АКТУЕЛНО

Избеглице под опсадом – мир као рат правним средствима


Држава намерава да присилно исели избеглице из станова у Устаничкој и из хотела Бристол у Београду. Оправдање за деложације у првом случају је спроведени конкурс за добијање станова надлежног комесаријата, у другом то су прохтеви приватних инвеститора.

Foto: Ana Vuković / Mašina

О томе каква је природа политичко-економског поретка Србије, најбоље сведоче они који су жртвовани и уграђени у његове темеље, они са много имена, а чије се име не спомиње, јер су живи подсетник несретних деведесетих и ратно-пљачкашке акумулације капитала.

Дођоши, придошлице, избеглице, ратни војни инвалиди или „интерно расељена“ лица, како им тепају само да би прикрили улогу државе у злочиначком пиру – од њих се глава окреће, а решење њиховог проблема ето, само што није – већ више од 20 година.

У јеку светске избегличке кризе Србија још увек није обезбедила кров над главом „домаћим“ избеглицама – оним из СФРЈ. Приступна ЕУ поглавља се отварају, граде се социјални станови за припаднике безбедносних служби, прескачу се неолибералне лествице, а неки од директних жртава рата и даље чаме у колективним центрима, без адекватног смештаја, под киријом или код родбине, у ретким државним хотелима – у стрепњи да, када виша сила то одлучи, још једном остану без крова над главом.

Према последњим подацима Комесаријата за избеглице и миграције у „избегличком статусу“ се налази још 27.802 особе (19.038 из Хрватске и 8.764 из Босне и Херцеговине), плус више од 201.000 „интерно расељених“ са Косова и Метохије.

Дугогодишња небрига и борба политичара око фондова намењених за избеглице, корупционашке афере око намештања станова, условиле су да, како и сами признају у Комесаријату, највећи проблем за расељене током распада Југославије, буде управо стамбено питање.

Најеклатантнији пример природе предаторског система у коме живимо и односа према избеглицама је случај „Устаничке улице“ који је у току. Наиме, наредних седамнаест дана – од јуче, па све до 10. августа – самачки хотел у Устаничкој 244г у Београду, у ком више од десет година живе избеглице из Хрватске, БИХ и Косова – биће под опсадом полиције, општинског извршитеља и – радника Комесаријата.

Да, очигледно су унутрашње противречности система у Србији толико оштре и очите да и они коју су задужени да одређена права штите, та иста права угрожавају. Да парадокс буде већи, комесари из Комесаријата покушавају да иселе десет породица које тренутно живе у самачком хотелу, и то како би уселили друге избеглице, оне које су наводно победиле на конкурсу Комесаријата.

Комесаријат пред вратима

Дејан Лазовић из Пећи на Косову, дошао је, како каже, „кад су сви дошли“, 1999, а у трошну гарсоњеру од 16 квадрата у згради на врху Устаничке, уселио се пре девет година. Када је избегао, прво се сместио у Краљеву, па у Крагујевцу, а затим у Сремској Митровици где је радио као војник по уговору. Након неког времена схватио је да не може више да поднесе војнички живот и да су му „утицаји рата“ утицали на „психичке сметње“, због чега је отишао у војно инвалидску пензију. По савету братанца, с пензијом од седам и по хиљада у том тренутку, 2008. године долази у хотел који је у том тренутку већ пет година празан.

Дошао сам ту без динара. Ја другог решења нисам имао. Верујте ми ово што сада преживљавамо горе ми је него у земуницама на првој линији – објашњава Дејан своју ситуацију.

Он је у једном од седамнаест домаћинстава којима је Комесаријат крајем прошле године на врата налепио решења о принудном исељењу. Тада исељења нису успела захваљујући активистима Крова над главом и Колективне одбрана станара, а ових дана Дејан поново стрепи да не заврши с кофером на улици.

Комесаријат ове избегличке породице жели да исели како би уместо њих у станове ушле избегличке породице које су сакупиле највећи број бодова на јавном конкурсу који је расписан за те станове, а после више понављања, коначно окончан крајем 2016.

Тренутни станари у Устаничкој листом немају проблем да напусте зграду за коју и сами признају да су бесправно населили, али не желе на улицу, већ траже да им се обезбеди адекватан смештај у који би се преселили.

Флешбекови

Дејан, с обзиром да се води као „интерно расељено“ лице, јер је Косово Србија, нема ни право да конкурише за стан у згради на Коњарнику, конкурс је само за оне из бивших југословенских република. Међутим, он је започео изградњу куће у Болечу, а потребан му је само грађевински материјал у вредности од пет хиљада евра како би коначно могао да радове приведе крају и започне живот у сопственом дому. Комесаријат чак ни за такав минималистички захтев не може да гарантује.

Представник институције Петар Анђић, говорећи о Дејановом случају, истакао је да ће се гледати „критеријуми угрожености“:

Ни то не значи да ће он сасвим сигурно добити грађевински материјал. Да ли ће он добити материјал као помоћ или не то пре свега зависи од чињенице колико ће се породица пријавити на тај јавни позив, јер се и у таквим јавним позивима праве листе према критеријумима угрожености – рекао је он.

Коментаришући велики број активиста који су се окупили да бране станаре, Анђић је ипак додао и да избеглице сигурно неће бити избачени насилним путем. Међутим, ако је то тако, поставља се питање због чега се на овакав начин уопште врши притисак на избеглице које су већ једном преживеле тешку трауму ратног бескућништва. Због чега се прво свим станарима не пронађе алтернативни смештај, посебно што су Комесеријату у последњих осам месеци, од када је покушано прво принудно исељење, предати кључеви од пет станова у којима су живели људи који су се снашли за алтернативни смештај. Уместо тога, Комесаријат на исељења доводи „избеглице-победнике“ како би пред похотним очима медијских екипа изазвао међуизбегличке сукобе.

Ти људи [који су „победили“ на конкурсу] су јако упорни и инсистирају на праву које им припада по закону. Ми да се као Комесаријат за неког боримо, за његова права, то просто не можемо. Знате, да би неко остварио неко право он за то право мора и сам мало да се потруди и бори – истиче Анђић.

Дакле, неко ко је задужен да се „бори“ за избеглице, и за то је плаћен, својим штићеницима – избеглицама, препоручује „сваки човек за себе“ метод борбе у маниру најфинијих селф хелп гуруа.

„Објективна“ конкурсна методологија

Међутим, ни сама конкурсна методологија у коју се Комесаријат куне, није сасвим без мана, а њена „објективност“ је у више наврата доведена у питање. Наиме, јавни позив за станове у Устаничкој расписан је први пут 2012. али је другостепена Комисија владе поништила тај конкурс из процесних разлога. Коначна одлука о томе ко ће добити станове у Устаничкој донета је у фебруару 2016. године. На ту одлуку су изјављене 23 жалбе другостепеној Комисији и све су проглашене као неосноване. Покренуто је и девет управних спорова, шест је Управни суд одбио као неосноване, док су три спора још у току.

Такође, да црв сумње не би остао беспослен, станове на конкурсу су добиле и две особе које су запослене у Комесаријату, као и поједини челници избегличких удружења која са Комесаријатом сарађују, и који су већ добили стамбена решења на другим локацијама.

На конкурс су се пријавиле и неке од породица које тренутно живе у Устаничкој, али је само породица Вранић рангирана међу првих тридесет по оствареним бодовима. Међутим, Вранићи су трочлана породица, а стан који су добили је гарсоњера од шестнаест квадратних метара. У Комесаријату су признали да тај простор за њих није адекватан, али су се позвали на слободну вољу и нагласили да – хеј! – све породице могу да одбију простор ако им не одговара.

Они немају никакво решење да понуде свим тим људима и кажу океј, не може ту, смјестићемо вас неђе даље. Него кажу, једноставно изађите? Гђе? Сви ти људи да имају где отићи, они би отишли сами, не би их требало истеривати – пита се Мирослав Крушка чије је принудно исељење заказано за 30. јул.

Hotel Bristol; Foto: NMedjedov / Wikimedia Commons

Избеглице на путу „прогреса“

Поред избеглица на Коњарнику, ових недеља страхују да остану без крова над главом и десетине породица војних лица расељених са територије некадашње СФРЈ, а које већ више од две деценије „привремено“ живе у београдском хотелу Бристол. Они који су „крварили за националне интересе“ и њихове породице, овога пута нашли су се у не баш ласкавом друштву „пацова, змија и наркомана“ нашавши се на путу прогреса неолибералне Србије – пројекту „Београд на води“ који је у Скупштини проглашен националним интересом. Наиме, уговором о изградњи овог пројекта предвиђено је да већински арапска компанија „Београд на води“ после улагања у реновирање може да управља и зарађује од хотела Бристол, као и од низа других објеката у Савском амфитеатру.

Како су истакли представници градске власти, време хотелске безбрижности је прошло, те ће сви они до краја августа морати да напусте овај легендарни хотел који је проглашен и спомеником културе. Ипак, како станари кажу, за сада им нико није саопштио где ће бити премештени. С друге стране, у Министарству одбране, које је још увек задужено за Бристол, истичу да ће решење сигурно бити пронађено. С обзиром на значај пројекта „БГХ2О“ за владајућу клику, али и низ претходних скандала, сумњамо да ће поновити грешку и дозволити да се понови нека нова Херцеговачка.

Но, било како било, јасно је да се злодух рата којим је Југославија отишла у ропотарницу историје, свако мало враћа у Србију. И то у виду унутрашњих контрадикција система, када се срце система раствори као смоква у свој својој искварености, а на обалама социјалних збивања испливају опомињући парадокси. Избеглице јурну на избеглице, комесари почну да прогоне оне о којима треба да брину, јавни извршитељи „утерују“ за приватнике, народна полиција народ батина, док фамозни „национални интереси“ постану интереси коалиције белосветских шпекуланата и домаћих политичких издајника.

И све ово набројано, тренутно, одвија се по важећим правним прописима у Србији. И то је за систем, највећи проблем. Јер, као што знамо, када неправда постане закон, отпор постаје дужност. А ових дана се, свакако, „гласа“ у Устаничкој улици.

ИЗВОР: masina.rs –  24.07.2018.

***

ПОВЕЗАНО:

*КОЛЕКТИВНА ОДБРАНА СТАНАРА: Ко је шериф? (Утисци из Устаничке)

*ОПЕТ УСТАНИЧКА: Одложено исељење избеглица, полиција привела активисте

*Грађани спречили исељење избеглица у Устаничкој

———

27.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.