ПАТРИОТИЗАМ

Опрости Баћушка, опрости рођени… Покајничка песма руског народа своме Цару


Прости, Батюшка, прости родненький/
Опрости Баћушка, опрости рођени

Где ты, кроткая, православная,

Наша матушка Русь широкая,

Меж сестер славян сестра главная,

Светлокудрая, синеокая?

У тебя ли нет голубых морей,

Вековых лесов, поднебесных гор,

У тебя ли нет тучных нив-степей,

Городов и сел, веселящих взор?

Что ж стоишь в углу, пригорюнилась,

В жалком рубище, Русь державная,

Бровью черною принахмурилась,

Обнищавшая и бесславная?

Нет парчи цветной на твоих плечах,

Нет венца Царей на твоем челе,

Грусть-тоска глядят у тебя в очах,

Сор-бурьян порос на твоей земле.

И вещает Русь, Русь убогая:

Люди добрые, чужестранные,

Велика моя скорбь, и много я

Претерпела мук в дни желанные!

Изменила я Царю-Батюшке,

На гульбу пошла, врагом званная,

Я поверила воле-татюшке,

Продалась жиду, окаянная!

Обобрал меня душегубец-враг,

Истерзал мое тело белое,

Опоганил он мой родной очаг,

Загубил мое войско смелое.’

Смолкла песня моя, песня вольная,

В дни кровавые, непогожие;

Не зовет молва колокольная

Люд молитвенный в Церкви Божий.

Вы скажите мне, где идти искать

Отца родного. Царя русского.

Исстрадалась я во крови плясать,

Под приказ-указ жида прусского.

И когда б Господь умудрил меня

Отыскать мое Солнце Красное,

Я б пошла к Нему чрез моря огня,

Чтоб узреть Его лицо ясное.

И упала б я у Царя в ногах,

Перед ним склонясь сирым волосом,

И с святой мольбой и слезой в очах

Говорила б я горьким голосом:

Прости, Батюшка, прости родненький,

Дочь распутную, дочь разгульную,

За вину мою, грех мой подленький,

Да за речь мою богохульную.

В мятежах-боях я измаялась,

Наказал Господь меня, пленницу,

Во грехах своих я покаялась,

Прости, Батюшка, дочь-изменницу!

Где си кротка, православна

наша матушка, Русијо широка

мeђу сестрама словенским сестра главна,

светлокоса, плавоока?

Нема ли у теби плавих мора,

столетних шума, високох планина?

Нема ли у теби плодних њива, степа

градова и села што веселе поглед?

Што стојиш у углу, што си се растужила,

у јадним прњама, Русијо државна?

Што си обрве црне ти опустила,

осиротела и осрамоћена?

Нема скупоцене одеће на твојим плећима.

Нема венца Царева на твом челу.

Туга и патња се виде у твојим очима.

Прорастао коров по твојој земљи.

Одговара Русија, Русија убога:

Људи добри, непознати,

Велика је моја туга, и много сам

претрпела мука у данима који су дошли!

Издала сам ја Цара Баћушку,

на пијанство сам пошла, врагом позвана

поверовала вољи крадљивици,

продала се жиду, проклета била!

Оробио ме душегубац враг,

измучио моје тело бело,

оскрнавио моје родно огњиште

уништио моју војску храбру.

Ућутала је песма моја, песма слободна,

у дане крваве, у времена зла

Не зове више глас звона

људе молитвене у цркву Божију.

Реците ми, где да идем да пронађем

оца рођеног, Цара рускога?

Пострадала сам, у крви плесала

по наредби жида прускога.

И када би ми дао Господ

да пронађем моје Сунце јарко

Пошла бих к Њему кроз море огња

да угледам Његово лице јасно

И пала бих пред ноге Цареве

и пред њим се клањала црним власима

И са светом молбом и сузом у очима

говорила бих горким гласом:

Опрости Баћушка, опрости рођени,

кћери распусној, кћери беспутној

За кривицу моју, грех мој истински

и за реч моју богохулну.

У метежу и борби сам пострадала

Казнио је Господ мене, робињу

За грехе своје сам се покајала,

Опрости Баћушка кћери издајници!

***

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Широм Русије сваког јула у дане страдања Царске породице освану плакати и билборди са једином поруком: Опрости нам Царе баћушка!

____

Ова песма је написана на стихове Сергеја Бехтејева (1879-1954), песника познатог међу православним верницима. И сам дубоко религиозан човек, гардијски официр царске армије, Сергеј Бехтејев током револуционарних превирања није издао своју заклетву, и остао је веран свом Цару. Од тренутка заточења Царске породице па све до своје смрти у изгнанству, све његове песме биле су посвећене једној теми – Царским мученицимаа и многострадалној Русији, коју је песник позивао на покајање за грех цароодступништва.

Неколико својих песама Сергеј Бехтејев је успео да протури царској породици, која је била у заточеништву. Царски заточници не само што су знали, већ су и волели његове песме. Оне су постале утеха за њих на крају њиховог крсног пута. Нису узалуд у дневницима Царице Александре и кнегиње Олге биле записане песме Сергеја Бехтејева, и није случајно његова поезија инспирисала стварање албума песама Алекандра Верноподаног, који је и сам жарко волео и поштовао Цара-мученика Николаја II и целу његову породицу.

***

_______
Превод: СРБски ФБРепортер

3 replies »

  1. “Смемо ли ми икада заборавити, да је Руски Цар са децом својом и милионима браће своје пошао у смрт ради србског народа и његовог спасења? Смемо ли прећутати пред Небом и земљом, да је наша слобода и државност коштала Русију више него нас?“ Те предивне речи светог Николаја Србског, данас су заборавили они који су окренули леђа браћи по вери Православној и крви словенској, Русима и окренули се Западу који нам је увек био непријатељ. У Првом светском рату Цар Николај Романов Србију је бранио оружјем, а данас је он наш заступник пред престолом Господњим и зато рецимо сви: “Свети мучениче, Царе Николаје, моли Бога за нас!“

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.