АКТУЕЛНО

Саво Бојанић: Пет година се нанизало


Пет година се нанизало. Читав један живот се одиграо.

Мрзим повратке скоро колико и растанке, и осим теби, једино се још ноћи враћам као верни слуга.

Тако она и ја заједно заливамо сваку помисао и правимо нови свет у ишчекивању изласка Сунца.

Захвалан сам звездама на њој, а њој на теби. Мука ми је од речи које памтим дуго, дуго и које урезујем по зидовима властите собе. Испред мене је зид, онај који ме учи да никад не треба бити тако јак да га срушиш. Мораш да научиш да живиш с тим зидом. Од њега није тешко направити неку нову димензију. Обојио сам га у неку нежнију боју, ону која ми неће доносити горчину. Седим на клупи, тамо где се састају они који почињу и завршавају. Тамо, где се састајемо ти и ја.

Живот ми није дао приручник и никакво објашњење у вези тебе…
Кад си се родила: „Честитамо! Мајка и девојчица су добро. Имаћете правог борца у кући!“
Ма, дај ћале… Али био си ту ти. Гледао си ме кроз прозорчић на вратима и махао си. И био си насмејан. Медицинска сестра те је одвукла и рекла да нема потребе да више будеш ту, јер ћу ја да спавам и бићу велика, једног дана. Али, ја се ни тад нисам осећала као неко ко ће бити велики. Осећала сам се малено и нисам желела да спавам. Све је било блаже и лепше док се ти смејеш. Па макар кроз прозорчић. Било је потребно да ти будеш ту.

А, кад си страдала, седео сам и питао се: „Како је могуће да живот не дише и да све је стало?“
Знаш, ћале, следећег дана након мог страдања, копали су по мени. Не, није метафора, буквално су копали. Нисам навикла да неки хирурзи са зеленим капицама роваре по мојим органима. Нисам навикла да ико ровари по њима. Некаквим језивим металним стварчицама. Да прави резове по мом стомаку и целом телу. И то тако стварне резове. Видљиве, опипљиве. Болне за тебе. Али, ја се нисам будила, јер сам већ отишла.

Знаш, недостаје да те загрлим и шапнем: “Ћеро, овај фрајер ти је супер!” Дечаци из твојих прича немају појма колико су срећни, што су макар на кратко били део твог света. Мени недостајеш још више, јер пуно је ствари, оних обичних и свакодневних, с којима смо знали да се досађујемо. Недостајеш на помисао о твом првом пијанству од две вотке и певања по улици и тадашњег феноменалног смеха приликом описивања лепотице у бунди, која је плакала на народњаке. Користили смо те наше мале таленте и од њих правили најлепше лудорије. Људи су волели да нас слушају или гледају. Једни су мислили да је то уметност, други да смо будале, док су се сви ти, дивили тим „емоцијама“, а ми смо се само дописивали. До крајњег циља – уговарања следећег тајног сусрета и освајања новог забрањеног виђања.

Видиш, а мени недостаје да ти њушкам браду, да те љубим у нос и будим те. Отвараш очи, гледаш ме, смејеш се. Кад на то помислим, више ме ништа не боли. Резови нису важни све док си ти ту. Ни 5 година после, ја и даље, у тим недостајањима, нисам одрасла. И контам да не морам. Јер имам неког ко ме воли тако „неодраслу“. Неког ко се смеје онда кад му и није до тога, само да би био јак за мене. Неког у чијем бих загрљају и даље била малена, а опет највећа на свету. Сећам се, да сам једном остала у стану због прехладе. Ходала сам по њему и размишљала о теби. Наслонила се на прозор и тамо си био ти. На паркингу испод моје собе. Од стотину соба ти си пронашао баш ту, једну једину, где сам била ја. Махао си и смејао се. И било је лакше. Бол је била блажа док се ти смејеш. Било је потребно да будеш ту.

А, да ли се сећаш како је све почело? Као да смо били заједно у неком паралелном универзуму и онда се нешто десило, бацило нас у овај, сударили смо се и наставили да ходамо кроз живот, држећи се за руке. Хоћеш да ми спремаш штрудлу са маком? Само ако ћеш да ми певаш, док ти спремам. Шта да ти певам? Неку љубавну песму. Код тебе је све љубав. Са тобом је све љубав. Ма ти си љубав. Кажеш ми да си негде прочитао да је увек тренутак да будеш нечије пролеће и да волиш што је твој тренутак баш сада и траје?! Кажем да волим да таквом пролећу будем Сунце. Кажеш да си сконтао да када год си гледао према Сунцу, био си срећан?! Зато пиљиш у мене! А, да те подсетим за метар кревета и једину ноћ, у ових 5 година, коју си спокојно преспавао? Видим да си уредна у прелиставању мојих писанија, па ћу ти одговорити. Кажу да спавати поред неког је много више него спавати са неким. Огољен од лажи, верујеш неком да буде сасвим близу тебе у тренутку твоје највеће немоћи. Да ли може једна асоцијација, а да ти не прсне амигдала?

Ања, очито ме навлачиш на нешто што има везе са тобом, а никако да саопштиш. Познат ми тај твој рад. Почни. Плаве руже и маковњача? Опааа! Па ти си се заљубила?! Јесам, али још је рано да ти причам о томе. Још га пржим на чежњи. Па, том ће и Сизиф позавидети на труда. Неће, ћале, јер је то ок лик. Сјајно! Само те молим да не форсираш клишее оног твог пајтоса Буковског, од милошти званог Буксна. Ма, Буксна ми објаснио пуно тога, а нарочито да сујета вреди по луле дувана. Него, осећам да желиш нешто да ме питаш? Да! Да ли си дипломирала? Па, зар не примећујеш крила? Овде сам постала оно, што сам овде одувек желела. Имам крила да летим куда год пожелим. Прилике су нашле мене без да сам се морала превише трудити. Добро, лагим мало. Заслужила сам их, али волим све што радим толико да се осећам као да се само добро забављам. И не морам никад да будем ни одрасла ни велика. Ти ме чиниш и одраслом и дететом у исто време. Само је потребно да будеш ту где јеси.

Пре него што одеш, имао бих нешто да ти предложим, јер си велика.
Видиш мене да нисам неки лик. Био сам окружен оним што живот понуди и што само једном добијеш. Тако и ти, допушташ да те додирују рукама туге. Зато немој да допустиш да те опет додирну. Не слушај шта ти говоре. Нема потребе за тим. Знаш да ће једног дана опет доћи неко туђе, одбегло и полупразно срце које ће тражити мир. Немој да машташ о мору, местима на која требаш поћи и угасити све оне лампе на обали… Прича је прошла! Не гледај у страну, можда видиш некога ко ће ти све оне боје обојити опет црном. Уништиће тако лепу слику коју си тако марљиво стварала. Површни су, пуштају те да их загрлиш, а онда те пусте. Узели су ти речи и све што си направила лепшим и бољим. Остаћеш загледана у једну јулску ноћ и испраћати још једно лето. Заборави да је икада било неко пролеће, да те неко пустио да постанеш део приче. Престани да кривицу тражиш у себи. Нема је, никад ниси ни била крива. Није шала да уништавамо људе које волимо. То није клише, већ стварност. Зато су људима потребни ти ситни црви, који ће бити ту да испричају неку локалну причу и поруше све те милине новог дана. Крени и не мисли, пусти друге да воле оно што си створила. Верујем да неће бити довољно снажни да чувају тај сјај. Ти ниси нека ситна душа која може да воли баш сваког црва који те погледа нежно. Пусти да прође, као и олуја у зору. Потребно је да осећаш да би живела пуним животом. Једино тако твој свет неће престати да прича и да живи. Већ чујем и шкрипу оловке док пишеш, уз пркосни осмех: “Овај живот није био добар, идемо на следећи!”

Добро чујеш, ћале!
Опалио си ме животом по сред чела. Недостајеш ми баш као што и осталој деци, овде, недостају њихови родитељи и породице. Нас овде има много и ту смо негде око вас.

Ања, никад ми неће бити јасно зашто сам те уписао на курс летења, да би сад могла да се дружиш са Петром Паном.

А, ти ћале, немој да се стидиш кад причаш са празном столицом или фотографијом. Теби барем не морам да објашњавам да сам увек ту. А свет нека мисли… Гурај нашу причу, наше визије о свету за децу. Вуци напред и горе. То су два једина дозвољена правца. Да, и не брини. Чувам осмехе од заборава.

Минут по минут пролази, суза по суза из ока, истиче.
Заклопио сам ону задњу корицу где пише: “Све пролази али све се не заборавља“.

 

Саво Бојанић, отац Андреин

***

—-

18.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.