АКТУЕЛНО

Цар Николај и Ђенерал Дража – Пострадали на исти дан, исти злочинци, исти начини, исти циљеви…


Пише: Невена Татић Карајовић
17. јул 2018.

17. јула догодила су се два убиства важна за руску и српску историју, која свакако имају везе и са историјом свих словенских и православних народа па и огроман утицај на целокупну светску историју и токове након ових догађаја.

Наиме, 17. јула 1918. године у Русији је погубљен цар Ноколај II Романов заједно са царицом Александром и њихово петоро деце.

28 година касније, 17. јула 1946. године у Србији је погубљен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, вођа првог антифашистичког покрета у поробљеној Европи.

Два великана, заштитника својих народа, способних војсковођа, верних својим прецима и коренима, својој вери православној и оданих отаџбини су „осуђена” по кратком поступку, погубљена и зверски масакрирана.

Да ли вас чуди…? Све ово је учињено од стране истих починилаца, квинслинга и црвене комунистичке банде.

Судбина се поиграла а историја пружа прст и јасно нам показује о чему се овде ради.

Који је био циљ такозваних бољшевика?
Да униште словенске земље, искорене православље, обезглаве народ, покоре га, промене и ставе под своју шапу.

Ко је дозволио ове злочине? Ко је издао своје некадашње савезнике?Опет иста кухиња. Веровали или не, брат од рођене тетке цара Николаја је био тадашњи краљ Уједињеног краљевства Џорџ V. Романови су тражили азил у овој држави. Брат је затражио руку помоћи од свога брата, али је био одбијен. Остављен је на милост и немилост зверима које су, сада је сигурно, баш одатле и послате да изврше свој задатак.

Ко је издао ђенерала Михаиловића?
Па опет ти исти „савезници”, дојучерашња „браћа”, Енглези и Американци који су га до јуче тапшали по рамену, снимали о њему филмове и писали стрипове. Чак су га и одликовали а на крају оставили на цедилу да буде убијен заједно са хиљадама часних грађана и бораца, његових присталица.

Само убиство генерала Михаиловића би било мање значајно да се истовремено не ради о општој издаји и потурању српском народу комунистичке власти, која му је касније темељно и систематски дошла главе. Подаци из новије историје су свима познати и није потребно даље објашњавање шта смо све изгубили.

Како су се догодила убиства?
Опет, на исти начин, црвени, бандитски, окрутни, бездушни, црни, сатанистички.

17. јула 1918. године, цара Николаја II и његову породицу су пробудили у 10:30 увече, речено им је да се обуку, након чега су били одведени у мали подрум где су им рекли да ће да их сликају. Уместо фотографа, Црвена гарда је стала на врата. Уровски, који је био део Црвене гарде је рекао „Морамо да вас упуцамо сада” и упуцао је цара са револвером на краткој дистанци, царицу Александру, престолонаследника Алексеја и четири његове сестре. Такође је упуцао и куварицу, кућну помоћницу, доктора и њиховог пса Џимија. Пре него што је свануло, њихова тела су била превезена камионом у напуштен рудник, где су пажљиво исечени на комаде, натопљени бензином и упаљени. Веће кости су биле растопљене у сумпорној киселини. Било је проглашено да „свет никада неће сазнати шта смо урадили са њима”.

Готово цео век нико није знао где је тачно сахрањена царска породица. Међутим, године 1991. остаци Николаја II, његове супруге Александре и три ћерке пронађени су у масовној гробници недалеко од Јекатеринбурга. Две године касније, 1993. покренута је истрага о убиству породице Романов како би се идентификовали остаци царске породице и њихове свите. Истрага је обустављена 1998. године „због смрти починилаца злочина”.

Међутим, поново је покренута 2007. године, када су се појавили нови докази – откривени су остаци Николајеве двоје најмлађе деце – ћерке Марије и јединог сина Алексеја, који је боловао од хемофилије.

Посмртни остаци цара Николаја II, царице Александре Фјодоровне и великих кнегињица Олге, Татјане и Анастасије уз државне почасти су сахрањени 1998. године у Петропавловској тврђави у Санкт Петербургу.

(до данас постоје извесне сумње да ли пронађени остаци, сахрањени у Санкт Петербургу, припадају члановима породице Романов; прим. ред.)

Драгољуб Дража Михаиловић је погубљен након монтираног судског процеса у комунистичкој Југославији. Не зна се како, не зна се где, вероватно због исте комунистичке мантре „да свет никада не сазна шта смо урадили са њим“. Исти злочинци, исти начини, исти циљеви.

Данас, 72 године касније, ми и даље не знамо где су кости ђенерала Михаиловића. Да ли су и оне гореле у некој сумпорној киселини, трунуле у некој масовној гробници?

Комунистички пипци у Србији и даље чувају своју сатанистичку тајну и држе нас у ропству.

Русија се ослободила, Србија није.

Нека је вечна слава мученицима и покој њиховим душама.

Амин

1 reply »

  1. ВЈЕЧНА СЛАВА РУСКОМ ЦАРУ НИКОЛАЈУ РОМАНОВУ И ЗА ЊЕГОВУ ФАМИЛИЈУ ВЈЕЧНА СЛАВА БЕСМРТНОМ ЧИЧА ДРАЖИ БРАЋО И СЕСТРЕ дукљањи ПРЕТЕ СРБИМА У ПРОШИРЕНОЈ ЦГ ЈЕР ЈЕ СЛУЖЕН ПАРАСТОС ЧИЧА ДРАЖИ СРБСКОМ ЧИЧИ МИЛОМ И ДРАГОМ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.