АКТУЕЛНО

Чешки навијачи за Косово и Метохију


У периоду од 16. до 19. јула 2018 године са нашим пријатељима из Чешке спровели смо четврту заједничку (а девету по реду) хуманитарну акцију за Србе на Косову и Метохији.

Део помоћи дошао је од продаје мајица ”Косово је срце Србије”.

Већина њих је већ долазила у Србију, неки и више пута, док је некима ово била прва посета како централној Србији тако и Косову и Метохији. Помоћ је претходних пута углавном била намењена српским породицама на Косову и Метохији, али смо помагали и породице ратних војних инвалида у Републици Српској, укључујући и Цветка Ристића из Кушића који је у нападу Орићевих злочинаца у једном дану изгубио целу породицу – оца, мајку, брата и сестру. Посетили смо и гроб Милице Ракић у Батајници, прислужили свеће на гробу најмлађег војника Војске Републике Српске, Споменка Гостића, Централни споменик на Скеланима, спомен обележје српским жртвама у отаџбинском рату од 1992-1995 на подручју општине Скелани, споменик и гроб дванаест српских беба у Бања Луци итд. Посећивали смо и светиње, а са благословом оца Владимира Васиљевића, браћа Чеси су први пут присуствовали и Литургији у храму Светог Пророка Илије у Бајиној Башти.
Овај пут, наше путовање и хуманитарну акцију почели смо посетом Београду и храму Светог Саве.

На Косово и Метохију кренули смо у раним јутарњим часовима 16. јула. Најпре смо посетили породицу Ђурић у селу Лозиште, општина Звечан, која живи у крајњем сиромаштву и беди, и уручили им купљене намирнице (уље, брашно итд.) и новчану помоћ.

До сада су живели у кући која је имала само једну просторију, без купатила.

У међувремену им је општина Звачан, недалеко од старе, изградила нову кућу која се састоји из две просторије и купатила, али још увек не могу да се уселе у њу јер није намештена.
Након тога, направили смо кратак одмор у Косовској Митровици а затим продужили до Газиместана.

Јан Чопак, Данијел Шварц, Димитрије Марковић и Растислав (Милан) Кварда

Претходни пут сам био изненађен до којих детаља им је познат ток битке на Косовом Пољу, тако да смо се овај пут задржали само на превођењу Кнежеве клетве.
Са Газиместана смо се упутили у Лапље Село, где смо договорили сусрет са тренером и члановима кик-бокс клуба ”Шакал”. Наиме, један од пријатеља из Чешке који су били са нама, Даниел Шварц, бави се продајом опреме за борилачке спортове, марке ”Octagon”, тако да је одлучио да овом клубу донесе поклон, производе ове робне марке.

тренер Слободан Станисављевић (други слева), Димитрије Марковић (трећи слева), даље: председник клуба Милан Рашић, Давид Млинек, Данијел Шварц, Јан Чопак, Јан Урбанчик и Растислав (Милан)

 

Са члановима клуба

Након примопредаје опреме у вредности од неколико стотина евра, одржан је и заједнички тренинг.

Заједнички тренинг

Дружење се наставило у Марковом конаку у Доњој Гуштерици, уз певање традиционалних српских песама. И опет сам остао изненађен – не само да су браћа Чеси знали текст, него су и почињали песме:

Сутрадан смо уручили седам рачунара са додатном опремом у основној школи “Доситеј Обрадовић” у селу Прековце општина Ново Брдо, где нас је дочекао директор Мића Ивановић.

Директор основне школе ”Доситеј Обрадовић” из Прековца, Мића Ивановић (други здесна) са пријатељима из Чешке

Основна школа у Прековцу, која има 87 ученика је добила четири, а Јасеново, Стража и Паралово, које имају свега по неколико ученика, по један.

Захваљујемо се директору Мићи Ивановићу на гостопримству а вероучитељу Душану Васићу на помоћи.

Из Прековца смо се упутили у манастир Грачаницу, а затим у Штрпце, у Сиринићкој жупи, где смо се срели са Звонком Михајловићем, последњим председником општине Штрпце изабраним по законима Р.Србије. Био је, заправо, председник општине у два мандата а онда му је од власти у Београду понуђено – или ће следити званичну политику Владе из према Косову и Метохији, или ће бити разрешен дужности. Између власти и части Звонко је изабрао част. Зато и могу да га назовем својим пријатељем.

слева на десно: Растислав (Милан), Димитрије Марковић, Звонко Михајловић и Данијел Шварц

У Штрпцу смо, уз Звонкову помоћ а у сарадњи са г. Слађаном Петковићем из Центра за социјални рад, уручили помоћ породицaма Добросављевић из Штрпца и Станковић из Врбештице, општина Штрпце. Део помоћи чиниле су намирнице а део новчана помоћ.

Код породице Добросављевић у Штрпцу, слева на десно: Данијел Шварц, Давид Млинек, Добросављевић, Звонко Михајловић, Јан Чопак, Јан Урбанчик, Растислав (Милан) Кварда

 

Код породице Станковић из Врбештице, општина Штрпце, који имају три девојчице Анастасију, Александру и Андријану. Лево: Слађан Петковић

 

Одатле смо се упутили у манастир Високе Дечане на поклоњење моштима Светог Краља Стефана Дечанског. Морали смо да тражимо посебан благослов за ноћење и присуство богослужењима, јер наша браћа из Чешке нису православни. Од оца Петра су наши пријатељи добили књигу о манастиру на Чешком, а присуствовали смо вечерњој служби и, сутрадан, Литургији.

”И ово наше место има своје Небо. То је овај Свети Храм. Јер сваки Свети Храм и јесте парче Неба на земљи. И када си у храму, гле, ти си већ на Небу. Када те земља измучи својим паклом ти похитај у храм: уђи у њега, и гле, ушао си у рај!” Авва Јустин*  Браћа Чеси у Високим Дечанима, здесна на лево: Растислав Кварда, Јан Урбанчик, Давид Млинек, Димитрије Марковић, Данијел Шварц и Јан Чопак

У манастиру смо се упознали и са Павлом Дакићем из Гораждевца, братом од стрица Пантелије Дакића, једног од убијене српске деце у Гораждевцу. Павле је на поклон од браће Чеха добио рачунар.

Слева: Звонко Михајловић, Растислав Кварда, Јан Чопак, Данијел Шварц, Павле Дакић, Јан Урбанчик, Давид Млинек и Димитрије Марковић

Дечани не могу никога да оставе равнодушним, па био он православне вероисповести или не. Тако је било и сада. Давид Млинек, главни организатор ове и претходних хуманитарних акција за за Србе, изразио је жељу да на неколико дана дође у Дечане, и добио благослов.
Са нама је био и Милан, Чех, који се у априлу ове године крстио у православној цркви и добио име Растислав. Он размишља о монашком путу тако да је од оца Петра добио позив да на неко време дође у Дечане.

Растислав (десно) и Димитрије

Из Дечана смо се упутили у Призрен. Приликом претходних долазака већ смо обишли Богородицу Љевишку, цркву Светог Ђорђа, тврђаву и Свете Архангеле, тако да смо овај пут застали само да предахнемо и уживамо у лепотама престонице цара Душана. Браћа Чеси су били изненађени да су људи око нас, у међусобној комуникацији, користили српски језик. Око тога да је град леп није било спора, али сложили смо се да ће бити још лепши када буде слободан.

У Призрену

У насељу Бојник, посетили смо хероја са Кошара Новицу Спасића, ратно војног инвалида и оца седморо деце. Од браће Чеха добио је новчану помоћ од 850 евра. Одлучили су се на то пошто су прочитали текст о условима у којима живи и да нема довољно новца за протезу.

Са Новицом Спасићем и његовом породицом

У периоду док су прикупљали помоћ за њега објављена је вест да су Новици и његовој породици искључили струју. Сетио сам у том тренутку се речи бившег Чешког председника Клауса ”Како сам сам се стидео”, и потпуно и у потпуности их схватио (када је чешка влада признала независност Косова, тадашњи председник Републике Чешке, иначе економиста и члан Српске академије наука и уметности Вацлав Клаус, који са тим није могао да се помири, позвао је хитно одлазећег српског амбасадора. Свој сусрет са њим описао је у чланку под насловом ”Како сам се стидео”.

Испред Ћеле куле у Нишу

Њихова жеља од раније је била да посетимо и Ћеле кулу, тако да смо отишли и тамо. Уписали су се и у књигу утисака.

Давид Млинек (David Mlynek) организатор бројних акција подршке и помоћи српском народу.

Путовање смо завршили у Бајиној Башти.

У Бајиној Башти

Све ово се дешавало у тренутку када Александар Вучић припрема стављање коначног потписа на издају Косова и Метохије.

Мало је рећи да сам поносан на њих! Они су на најбољи могући начин, делима, оживели и показали значење речи, исписаних пола на чешком а пола на српском,  на капели на српском војничком гробљу из првог светског рата у Оломоуцу, у Чешкој: ”Верност за верност за верност, љубав за љубав.”!

Никада нећемо заборавити оно што сте учинили за нас кад нам је било тешко!

Věrnost za věrnost, љубав за љубав!

 

Димитрије Марковић

ИЗВОР: Реци НЕ ЕУ

———-

28.7.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ЧЕСИ СУ СРБИ НЕК ГОСПОД ВАЗДА БУДЕ УЗ СВЕ ПРАВОСЛАВНЕ СРБЕ РУСЕ ГРКЕ ЧЕСЕ СЛОВАКЕ СРБИ СУ НАЈАЧИ НА СВЕТУ НЕМОЈМО НАЗИВАТИ СРБЕ СЛОВЕНИМА ТО ЈЕ окупаторска аустроугарска СРБИМА ЗАМУТИЛА ПАМЋЕЊЕ СРБИ КАД ОСЛОБОДЕ БЕОГРАД ОСЛОБОДИЋЕ СЕ СВЕ ТРЕНУТНО ОКУПИРАНЕ СРБСКЕ ЗЕМЉЕ ОД СКАДРА СОЛУНА СКОПЉА ПРИЗРЕНА ДО СРБСКЕ ТРОМЕДЂЕ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.