловић, Ненад Којић, отац Раденко и проф. др Часлав Копривица.

НАПОМЕНА РЕДАКЦИЈЕ: Овај видео преносимо као информацију да је сабрање било јер је тема Косова и Метохије веома важна за наш народ, без коментара – погледајте видео снимак, и ПОСЕБНО као помоћ да се чује глас наших Срба са Косова и Метохије – Писмо Дејана Баљошевића из Ораховца.

Подршка Видовданској декларацији о Косову и Метохији

Историјски гледано Срби на Косову и Метохији још од Косовског боја трпе одређене облике угњетавања и протеривања, али се чини да никада као данас нису тако близу да га заувек изгубе. Али да се не враћамо у тако далеку прошлост, већ да се осврнемо на садашњост, чији смо сведоци и на коју смо могли и морамо да утичемо.

Генерација којој припадам памти да је све почело лажним масовним тровањима Албанаца етнички затрованим ваздухом и водом, који су деловали само на њих. Кад су се албански ученици, тада вишенационалних школа, глумећи пред камерама тровање, батргали по земљи и на носилима били одвожени у болнице унапред припремљеним санитетским возилима, ми – Срби смо се смејали и са дистанце посматрали тај циркус, ликујући како су испали глупи и како су се пред Светом избрукали, јер га лошом глумом нису успели преварити и да ће Свет, који се увелико почео мешати у ситуацију на Косову и Метохији, тек сада схватити са ким има посла.

Сада нам то, са ове временске дистанце, није нимало смешно. Заправо, сада се Албанци победоносно смеју нама а ми се „батргамо“ сатерани у „енклаве“ у којима постепено нестајемо.  Генерација албанских средњошколаца и студената, која је тада одглумила национално тровање и организовала прве демонстрације против српског режима, изнедрила је припаднике терористичке ОВК, од којих су сада многи политички лидери тзв. Косова, признати, подржани и уважени од истог оног Света, за који смо ми наивно веровали да је прозрео њихове лукаве намере и да ће у српско-албанском конфликту око Косова и Метохије, заузети праведан став.

Требало је да нам се деси НАТО бомбардовање 1999. године, па да дефинитивно схватимо да је тај Свет, оличен у Западу, заправо сво време био уз Албанце и да их је, давајући им инструкције, водио ка независношћу и ка отцепљењу од државе Србије. Међутим, ма колико нам то изгледало страшно, то није најгоре што нам је Запад учинио. Многи не могу да им опросте што су нас током рата убијали, што су на нас бацали осиромашени уранијум од којег ће садашње и будуће генерације масовно умирати, што су нам разорили инфраструктуру, што су протеривањем 250.000 Срба дозволили етничко чишћење, што су омогућили Албанцима да поруше 150 цркава и манастира, што су нас медијски сатанизовали итд. итд. Међутим, има нешто још горе, а то је, што нису желели да између нас и Албанаца направе стварни мир, већ су стајући апсолутно на страну Албанаца и окривљујући Србе за све, Албанцима толико повећали аспирације према српској земљи и жељу за осветом, да су намерно створили предуслове за нови српско-албански ратни конфликт, који ми, за сада, на срећу, трпељиво избегавамо, све време им попуштајући и чинећи разне уступке на нашу велику штету.

Албанци не могу, или не желе да схвате да их је Запад подржао, не зато што је у њиховој борби против Срба, препознао, како они воле да кажу, праведну борбу обеспраљеног народа за ослобођење од српског репресивног режима, већ само и искључиво зато што су се интереси Запада, у једном историјском тренутку, поклопили са њиховим интересима, наспрам којих смо се, на нашу несрећу, нашли ми – Срби, поставши им заједнички непријатељ.

Да ствар по нас буде гора, у овом деликатном тренутку, када се притисци Запада на нашу државну власт повећавају да са тзв. Косовом поптишемо некакав правно обавезујући споразум, ми на челу државе, по први пут имамо председника који својим изјавама плаши свој народ а охрабрује противничку страну. Његове изјаве о по нас неповољном решењу коначног статуса Косова и Метохије, о болним уступцима, о новој „олуји“ и „бљеску“ Албанаца на север Косова, да на Косову и Метохији немамо ништа и да будемо задовољни ако добијемо метар квадратни итд. итд., су толико дефетистичке и кукавичке да нам се чини да је добровољно или под нечијим притиском, преузео од Запада улогу вођења специјално пропагандног рата против сопственог народа.

Грађани су навикли да овакве обесхрабрујуће изјаве, у циљу ширења панике и безнађа код нас – косметских Срба, долазе од Албанаца и западних дипломата, али су изненађени што је исту реторику, под паролом  реал-прагматизма, почео да користи и њихов председник, од кога очекују сасвим супротно понашање и држање у преговорима о коначном статусу Косова и Метохије.

Није нам кроз историју први пут да се нађемо у, на изглед, безизлазној ситуацији, али наши пређашњи политичари и државници се нису унапред предавали и пред непријатељима откривали карте и плашили свој народ шта ће са њим бити ако не прихватимо овај или онај ултиматум, већ су мудром, стрпљивом и храбром политиком, често пута и блефом, излазили као победници из многих компликованих историјских прилика.

Шта би било да су у претходним ратовима, наши официри, током одлучујућих фронталних борби, довикивали борцима у првим редовима да штеде муницију јер је немамо довољно, али намерно викали толико гласно да то могу да чују и непријатељски војници у спупротним рововима, као што сада наш председник у јавности износи поражавајуће демографске податке (ма колико они заиста били тачни), затим процене о враћању економског развоја земље на 2011. годину и друге застрашујуће прогнозе, које би и да су реално могуће, а да смо нормална држава, у најмању руку биле подвођене под државну тајну. Овако наши напријатељи могу мирно да седе, да задовољно трљају руке и распусте своје обавештајне службе, јер је председник Вучић преузео њихов посао да постепено, застрашујућим изјавама, психолошки припреми свој народ на пораз и предају   Косова и Метохије.

Што се тиче Српске листе, коју многи сматрају ћерком странке СНС и чије чланове третирају као политичаре на даљинско управљање, којим се управља из врха СНС,  због њихових честих излазака и враћања у косовски парламент, ником са сигурношћу није јасно да ли тренутно учествују у раду косовског парламента или не, а стиче се утисак да ни они сами то по некад не знају.

Њихов мотив за улазак у Косовски парламент, под изговором да у њега улазе да би са места где се одлучује и доносе важне одлуке, помогли свом напаћеном српском роду, подсећа на почетак исламизације Срба у време отоманске окупације, када су поједини Срби прелазили у ислам под изговором да ће као повлашћене потурице боље заштитити своју обесправљену православну браћу. Временом су их те стечене повластице, толико отуђиле од свог народа, да су почели да мисле и да се понашају као окупатор, чију су веру прихватили.

На крају, да не би поступао као неко ко само критикује а не предлаже неко решење, на шта наш председник нарочито инсистира и који је и од Српске православне цркве затражио да му, уместо недавно изнетог саборског става, понуди неко конкретно решење за Косово и Метохију, предлажем тј. подржавам у овом тренутку неколико, за нас, прихватљивих решења, а то су: замрзнути конфликт, проглашавање Косова и Метохије окупираном српском територијом, или, ако су ова решење исувише екстремна, онда наставак дијалога али са чврстим условљавањем албанске стране испуњавањем обавеза према повратку протераних Срба, ослобађању српске узурпиране имовине, инсистирањем на примени Резолуције 1244 УН-а и др., упоредо са активнијем агитовањем за даља повлачења признања независности Косова. Затим, прекидом преговора са ЕУ, уколико је њихов услов да признамо Косово, покретањем тужбе против НАТО-земаља због бомбардовања наше земље осирумашеним уранијом и сл., што би све заједно код западних земаља, ако ништа друго, оно барем требало да проузрокује осећај нелагоде због неправде коју су нам починили и тиме их натерали да смање садашње притиске којима смо већ дуже време изложени, како би изашли из мат позиције у коју смо сатерани и створили бољу климу за решавање статуса Косова и Метохије.

Због свега наведеног, ми Срби из Метохије, основано сумњамо на спремност садашње власти оличене у једном човеку, да ће коначно предати Косово и Метохију, потписивањем тзв. правно обавезујућег споразума. Зато дајемо снажну подршку свима Вама, која је уједно и вапај преосталих Срба у Ораховцу и Великој Хочи, да то спречимо у последњем тренутку.

Дејан Баљошевић

Ораховац / Метохија
На Петровдан, Л.Г. 12.08.2018. год.

***

Петровданско Сабрање у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима

Обраћање државним властима Србије

Поштована господо, на челу са председником државе,

Ако остварите свој наум и потпишете тзв. «правно обавезујући споразум о свеобухватној нормализацији односа», или поделу Косова и Метохије између Србије и тзв. «Косова», биће то најпоразнији чин у модерној историји Србије. Тиме би Косово и Метохија припали Великој Албанији и НАТО-савезу. Тако би се угрозили животи наших суграђана на Косову и Метохији и докрајчило разарање свеколиког наслеђа Срба и Србије на овом светом, историјском простору.

Немојте више да варате српску јавност неким «компромисом» који би оправдао ваш покушај признања независности Косова. Поготово немојте да као кукавичје јаје подмећете тзв. «Заједницу српских општина», као тобожњи добитак. Та структура неустановљених надлежности, која би постојала унутар устава и законā «Косова», служила би само као залога признања те мафијашке „државе“, притом без могућности да Србима са КиМ пружи заштиту и обезбеди опстанак.

Немојте да претите српској јавности референдумом о некаквом вашем предлогу када, задовољни што сте умилостивили Запад и косметске Албанце да вам уделе Заједницу српских општина, позовете српски народ да се о томе изјасни. Ви немате уставни и законски основ да распишете референдум о темељним уставним питањима.

Немојте, такође, да убеђујете српску јавност у своју миротворачку и спасилачку мисију ради које треба жртвовати Косово и Метохију. Знајте да мир у ропству није прави мир, најмање за Србе.

Немојте више крити и медијски фалсификовати своју делатност у вези са обавезама које сте сами прихватили. Ви сте, својим вазалским ставом према званичницима Европске уније, довели Србију до „последње фазе преговора“ којима је циљ српско признање независног Косова. Док се албанска страна за то озбиљно припрема, ви чекате упутства из Службе за спољне односе ЕУ.

Због свега реченог, морамо да вас упозоримо да не радите оно што нас убеђујете да морате. Једино што сте дужни да чините, јесте заштита своје државе и свих њених грађана, а посебно њеног опасно угроженог дела, наше свете земље, Косова и Метохије. Престаните да својом погубном политиком и медијским нападима изазивате и продубљујете унутрашње поделе у српском народу. Устав Србије и Резолуција 1244 УН дају вам овлашћења да сачекате и да се припремите за наступајуће промене у међународним односима, које ће омогућити праведно решење косовског сукоба. 

Одржите реч. Испуните заклетву. Извршите своје уставне обавезе. Мислите на своју личну одговорност пред Богом, српским народом и његовом историјом, пред својим прецима и потомцима. Сетите се Лазареве Клетве.

Манастир Светог Архиђакона Стефана у Сланцима, 14. јула 2018.

 

Проф др Смиља Аврамов

архимандрит Андреј, старешина манастира Светог Стефана у Сланцима

Проф др Слободан Антонић

Дејан Баљошевић, машински инжењер и бивши координатор за Ораховац Координационог центра за КиМ

Јована Баљошевић, професор гимназије у Ораховцу

Данило Баста, редовни члан САНУ

Матија Бећковић, редовни члан САНУ

Проф др Владимир Божовић

Проф др Алекса Буха, редовни члан АНУРС

Јеромонах Варнава, настојатељ манастира Светог Саве у Кувеждину

Архимандрит Венијамин, духовник манастира Преображење

Проф др Слободан Владушић

Ђорђе Вукадиновић, политички аналитичар и народни посланик

Архимандрит Гаврило, духовник манастира Свете Петке Беркасово

Генерал Божидар Делић

Архимандрит Дионисије, старешина манастира Липовац

Проф др Јован Душанић

Александар Ђикић, председник Српског националног форума из Грачанице

Пуковник Стеван Ђуровић

Никола Н. Живковић, публициста и преводилац

Др Никола Жутић, научни саветник

Др Марко Јакшић

Др Слободан Јанковић, научни сарадник

Протосинђел Јован, духовник манастира Лешје

Проф др Александар Јовановић

Проф др Милош Ковић

Др Ненад Којић, бивши председник општине Витина

Проф др Часлав Копривица

Проф др Миодраг Кулић

Проф др Александар Липковски

Проф др Мило Ломпар

Протосинђел Макарије, настојатељ манастира Фенек

Јеромонах Макарије, старешина манастира Привина Глава

Никола Милованчев, правник и историчар

Др Драгиша Миловић, бивши председник општине Звечан

Проф др Дејан Мировић

Звонко Михаиловић, бивши председник општине Штрпце

Драган Млађеновић, истраживач и нтерпретатор ране српске и еврпске музике

Часлав Оцић, редовни члан САНУ

Александар Павић, политиколог

Бранко Павловић, адвокат

Др Драган Петровић, научни саветник

Проф др Валентина Питулић

Благоје Радић, Ораховац

Оливера Радић, новинар и професор гимназије у Ораховцу

Владимир Ракић, инжењер електротехнике, Косовска Митровица

Проф др Митра Рељић

Доц др Слободан Рељић

Др Пеђа Ристић, архитекта, протонеимар

Славиша Ристић, народни посланик са Косова и Метохије

Јеромонах Симеон, старешина манастира Рукумија

Проф др Слободан Самарџић

Архимандрит Стефан, старешина манастира Велика Ремета
Драгана Трифковић, директор Центра за геостратешке студије

Проф др Александар Ћорац

Коста Чавошки, редовни члан САНУ

Проф др Миладин Шеварлић, народни посланик

Проф др Срђан Шљукић

Обраћање потписује и преко 300 учесника Петровданског Сабрања у Манастиру Светог Архиђакона Стефана у Сланцима

6 replies »

  1. Намера је добра, али није на примерен начин остварена.
    Сви учесници овог сабрања, под кровом манастира Сланци,
    требало је да се ПРИПРЕМЕ ЗА ОВО САБРАЊЕ –
    постом , исповешћу и причешћем, по угледу на Кнеза Лазара
    уочи Боја на Косову, па тек онда да приступе саборовању.

    Изузетак су, свакако, свештена лица која су то учинила.

    Драган Славнић

    Свиђа ми се

  2. Koji Ković, jel’ to onaj Ković koji se bez problema pojavljuje i govori u rezimskim medijima pa mu i to nije dovoljno nego mu je potreban medijski prostor i u alternativnim glasilima kakav je naš FBReporter…? Alooo u pamet se…..

    Свиђа ми се

  3. Слушао сам генерала у пензији Божидара (Ђ)Делића, од 29,45 до 36 минута.
    Завршио је своје излагање позивом на јединство и доношење закључака.
    Баш лепо !
    Гледам га, и размишљам да ли је то исти онај генерал који је маја 2008 године са четворочланом бандом био на два састанка када су од крволочних убица србских грађана добили два пута задатке за потпуно уништавање наше јадне, опљачкане и окупиране домовине.

    http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=196&cl=06

    Пре тога, слушао сам га више пута на другим телевизијама и никада , буквално НИКАДА га нисам чуо да је поменуо чланове банде са којима је седео у било ком контексту.
    И данас ћути о томе, слуша пре и после њега остале учеснике, гледам му лице и питам се хоће ли и када овај човек, кога многи сматрају часним патриотом коначно да проговори.

    Да устане и каже: да часни оци, браћо и сестре, као директан сведок примања задатака данашњег руководства републике Србије, за потпуно уништавање наше јадне, опљачкане и окупиране домовине, желим да Вас обавестим да је најкраћи и најбржи начин да почнемо ослобођење наше домовине, да ја на следећи састанак донесем филм који имам о њиховој издаји а урадили су га часни људи из Војно безбедносне агенције. Да га погледамо сви заједно, а после да нађемо начина да га виде и сви грађани Србије.

    А онда када га буду сви видели, да будемо са разјареним народом када крене и да пазимо да се тој банди не деси да их огорчени грађани не побију па да испадну мученици, већ да их све похапсимо и изведемо на народни суд.
    Наравно, да увек има и оних, који ће да га питају, а што си ти црни Божидаре ћутао као пич…. толике године и дозволио уништавање наше домовине. Што си своја сазнања о тој банди предао само председнику српске радикалне странке ?

    Ту срамоту и слична питања ако му је заиста стало до ослобођења наше јадне, опљачкане и окупиране домовине, мораће да прихвати и са тим да живи, али могућност да буде један од оних који је почео ослобођење, да после тога буде хваљен и поштован то само од њега зависи.

    И да сутра, може да погледа своју децу и унуке у очи.

    У слободној Србији !

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.