ДРУШТВО

Подсећање на 12.5.2013. када је Др Марко Јакшић сасуо истину у лице велеиздајнику Вучићу


Историјски говор др Марка Јакшића у Косовској Митровици 12.5.2013. на Светог Василија Острошког, на седници Скупштине четири општине на северу Косова и Метохије, у присуству велеиздајника Александра Вучића.

Приредила редакција СРБског ФБРепортера

***

*Транскрипт говора урадила Биљана Диковић

Мислим да сви овде присутни немамо разлога да будемо нервозни, морамо хладнокрвније и на један смирен начин да водимо дијалог. Мислим да ово није трибина, госпођо председнице, ово је редовна седница одборника четири општине, и на тај начин и тако треба да радимо.

Што се тиче овога што је господин Вучић реко, око организовања народа и људи, да му скандирају, сигурно да то не долази од мене. Зашто?
Па, негде пре само 10-12 година, имао сам прилике, и ви добро знате, овде у Косовској Митровици, како је дочекан био овдашњи председнички кандидат и како смо га ми жестоко били трпили, и како смо трпели жестоки број парадајиса, јаја и све друго. У оно време на власти је била Социјалистичка партија Србије и Српска радикална странка. Ја не кажем да је господин Вучић организовао било какав напад на Војислава Коштуницу, и то је оно што је факат. Ко што данас то није тачно да ми, који смо овде били трпили такве ударце, такво нешто радимо и правимо.

Али, оно што може да се каже јесте следећа чињеница.
Господин подпреседник Владе дошо овде, да тако кажем, са пуком телохранитеља. Имали смо прилике да видимо велики број жандармерије у цивилу, имали смо прилике да видимо обавештајну службу, додуше нашу, у цивилу овде, и да не кажем – све безбедоносне структуре службе су пратиле господина Вучића. И сигурно, да под таквом заштитом, и под таквим пуком војске, да се господин Вучић ничега не плаши.

Али, само да вам кажем још једно. Цео тај пук војске не би могао да дође овде без дозволе Хашима Тачија, и пре свега америчке и немачке амбасаде. Чудна дружина има један чудни савез.

А ја се господина Вучића лепо сећам, 2004.године овде кад је дошо, да да подршку људима на барикадама, био је, свака част… Људи су прилазили, скандирали, и верујте ја сам помало био љубоморан – ево дође српски родољуб, ја пет година браним тај град и на тај начин, али да тако кажем, ловорике је господин Вучић преузео и свака му част.
Онда смо били, чини ми се сви – на истој страни.

Шта је данас?
Шта је данас спорно и због чега смо данас, да тако кажем – на супротним странама?
Овај Бриселски споразум, то ми сви знамо, јесте фактички за нас – политичка катастрофа, да не кажем национална велеиздаја.
Овај Бриселски споразум враћа Србију пре свега у 1913-у годину.
Овај Бриселски споразум фактички демонтира институције српске државе са овог простора. Из тог разлога он нас враћа век, сто година уназад.
И ако је шта класична национална издаја, онда је управо то.

Неко ће да каже, Србија ће да финансира и даље своје школе и своје болнице. Да вас подсетим само да је пре 1912.године Краљевина Србија финансирала негде више од 700 школа у ондашњој Старој Србији, али то није била Србија, то је била турска држава, где је све финансирање ишло преко Цариграда.

А зашто је овај споразум потписан?
Подпреседник Владе ће више пута, помало на демагошки начин, дао му Бог вокабулар, уме да говори и да прича, и казаће да је то – због бољег живота грађана државе Србије.
Ја бих реко да је то нешто друкчије.
Шта је пре свега у питању?

У питању је,  пре свега, обавеза коју је он и господин Томислав Николић – преузео од својих западних пријатеља када су разбијали Српску радикалну странку, и када су долазили на власт.
Косово и Метохија, браћо и сестре, дао је Господ, је само цена једног таквог политичког договора.
Нажалост, без Косова Србија није више Србија – него је Србица, јел на тај начин без Косова, оног што је духовно, оно због чега вековима живимо као народ – једноставно престаје да постоји.

И још једна ствар, која је овде значајна и битна, јесте да смо сви овде, заједно дочекали победу Томислава Николића, убеђени да ће да испуни обећање, не свим ја ћу да се извиним радикалима, имајући у виду да ће да поништи Боркове договоре, како је и било, одавде на више од двеста метара где је био митинг Српске радикалне странке.
Нажалост, шта се десило?
Не само да нису поништили Боркове договоре, него су и спровели у дело.
И не само да су спровели у дело, него су сада направили, шта још?
Сада су демонтирали српску државу, после сто година, са овог простора.

Неко ће да вам каже – али, ето Срби имају своје полицајце.
Ја да вам кажем, и ви ћете то сигурно боље чути од мене, најелитнија јединица Цара Душана били су такозвани швајцарски коњаници. Али, они нису слушали Германе из Швајцарске, него су слушали цара Душана – јер их је он плаћао.
Тако и овом приликом, те полицајце плаћаће Хашим Тачи и Бајрам Реџепи, и они су само – по имену Срби. Ништа друго. Они ће заступати интересе самопроглашене државе Косово.

Још једна ствар, која је овде значајна и битна.
Неко ће да каже – морали смо да потпишемо, јер је ето, забога Александар Вучић имао лоше и неудобне столице, и никакве тамо није имао, да тако кажем – нормалне услове за рад.
Поставља се питање зашто је Европска унија понижавала наш преговарачки тим.

Знате шта, кад неко прода веру за вечеру, или кад са ђаволом тикве сади – то не заслужује бољи третман.
Из тог разлога се нама ово и десило, и дешава.
Из тог разлога смо добили један споразум који фактички значи – наш изгон одавде, са овог простора.

Још једна ствар која је овде још битна и важна за наш голи опстанак.
Видимо да се власт труди да нас овде прогласи све за криминалце, да нас прогласи све за профитере, власт се бави тиме ко шта има, чији брат где шта ради. И то, отприлике, мени личи на ону народну кад смо били деца… кад немате аргумената један за другог онда ви кажете – али „ваша мајка је ку*ва“… То је отприлике начин размишљања садашње власти.
Што се мене лично тиче, ја такође могу да кажем још једну ствар, да би се ја радо са имовином, не само ја него већина мојих пријатеља, мењао рецимо са имовином првог подпреседника Владе. А тек са имовином, рецимо, његовог политичког оца Томислава Николића…
А да вам кажем, ја лично имам и  много више школе од првог подпреседника Владе.
А да вам кажем и скоро дупло више раднога стажа.

И оно што је битно, што бисмо требали на свој начин да кренемо и да радимо, јесте – да овај споразум није прихватљив за нас. Он значи наш изгон одавде, са овог простора.
У смислу тога ја предлажем и следећу ствар.
Овде, шта бисмо могли даље да радимо?

Пре свега очекујем, да се први подпреседник Владе јасно и гласно извини српском народу са Косова и Меотхије, управо због ризика који то сноси овај споразум за наш голи опстанак.
Први подпреседник Владе би на неки начин требао да се извине и због овако лошег споразума, јер на тај начин он је фактички све оне злочине које су чинили над Србима – и оне злочинце амнестирао.
Јер, ово је фактички прављење шиптарске, албанске државе, да тако кажем – уз благослов руководства Србије.
Мислим да је то нешто што би председник, односно подпреседник Владе требао да уради.

И још једна ствар. Мислим да је битно да садашња власт и први подпреседник Владе – не спречава рад Уставног суда.
Сви овде који смо присутни, сви знамо да је цео овај споразум противуставан.
Он је антиуставан и као такав – он мора да иде пред Уставни суд.
Ми више него девет месеци чекамо, на неки начин – мишљење и став Уставног суда, наш, поводом Боркових уредби.

Оно што сви знамо јесте да власт, без обзира колко год Александар Вучић говорио, причао да има 54% гласова и свега тога, нека једноставно, на начин – кроз Устав државе Србије, распише изборе, има већину у свему томе, нека грађанима каже шта ће да ради са Косовом, нека објасни. И ако добије подршку за политику – да се грађани Србије одрекну Косова – онда свака част.

Али,  пре тога нека садашња политичка номенклатура промени Устав, јер све ово што се ради данас је фактички противуставно. И од Боркових договора, и од саме границе на Бајчетини, а да не говорим до ових самих последњих Бриселских споразума.

Из тог разлога, ја лично верујем, да после промене Устава, да ли ће званична власт да се одрекне Косова то је већ њено право, али овде има свако легалност и легитимност за један такав потез.
Овако, по систему – да се Власи не сете, по систему – да продам кило за три фртаља, по систему – да заобиђем Устав а да направим независну шиптарску државу, чини ми се – у народу не бива, и није коректно и није поштено.

И на самом крају, једно лично питање, мислим да господин подпреседник Владе неће да ми замери, једна мала ситна услуга.
Многи од мојих пријатеља ми кажу да је налог за паљење мојег возила, стигао од подпреседника Владе Србије господина Вучића. Ја у то не верујем, али имајући у виду да он контролише више од четири обавештајне службе, претпостављам и жандармерију и полицију, да ће пронаћи правог кривца, и узрочника једног, да тако кажем – инцидента.
Хвала велико.

***

Ју тјуб линк за дељење: https://www.youtube.com/watch?v=WCMtdnoc82w
Извор: Владимир Вејиновић 15.09.2013.

_______________

Повезано: Добросав Добрић на састанку са Вучићем – дошао сам да видим да ли је то онај исти Вучић кога сам пре познавао. Човек исти, али памет друга!

6 replies »

  1. Ако питете Морген Лини, она је да Солана буде председник, Тачи премијер, Харадинај министар одбране…
    Верујте, боље би водили Србију него разни прирепци са Вучићем.
    Доле Вучић и његова Отпорашка сабраћа на челу са Лихт!
    И Аорошем са Пецолијем и Карићима. Иста удружена банда!

    Свиђа ми се

  2. 20 07 2018

    ЧОВЕК ЗА ПРЕДСЕДНИКА – ПРЕДСЕДНИК ЗА ЧОВЕКА

    Надам се да после одслушања овог говора др Марка Јакшића од 12.05.2013. године свака Србкиња и сваки Србин, не само да може да разуме већ и може да подржи мој став, који сам овде изнео 2016. године, да председник Републике Србије треба да буде др Марко Јакшић (ако он то прихвата, јер о томе с њим нисам био разговарао).

    Др Љубомир Т. Грујић, редовни професор у пензији
    Џона Кенедија 31/15
    11070 Београд

    Свиђа ми се

      • Може ли овако, на пример:
        Др Јакшић председник Републике, Славиша Ристић председник Владе, Ђорђе Вукадиновић председник Скупштине, Слободан Антонић министар информисања, др Зоран Чворовић министар за образовање,…., др Милош Јовановић правде, Бошко Обрадовић министар одбране, Милан Стаматовић министар пољопривреде, Има Србија способне, часне, вредне, мудре, храбре, одане јој, људе.

        Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.