АКТУЕЛНО

Степић: Мање од 13 одсто Србије за улазак у NATO који на Балкану гази Србе и блокира Русију и Кину


NATO ОКО СРБИЈЕ – БЕЗБЕДНОСТ ЗА БАЛКАН ИЛИ ЗА АЛИЈАНСУ“ – ИЗЛАГАЊЕ ПРОФ. ДР МИЛОМИРА СТЕПИЋА

Сада је NATO инструмент неохладноратовског сучељавања са опорављеном Русијом и неолибералне и неоколонијалне експанзије Запада. NATO је тврди чинилац моћи – војни фактор који се користи за ширење утицаја западне цивилизације, али парање његовог `џемпера` може почети са Турском

NATO је и оруђе за дисциплиновање Европе. Такође за супротстављање Кини. Не само на Далеком Истоку, у Јужном кинеском мору и на Пацифику, него и интересима Кине у Европи

* Ево јеретичког питања: да ли присуствујемо покушају САД да редефинишу начин своје контроле Европе посредством NATO? Чини ми се да се то догађа управо сада. Сходно томе се Велика Британија извлачи из ЕУ, али остаје у NATO и обнавља своју позицију природног америчког носача авиона на западној обали Европе, односно Евроазије

NATO је запосео све обале Балкана сем малог дела око Неума, где Босна излази на море.  Други циљ је да се, после контроле приобаља, NATO уклини у срце Балкана, или онога што је Јован Цвијић назвао центром Балканског полуострва. Њега чини четвороугао: Софија, Ниш, Косовска Митровица, Скопље. Уклињавање већ иде из два правца

* Други правац уклињавања је из јадранске акваторије, кроз северну Албанију, долином Дрима, кроз Косово и Метохију, преко Призрена и Приштине, где би се та два правца спојила. То је дуж оног пута Драч-Приштина-Ниш о коме с често говори и који се често зове симболично „Ибрахим Ругова“. Мислим да је он скоро готов у делу кроз КиМ

* Србија је већ готово потпуно окружена и често нам се говори – шта ми то хоћемо, кад смо „у окружењу“. Ако је то проблем, онда смо опкољени, а опколити вас може само – непријатељ

НА ПОЧЕТКУ да подсетим шта је NATO иако су то ноторне чињенице које заборављамо под силном пропагандом да је то готово хуманитарна организација.

NATO  је основан као антисовјетска, односно антируска, организација која се паковала у „украсни папир“ идеолошког супротстављања. Међутим, то је геостратешки војни савез који је антируски. Такав је био, остао и такав ће бити.

Кад је реч о његовој функцији, не смемо да заборавимо да је NATO формиран пре Варшавског пакта.

Једном сам спровео анкету међу студентима који би о томе требало нешто да знају, али су они мислили да је прво формиран Варшавски пакт, па је онда, „јадни“ NATO, морао да се формира да би се томе супротставио.

Дакле, у време Хладног рата, NATO је имао функцију трансатлантског мостобрана на западу Европе, односно Еврозије (а други је био на истоку Евроазије) и имао је ту улогу да окружи Совјетски савез (Русијu) са свих страна и да јој не дозволи да игра већу стратешку улогу.

Таква улога NATO се задржала и после имплозије Варшавског уговора када је остала само Русија. И када није више било Совјетског савеза, NATO је остао.

Његова садашња функција је улога инструмента у неохладноратовског сучељавања  са опорављеном Русијом. Инструмент је неолибералне и неоколонијалне експанзије Запада.

То је аксиом, и не мора да се доказује.

То је оружана сила за реализацију, а потом и очување атлантистичког, таласократског, униполарног поретка који смо познавали као Pax Americana који је на издисају, али још траје и сада је посебно опасан.

Pax Americana је друго име за идеологију глобализма.

NATO је тврди чинилац моћи – војни фактор који се користи за ширење утицаја западне цивилизације. Он је носилац западних вредности.

Где не могу да прођу мирним путем, оне буду наметнуте војном силом. У Европи је то директно на рачун православне цивилизације.

Са друге стране, NATO служи за подршку и експлоатацију и одржање у позицији геополитичког објекта једног новог фактора о коме до сада нисмо расправљали као о субјекту геополитике, а то је исламски чинилац.

NATO служи да тај чинилац држи у разједињеном и конфликтном стању, не само ради експлоатације нафте, него и ради других ресурса.

Сам Хантингтон је рекао експлицитно да су и NATO и ЕУ организације западне цивилизације. Ми тој цивилизацији не припадамо, и Хантингтон нас сврстава у православну цивилизацију.

NATO је светски полицајац, оруђе интервенционизма широм света, за одржавање доминације САД, нарочито у регионима који су важни.

NATO је и оруђе за дисциплиновање Европе. (Европа, али не ЕУ, пошто је ЕУ експонент NATO -а, односно друга страна новчанице на којој је тај пакт.) NATO служи да спречи природну трансформацију, односно враћање Европе на оно што она заправо јесте – а то је логичан континентализам и евроазијство. То је логично, јер су Европа и Азија на једном континенту.

 

Ово сада је неприродно стање, окупационо стање Европе, које NATO држи у савезништву са атлантским савезником, а не са природним савезницима на евроазијском копну.

Релативно је нова чињеница супротставље NATO Кини. Не само на Далеком Истоку, у Јужном кинеском мору и на Пацифику, него и интересима Кине у Европи.

Не би требало заборавити и да је NATO потребан војно-индустријском комплексу САД, што није нимало занемарљива чињеница.

Шта ће NATO да буде у Европи?

Питање финансирања од стране европских чланица је само „врх леденог брега“ тог проблема.

До пре годину дана, било је немогуће поменути да је могуће да се NATO распадне. Да ли ће европске чланице, од којих неке издвајају мање од један одсто за потребе NATO, успети да издвоје 4 одсто колико тражи Америка? То је само „врх леденог брега“ проблема који лежи у вазалном положају земаља европских чланица NATO.

То је вазални положај. То није никакво савезништво.

На пример: од кога то NATO штити Шпанију, Португалију или Луксембург? Да није од Русије? Јел Русија прети Поругалији? Да ли Русија безбедносно угрожава једну Немачку? Како – јел Северним током-1  или ће „двојком“ која ћетек бити?

Од кога се Турска отима – од Русије или од NATO и Америке? И да ли је та Турска нека врста лакмус папира, јер је довољно снажна и довољно различита од Запада да може да крене другим путем и да покрене „парање џемпера“.

Изгледа да је то – то.

И, да поставим једно јеретичко питање: да ли присуствујемо покушају САД да редефинишу начин своје контроле Европе посредством NATO?

Чини ми се да се то догађа управо сада. Сходно томе се Велика Британија извлачи из ЕУ, као што видите, али остаје у NATO и обнавља своју позицију (како су је геополитички мисиоци оценили) природног америчког носача авиона на западној обали Европе, односно Евроазије. Пандан на истоку је Јапан, који је такође острвска држава.

То је једна форма како ће се NATO задржати у Европи – непосредно преко Велике Британије и држањем ње у саставу NATO врло чврсто.

Друга форма NATO присуства у Европи је врло лабава: имамо покушај релативизације тог присуства у земљама такозване „старе Европе“. Ту је све јачи NATO скептицизам и видимо га сваког дана. NATO ће ту остати у блажој форми кроз релативне везе.

Трећа форма је путем ентузијазма земаља источне – бивше комунистичке – Европе, које су свеже чланице NATO. Тај ентузијазам се одржава вештачки – ширењем страха од Русије и њеног „малигног утицаја“. Тај простор је простор од Балтика на северу до Јадрана и Црног мора на југу.

Шиптарски аутопут „Ибрахим Ругова“

То је Интермаријум који се често помиње, односно „Иницијатива три мора“ , где ће на теменима тог троугла бити Пољска на северу, Хрватска на југо-западу и Румунија на југо-истоку. Оне творе русофобни троугао, чија се русофобија манифестује на много начина- један од екстремних је противракетни систем у Пољској и Румунији који ће бити инсталиран врло близу наше границе (у Девеселу) па до излива хрватских фудбалера на светском фудбалском првенству.

Тај простор је врло интересантан и током историје је био од велике геополитичке важности.

Мекиндер, отац геополитике, ту област је 1919. је формирао у теоретском смислу као санитарни кордон, који је касније и практично формиран.

То је и зона дилеме класичних руских евроазијаца, рецимо Савицког, који је главни геополитички мислилац из тога времена, двадесетих година.

Потом је кроз тај простор повучена „Гвоздена завеса“, а онда је Бжежински ту повукао границу западног и централног великог простора.

Хантингтон је ту повукао границу западне и православне цивилизације. Соу Коен је ту формирао конфликтну зону капије између истока и запада, а Дугин је мало проширио тај простор па га је назвао Велика Источна Европа.

Доналд Рамсфелд то назива Новом Европом, за разлику од Старе Европе која није толико лојална Америци.

И, на крају, нови играч који се ту појавио – Кина, која ту формира „16 плус један“.

Ове зоне су све готово пресликане и уклапају се у главни постулат геополитике. Зона коју формира Кина је уствари зона где ће се спајати копнени „Пут свиле“ и поморски „Пут свиле“ који се, за сада, завршава у Пиреју и следи спој према копненом путу – према северу.

Тај простор игра линијску, зоналну, фронтијерску, трансгресионо – регресиону линију између Запада и Истока и можемо га назвати једним обликом европске „Крајине“.

Да бисмо знали шта NATO хоће на Балкану и која му је функција морали смо да поменемо и ову ширу слику.

Балкан је део ове зоне од Балтика према југу, коју неки називају „међу-Европом“.

NATO се идентификује као савез који служи да на Балкану направи брану Русији. Он жели да задржи Русију и да је не пусти иза леђа земаља које су већ чланице, пре свега Бугарске и Румуније, а сутра могуће и Северне Македоније или БЈРМ (не знам како да је нзовем), а која је настала на тлу Старе Србије.

Функција му је да задржи и Кину, која има јако велики утицај на Балкану, мада је скривен иза економије (а често ћете чути да Кинези кажу како их геостратегија не занима, већ само економија, али економија не иде без геостратегије).

Која два циља има NATO – и због Русијеи због Кине?

Један је да задржи те земље посредством контрола обала Балкана.

NATO је запосео све обале Балкана сем малог дела око Неума, где Босна излази на море, посредством етничке хрватске области Балкана.

То је типично понашање за једну таласократску силу. Балкан је блокиран са свих страна од излаза на море. Формиран је један облик балканског појаса контроле, или балканског „Римленда“, као што постоји такав појас око Евроазије. Зато је било важно да мала Црна Гора (која нема велики значај, али не значи да ће тако и остати) буде укључена у NATO, а раније да то буду Румунија, Бугарска и Хрватска.

Други циљ је да се, после контроле приобаља, NATO уклини у срце Балкана, или онога што је Јован Цвијић назвао центром Балканском полуострва. Њега чини четвороугао: Софија, Ниш, Косовска Митровица, Скопље.

Уклињавање већ иде из два правца.

Један је из егејске акваторије, преко Солуна, долином Вардара (где се налази војни полигон „Криволак“, највећи у бившој Југославији, који је веома важан за NATO и на коме су се снаге алијансе стационирале одмах после распада Југославије; друга важна тачка за NATO у Македонији је „Скопски аеродром“) и даље на север, преко базе „Бондстил“ до – у овом моменту завршне тачке – аеродрома „Слатина“ код Приштине, који се сад зове „Адем Јашари“.

Тај назив је симбол. (После ћу поменути још један такав симбол другог правца).

 

А Русија осликава Храм Светог Саве

Одатле може да се рачва према северу долином Ибра или југозападу, преко Рашке области и Новог Пазара, према оном испусту – Горажде у Федерацији (БиХ).

Други правац је из јадранске акваторије, „Отрантских врата“, кроз северну Албанију, долином Дрима, кроз Косово и Метохију, преко Призрена и Приштине, где би се та два правца спојила. То је дуж оног пута Драч-Приштина-Ниш о коме с често говори и који се често зове симболично „Ибрахим Ругова“. Мислим да је он скоро готов у делу кроз КиМ .

NATO  је на Балкану и због исламског чиница – из глобалних, регионалних и локалних разлога: да га задржи у стању објекта, а не субјекта у геополитичком смислу. Он се ту понаша веома прагматично: NATO је на Балкану на страни босанских муслимана (који се сад зову Бошњаци) и Арбанаса, а са друге стране стране, на Блиском Истоку је на страни Израела, односно – против муслимана. То је крајње прагматично.

Тако су мигранти идеална демографко-геополитичка батина коју NATO може да користи.

На другој страни је то и тероризам који се често назива и атомсом бомбом сиромашних. Тако се може назвати и демографија. И, не знам да ли сте приметили: у тренуцима када је експлодирало по целој Европи и када је тероризам био врло активан – није било миграција и миграната. А сада има миграната, а нема тероризма.

Случајно?

NATO има још једну општу функцију: ширење западних вредности, западне цивилизације и културе – вестернизације свега. И то, пре свега, према православном простору који је прилично немоћан, али ту је удар и на исламску традицију на Балкану (ако упоредите арбанашко друштво на КиМ 1999. и сада видећете да су промењени, уз сву ону патологију коју вестернизација може да донесе).

То вештачко ширење западне цивилизације рађа оно што је Хантингтон назвао „растрзаним друштвом“,шизофреним друштвом, растрзаном државом.

Када читамо „Сукоб цивилизација“ углавном се задржимо на томе да Ислам има крваве границе, и ту – станемо, а Хантингтона треба читати поново током година – са новом зрелошћу и тумачењем нових догађањау свету.

Током 1993, када се појавио његов чланак о сукобу цивилизација, већина теоретичара му се подсмевала. Ми нисмо, јер нам се то што је он описивао, дешавало in vivo .Ми смо се смејали „кисело“.

Какав је однос Србије и NATO?

Србија је већ готово потпуно окружена и често нам се говори – шта ми то хоћемо, кад смо „у окружењу“. Ако је то проблем, онда смо опкољени, а опколити вас може само – непријатељ.

Сем БиХ (захваљујући Републици Српској) – пошто ће и Македонија вероватно ускоро бити у NATO – Србија јесте у том окружењу. Да ли је то разлог да кренемо „куд сви Турци, ту и мали Мујо“?

То је непријатељска организација. Често кажем да се мора поставити питање – да ли је NATO питање нашег хтења или морања? Ако је морање, онда је другачија врста расправе. Или – нема расправе… А ако је хтење, онда може да се расправља.

Ноторна чињеница је да ми са NATO имамо искуство сукоба и не треба га сводити само на 1999. годину, јер он траје одавно – од момента разби-распада Југославије.

Не заборавимо улогу NATO у паду Крајине, бомбардовању Републике Српске осиромашеном муницијом.

У једној књизи која је недавно објављена је означен ареал утицаја бомбардовања на 400 миља – овде код нас се укршта утицај бомбардовања РС и нас. То су готово два иста круга. И, преклапа се са утицајем бомбардовања осиромашеним уранијумом Ирака.

Ово што смо ми имали са NATO, другима се није десило, па ипак ти други преиспитују себе – зашто су у NATO, да ли им је то требало и зашто их нико није питао, није било референдума. Они на чијој је страни NATO  био, као на пример са Хрватима и муслиманима у БиХ.

Наш став према NATO се исказује у испитивањима јавног мњења, а у последње време их има доста. Готово сва су таква да је наше становништво изразито против NATO.

Једно од последњих је спровео Институт за политичке студије, у оквиру којег је репрезентативан узорак од 1480 пунолетних испитаника на питање да ли Србија треба да приступи NATO, са „за“ одговорио са само 12,9 одсто испитаника.

На крају бих додао: феномен миграната се може посматрати и онако какој је рекао Срђа Трифковић, као миграциони џихад.

Ако у једном периоду имате тероризам, а немате мигранте, а у другом имате мигранте али не и тероризам, онда ту има правилности. Укључујући и правилности у рути. А подсетићу вас да су ту руту прво тестирали Албанци или Арбанаси, како је правилније.

 

Они су имали тачне правце и места где подижу новац, у оном првом маху, да би потом кренуо цео миграциони талас са Блиског Истока. То је иста ова траса долином Вардара према северу, која се даље рачва, а о којој смо мало пре говорили. То је директриса Балкана која води у Европу и пут који је био историјски важан, какав ће и остати.

Македонија је обележени NATO простор. „Криволак“ је поред пута, поред пруге која води ка Солуну, и ЈНА га није правила тек тако. Још ћемо видети његову улогу.

Важно је што се етничка и верска структура Европе мења и треба размишљати каква ће за 50 година бити Француска и Немачка у којој имате велико становништво које неће да се цивилизацијски интегрише. У Бриселу већ имате квартове у које полиција неће да уђе и који су потпуно у исламском контексту. Муслимани мигранти су већ почели да у Француској купују имања у унутрашњости.

Такође треба обратити пажњу на миграције које могу доћи из других праваца, а не само са Блиског Истока. Рецимо, Алжир је данас стабилна држава под контролом, или Мароко. Али, ако погледате демографске податке северноафричких земаља , видећете демографску експлозију.

Египат има 100 милиона становника! А пре 20 или 30 година су те земље имале дупло мањи број становника. У њима се сад види једна геополитичка концепција, која се зове „концепција прекобројних синова “. Један немачки демограф је то објаснио тако да сваки трећи син не може у тим друштвима да добије образовање, посао и друго, па му је избор или „калашњиков“ или миграција. А то су углавном исламска друштва.

Ако се та друштва не стабилизују изнутра, или интервенцијом споља, миграције ће бити нешто са чиме ћемо морати да живимо.

         Замислите да нас питају: «Да ли би Србија ушла у NATO са Косовом?»

НА питање из публике о «хипотетичким добрим разлозима да Србија уђе у NATO“, Степић је рекао:

– Замислите да нам се постави хипотетичко питање: Да ли би Србија ушла у NATO са Косовом?

Или, да добијемо питање у овој форми: ако нећете у NATO, можемо да вам сутра заједнички дигнемо Рашку област и југоисточну Србију и север Србије?

 

Проф. др Миломир Степић

(разговор на тему «NATO  око Србије – безбедност за Балкан или за алијансу“ организовали су Геополитика и Факти)

 

ИЗВОР: ФАКТИ

***

ПОВЕЗАНО:

*„NATO око Србије – безбедност за Балкан или за алијансу?“

————

17.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.