ПРОЗА

Невена Татић-Карајовић: ИСПОВЕСТ РАТНИКА


ИСПОВЕСТ РАТНИКА

НЕК МИ ЈЕ ДУША ПРОСТА

Аутор: Невена Татић-Карајовић

Можда сам и ја мртав…
Не знам.
Можда сам сагорео негде,
у неком боју,
букнуо ко бакља
онда кад се склупчах
у рову,
кад падала је киша од олова
па ми од рана правила
жеравице,
од очију свице,
од гласа стакла.

Можда, можда… не знам.
Можда севнух и планух
онда кад гледах брата
у локви, у роју…
Кад једино глас
од њега оста
и све што рекао
је било МАМА И ТАТА
и клонуо на том пољу.
А ја речи његове
грудима хватах
да пламте,
да буду уз нерођену децу моју.

Можда, можда….
бејах већ мртав
онда кад пуче ребро
ко ждрело од ата.
Ко гром Светог Илије прасну
а ја место јаука
осмехе пламта.

Можда…. можда у том часу
кад кости посташе тапије,
груди светиње,
крстови манастири око врата,
наше главе светионоци од праха
и тела мантије.
Можда, ето тад страда
и та последња реч
што ми оста
и та моја душа млада
па сад живим ко странац
код госта.
Ко избеглица из ада.
Ко младица удата проста
за старца
да је од немаштине правда.

Можда тако и ја
у том строју оста.
Да мртав већ све знам,
да милост ми буде правда
а чојство
последња порција поста.
Да не гледам како
мој народ пада…
Како му је судба аминована
док му је кована шака јада
а каше жучи и пелина
за вјек и вјекова доста!

Па се у небо вазнесох баш тада
да певам са сестрама анђелима,
са браћом серафимима,
ту где ми је Солунац прадеда,
где ми је деда Војвода,
где све што је српско занавек
Божје поста!

Можда… можда…
сам и ја мртав?
Не знам.
НЕК МИ ЈЕ ДУША ПРОСТА!

2 replies »

  1. Mislim da je tajna ovih stihova, a i ranijih od iste pesnikinje, u nalazenju pravih izraza i reci koje su JAKE, koje u sebi i za sobom vuku MNOGO u onome ko MNOGO zna i oseca … jer ne moze svako da oseti njihove damare ako nema iza sebe i u sebi celu i kompletnu skalu znacenja svake reci. A kada se nadje neko ko to ima u sebi, onda … onda se desi carolija rezonanse! … zatreperi i onaj prekoputa krak zvucne viljuske.

    Dakle, ovakva poezija nije za svakoga, ne moze svako da je UPIJE u esencijalnom, izvornom znacenju koje kao da kulja iz uma njenog stvaraoca. Ona je kao opijat, opijum … ali za cije dejstvo treba imati mnogo MNOGO u sebi SVEGA … … poGadjanje u sustinu, ajde tako da kazem.

    Свиђа ми се

    • Хвала од срца Мирославе! Веома сте ме дирнули. Изузетна ми је част да чујем овакве речи. Истина… песма је спој нечијег искуства и мојох размишљања и предходно стечених знања и, уопште, уграђеног тог родољубивог осећаја за страдање нашег народа које потиче из породице и мојих славних предака.
      Пратите мој фб профил за још песама.
      Хвала још једном.
      Свако добро.

      Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.