АКТУЕЛНО

ПОРОДИЦА НА УДАРУ: Родитељима одузето чак 5.668 деце за пет година


Центри за социјални рад често узимају децу породицама и поверавају их хранитељима. Учестала упозорења на злоупотребе. Решење о одузимању, надлежни центри доставе тек под притиском јавности. Универзитетски професор др Зоран Чворовић, стручњак за правну историју, инсистира да одлуку о лишавању родитељског права може да донесе једино суд.

Срећку и Цвети Глишић одузет је син Виктор / Фото М. Марковић

ДА јавност није скренула пажњу на судбину породице Глишић из Младеновца, ко зна да ли би се и када сазнало куда је одведен њихов двоипомесечни Виктор. Центар за социјални рад, без решења и било каквог образложења, одузео је Срећку и Цвети сина, њихову прву принову. Екипа центра с бебом је однела и њене ствари: одећу, пелене, флашицу са млеком, чак и остатак хране коју су затекли у кући Срећкове мајке. Тек када је јавност притисла, Глишићи су добили решење, али, четири недеље по одузимању детета. Тада су сазнали да је њихов син у хранитељској породици у једном селу код Малог Иђоша, на двеста километара од Младеновца, а четрдесет минута вожње до мађарске границе.

Мера младеновачког центра да маленог Виктора, по хитном поступку, измести из биолошке породице и повери хранитељима, подигла је на ноге мештане. Потписивана је петиција да се дете врати Глишићима који су у агонији од самог дечаковог рођења. Исти центар је покушао да га одузме родитељима док је, као превремено рођена беба, био у Институту за неонатологију.

Глишићи се нису смирили. Тражили су помоћ где год су мислили да је могу наћи. Тужилаштву су пријавили одузимање детета и посведочили да им је понуђен новац.

Дечачић је из биолошке породице одузет (измештен, како се наводи у решењу) 31. маја, пред крај радне недеље и радног времена у дану одузимања детета. Глишићима је решење стигло 28. јуна, преко комшије, мада је пошиљка означена као лична достава. У образложењу овог решења, између осталог наведено је да је „стручни тим центра установио животну угроженост детета“, па је зато, по хитном поступку, морало да буде склоњено на сигурно. Глишићи су упућени на право жалбе вишој инстанци.

НАЧИН на који је дете одузето биолошкој породици Глишић није усамљен пример у Србији. Напротив, сви показатељи наводе на закључак да је измештање деце из биолошких породица „по хитном поступку“ и поверавање хранитељима на бригу и старање – прави хит.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које контролише рад свих центара, а центри своје партнере, хранитеље – у протеклих пет година (од почетка 2013. до краја 2017) биолошким породицама одузето је 5.668 деце (за текућу годину нема евиденције). Центри за социјални рад у овом послу имају кључну улогу. Они процењују подобност биолошке породице, степен угрожености детета, позивају се на право хитности и измештају дете, без сагласности родитеља и судске одлуке. Одређују да ли ће и када родитељи имати прилику да посете дете, колико ће тај сусрет трајати и ко ће да га надзире.

фото: Bašta Balkana

Министарство у свом одговору „Новостима“ прећутало је могу ли центри да изместе дете из биолошких породица без икаквог писменог акта у тренутку одузимања. Али су одговорили да је Породичним законом изричито прописано да „право детета да живи са својим родитељима може бити ограничено само судском одлуком – када је то у најбољем интересу детета“. Навели су, међутим, и „изузетак из правила“ о искључивој судској надлежности, када је дете у „озбиљној и непосредној опасности“. Тада центар може привремено изместити дете из породице родитеља.

– У томе и јесте проблем, да су центрима за социјални рад дата велика овлашћења: статус службеног лица, тајност у раду и хитност поступка, што отвара могућност злоупотреба – каже Драгиша Поповић, адвокат са искуством у породичним споровима. – Они су кадије. Питање је колико претпостављене институције могу да их контролишу, док они фингирају озбиљну угроженост детета. Колико ће трајати то „привремено измештање“? У каквом ће стању дете бити враћено родитељима, уколико до тога дође?

УНИВЕРЗИТЕТСКИ професор др Зоран Чворовић, стручњак за правну историју, инсистира да одлуку о лишавању родитељског права може да донесе једино суд.

– У пракси се, под оправдањем хитности, а у име идеолошки апсолутизованог „најбољег интереса детета“, успоставља привремено старатељство центра за социјални рад – објашњава професор. – Тако појединац бива лишен једног личног уставног права, права на родитељство, одлуком органа управе, што је незамисливо.

Професор Чворовић упозорава да су подаци министарства о броју и мерама лишавања родитељског права „застрашујући део наше стварности“, доказ још једне друштвене абнормалности коју нам је наметнуо Запад.

– На делу је разбијање биолошке породице која је темељ сваког здравог и снажног друштва – каже нам. – То је инструмент за задовољење интереса глобалних, антипородичних тамних кругова моћи. Осим тога, одредишта на којима завршавају деца отета од природних породица, показују да је масовна примена мере лишавања родитељских права у служби обезбеђења деце за међународно усвајање. Масовно одузимање од биолошких родитеља почело је после доношења Породичног закона којим се омогућује странцима да усвајају децу из Србије. Чак и ону која имају живе, биолошке родитеље.

ЗАВРШАВА И ТРАГЕДИЈОМ 

Измештање деце из биолошких породица неретко се завршава и трагедијом. У Ћуприји ће се дуго памтити судбина рудара који је дигао руку на себе јер није могао да преболи када му је центар одузео ћерку. Сам ју је подизао шест година после смрти супруге. Девојчица је без мајке остала непосредно после рођења. Образложење центра било је да отац не може да пружи адекватне услове за живот и одрастање детета, па је девојчица поверена хранитељској породици. Нико се није запитао колико је љубав родитеља важна.

КАРИКАТУРА: Тошо Борковић

ЗАШТО ТАКО ДАЛЕКО

– УЗ бројне нетачности у решењу којима центар покушава да оправда свој поступак, погодило нас је и то што је дете тако далеко. Зар је могуће да није било хранитеља у оволико београдских општина и оволикој Шумадији – потресен је Срећко Глишић, отац малог Виктора. – Хранитељ који је примио мог сина, како је наведено у решењу, без икаквих је примања. А ја, запослен, имам услове за смештај детета. Замера нам се да смо жена и ја имали свађу. Ко је нема, зашто нам центар није помогао да је превазиђемо?

ОСЕТЉИВ ПОСАО ТРАЖИ СТРУЧЊАКЕ

НА питање „Новости“ имају ли центри за социјални рад довољан стручни капацитет за осетљив посао, измештања деце из биолошких породица, из надлежног министарства индиректно су одговорили – немају. Образложили су да центри „обављају преко двеста различитих послова и да је реч о једном од најсложенијих система у држави“. Уз то, да се обим послова повећава, а број запослених стручних радника по кориснику услуга центра смањује.

 

ИЗВОР: Милена Марковић-НОВОСТИ

———–

15.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Neznam kako je sada? U jedno vreme, u mom mestu radile su tri osobe
    u Centar za socijalni rad. Dve su razvedene, a treća je devojka koja ima 52 godine.
    Da li su one sposobne za donošenje prave odluke?
    Zaposleni ljudi u Centar za socijalni rad, prvo moraju da imaju najmanje dva ili više
    dece, da su u braku i porodični primer u okruženju i tek diploma.

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.