АКТУЕЛНО

МОЖДА ЋЕТЕ ОСЕЋАТИ КАДА ВАС БУДУ “РАДИЛИ” – или не постоје сигурни знаци мождане смрти да би вам УЗЕЛИ ОРГАНЕ


Направити проблем и понудити законско решење које ће се донети без јавне расправе и по хитном поступку постала је редовна пракса у препарираној Србији.

Др Јована Стојковић

Док су нам разним црним хроникама, међуножјима и државним ударима отупели сваку људску реакцију на немаштину, глад, болест и неправду у најближој околини, по наруџбини многобројни скупо плаћени билборди (одакле?) који позивају на подршку новом Закону о трансплантацији терају сузе на очи и позивају да и „после смрти“ будемо добротвори.

Чик пробајте да неком ганутом (који вам иначе и „пре смрти“ не би дао чашу воде) кажете да не подржавате ово „подизање свести и позив на хуманост“, а да не добијете по параноичној њушци уз опаску да ћете носити на души госпођу из Беле Паланке која је стигла и до „Дневника у пола осам“ зато што је имала праву болест у право време (остали могу анонимно да умиру до неког новог закона).

Прва трансплантација срца изведена је од стране доктора Бернара у Кејптауну 1967.године. Његов пацијент Вашкански није био свестан ризика којем се излаже и пристао је на захват за који му је лекар обећао да ће му „спасити живот“.

Убрзо након операције добио је тешку упалу плућа, прикључен је на „вештачка плућа“ упркос свом противљењу. Осамнаестог дана после операције је преминуо.

The world’s first human heart transplant was performed by Dr. Christian Bernard

За све то време, др Бернар је држао конференције за штампу и постајао светски познат. У собу намученог и имунокомпромитованог болесника данима су долазиле новинарске екипе да би га фотографисале, док је доктор дан пре његове смрти забранио његовој жени да уђе код њега „да га не би заразила“.

1968.године урађено је 105 трансплантација. Деветнаесторо људи је умрло још на столу, 24 у року од три месеца, двоје је живело од 6-11 месеци, а један годину дана. 1969. од 55 пацијената са трансплантацијом јетре 50 је живело 6 месеци.

Ови почетни резултати никако се нису могли сматрати охрабрујућим, но то није сметало да се ова пракса настави и то потпомогнута Харвардским критеријумима „мождане смрти“ који су издати 1968. и који редефинишу сам појам смрти који је до тада био недвосмислено јасан како лекарима тако и било коме другом.

Појам „мождане смрти“ улази у ширу медицинску праксу 1986.године са критеријумима који нису прихваћени у свим земљама (негде сте више, негде мање мртви).

Према судско-медицинској науци, постоје несигурни, вероватни и сигурни знаци смрти.

фото: архива – ОДЛУКА

У несигурне знаке смрти спадају нпр. прекид дисања и крвотока, а у вероватне, између осталих, мртвачке мрље и укоченост који се могу јавити и у предсмртној агонији када се још увек особа сматра судско-медицински живом.

Сигурни знаци смрти су псеудомеланоза и лешне промене и тада се са сигурношћу може прогласити смрт особе.

Овај постепени процес умирања разлог је што се покојници не сахрањују одмах и зашто свако село у својој историји има понеку бабу која се вратила са сопствене сахране.

Да видимо сада колико је човек у можданој смрти мртав.

Овакав „мртвац“ никада нема вероватне и сигурне знаке смрти, а може имати неке несигурне знаке.

Главни критеријум за мождану смрт јесте „смрт целог мозга“ која се утврђује клиничким прегледом и допунском тестовима који, опет, нису у свим земљама обавезни.

фото: архива – СРЦЕ

Клинички преглед у нашој земљи врше два лекара (неуролог или неурохирург и анестезиолог) и уколико се сложе да сте мртви-мртви сте, а то је чак и законски регулисано ( чл.49. Моменат утврђивања мождане смрти од стране Комисије на основу одлуке из става 3. овог члана, сматра се моментом смрти лица код кога је дијагностикована и утврђена мождана смрт.)

Ово изједначавање пред законом биолошке и „мождане“ смрти не односи се само на добровољне доноре органа, већ на све нас и важи од 2012. године.

Клинички преглед који лекар обавља је његова субјективна оцена и на нама је да се надамо да ће бити исправна и поштена.

Допунски тестови су објективније мерило и нису у свим земљама обавезни, код нас је обавезан нпр. APNEA test.

Ево шта о овим тестовима каже институција која је и дефинисала клиничке критеријуме за мождану смрт 1995.

фото: архива – МОЗАК

Америчка академија за неурологију: „Мало је доказа којима би одредили минимални прихватљиви период опсервације који би несумњиво утврдио да су неуролошке функције неповратно оштећене… не може се са сигурношћу утврдити да ли увек помоћни тестови тачно потврђују престанак функције целог мозга“ (Neurology 2010;74:1911-1918).

Ако и занемаримо ово, можемо поставити питање да ли је смрт дела или чак целог мозга једнака са смрћу личности?

Сама наука каже да је приликом лезија можданог стабла могућ наставак функционисања таламокортикалних пројекција (очуван садржај свести: сањање, осећање…), као и да је могућа EEG активност, док приликом лезије коре мозга уз очувани функцију можданог стабла може бити квантитативно очувана свест.

Ово врло добро зна свако ко је имао ту несрећу да буде близу свог сродника или пријатеља који је „мождано“ мртав, а кога су убеђивали да он „не осећа ништа“ и да је већ умро само му нису јавили…

Врхунац лицемерја на ову тему је реченица која стоји на сајту srbijazatransplantaciju.com где нам познати возач кола Шумахер поручује да „као донатор органа можете чинити добро и након смрти“ иако смо могли прочитати да је више од две године у коми (са свим органима на броју) и да о њему брине 15 лекара за 135.000 нечега недељно, што је његова лична ствар на коју апсолутно има право, али просто не можемо да се не запитамо да ли би у том стању крпили рецимо неког од нас или би објашњавали породици да смо „умрли“.

Његово стање описала је и једна овдашња тоалет новина: „Шуми – плаче. Некада чак и мистериозно. Плаче када чује гласове своје деце, када чује глас своје жене, или када чује своје псе. У тишини собе у којој је смештен – суза се слива низ његово упијено лице на сваки звук који му је познат. У свему овоме можемо… можемо да видимо живот, смештен у тој капи; Баш ту је снага човека који је дирнут, и који нас све дотакне“…

Чудан ти је тај живот, негде га видиш, негде га не видиш, варљива категорија…

фото колаж, архива ТРГОВИНА ОРГАНИМА СРБА НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

И док ми збуњени размишљамо „да ли смо живи ил мртви, да ли да дамо органе, или да не дамо“, горе поменута новина са својим саговорником доктором из Управе за биомедицину развејава Србима заблуде и страхове којих смо препуни, наравно без разлога.

Тако доктор објашњава да ће нама „даривање органа“ постати милије када заборавимо на нашу браћу и сестре са Косова и Метохије који су оверавани метком у главу на вратима албанских „клиника“ даривали своје органе широм цивилизованог света. И шта је сад ту проблем, штедели људи на анестезилозима, криза, мора се. Г-дин доктор, очито врсни познавалац религија тврди и да „све религије одобравају трансплантацију“.

Тако на горепоменутом сајту srbijazatransplantaciju.com пише да „СПЦ прихвата давање органа, крви и ткива уколико они помажу побољшању здравља и спречавању болести“.

Заинтересовани за детаљније образложење могли су да прочитају још пар страница које је у делу „наставак“ написао епископ Иринеј бачки, а где се јасно ставља ограда да је трансплантација ододбрена када се не нарушава здравље даваоца, када давалац и прималац добровољно пристану на трансплантацију и да је трансплантација срца одобрена само са леша умрле особе, ал ко још чита ситна слова…

Са друге стране, ако Црква сматра да је абортус убиство када год да се почини, морала би тако гледати и на проблем узимања органа код „мождано мртвог“, јер плод који се зачне до 6 недеље нема срчану активност, EEG се може регистровати тек од 8. до 10. недеље, а за дисање ван мајчиног организма плод није способан до 20. недеље.

Закон предвиђа да буду уписани у регистар „оних који се противе узимању органа“ који ће „чувати“ Управа за биомедицину, а по речима заштитника грађана и у базу МУП-а.

Хм, интересантан израз то „противљење“. Те противљење вакцинацији, па противљење трансплантацији, па противљење педеризацији, па противљење ГМО-у… звучи некако проблематично, нарочито када све побројано уђе у законе, онда може испасти да се противите законима, а тада већ постајете легитимна мета како за хапшење, тако и за лечење широких палета новоболести:

  • oppositional defiant disorder (противљење ауторитету, законима),
  • organized stalking (веровање да га прати држава и обавештајне службе),
  • orthorexia nervoza (инсистирање на храњењу здравом храном),
  • passive-agressive bihevior (пасивна опструкција неког општеприхваћеног циља)…

Метода лечења биће трансплантација мозга.

Др Јована Стојковић

ИЗВОР: webtribune.rs

——-

25.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

3 replies »

  1. С обзиром да органи на свјетском тржишту постоји цјеновник за органе, поставља се озбиљно питање ко ће добити новац за украдене, пардон дониране органе грађана Србије. Не може бити законска претпоставка да је неко сагласан за давање органа, могло би само обратно, да се унапријед да писмена сагласност.

    Свиђа ми се

  2. E,moje drago dete..gluvom govorit i slepom pisat..onaj ko cita kurir bljuc i informer gleda pink i hepi..sta njemu pricat.Pa rok..feler nije ugradjivao srce od staraca no od mladih ljudi..pa kada cujes crkvene oce koi prevalili 80 ljeta kako su oni zavestili organe ..neznas da li da places il levom da se krstis..Oprostimi BOZE al ja njih nazivam vatikanski popovi…vatikan nije religija no teska sekta..pravoslavni pop nemoze bit debeo itd..Moja JOVANA BOG nek cuva TVOJ DOM SRBI CITAJTE ARCIBALDA RAJSA I SLUSAJTE OD VELIKOG NIKOLAJA NEBESKU LITURGIJU…

    Свиђа ми се

  3. Kao sto rekoh,postadosmo depo rezervnih organa,zahvaljujuci Alexandru kurjaku,onoj lezbeki i ministru za vojsku i prasicu gici.Ljudi Srbski,ko vas sisa kada ste blesavi.Neka vas,neka *ebu do kraja a vi samo uspavani budite i cutke trpite.Tako ako nastavite bice dockan kad se probudite.Postali smo depo rezervnih delova covecijih.No’ste se,ja odoooo!!!!!

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.