АКТУЕЛНО

Закономерности које су изазвале у људској историји незабележено етничко чишћење у операцији „Олуја“


  • 4. август 1995 – 4. август 2018.

 

ЗАКОНОМЕРНОСТИ КОЈЕ СУ ИЗАЗВАЛЕ НЕЗАБЕЛЕЖЕНО У ЉУДСКОЈ ИСТОРИЈИ ЕТНИЧКО ЧИШЋЕЊЕ У ОПЕРАЦИЈИ «ОЛУЈА»

 

Мајка председника Републике Србије је и овога пута саставила сину предивни ауторски текст (као и за такмичења у беседништву на Правном факултету) поводом годишњице операције «Олуја». Женску руку видимо не само због тога што су сва друга лична иступања Председника бесмислена и свађалачка већ и због тога што је закључак тог предивно припремљеног «ауторског текста председника Републике»[1] изузетно леп, емотиван али и нетачан јер каже мајка председника «О Србима убијеним и протерани говоримо не зато што желимо нoве сукобе и ратове већ зато што нећемо да нам се колоне убијених и протериваних мученика било када у будућности понови.».

Овакав закључак не само да је релативно тачан већ ако је и главни – он је штетан и садржи елементе кривичног дела из члана 371 Кривичног законика Републике Србије – који говори о кривичном делу «Злочин против човечности» јер представља мирење са обликом злочина против човечности односно са «принудним пресељавањем» целог једног словенског народа православне вероисповести («Ко кршећи правила међународног права, у оквиру ширег или систематског напада упереног против цивилног становништва, нареди: …принудно пресељавање ...»). Председник Србије ипак не би извео то као главни закључак јер је ипак завршио Правни факултет и зна Кривични законик Србије, па мора да зна да је његова основна обавеза као Председника Србије – да тражи враћање прогнаних Срба на њихова хиљадугодишња огњишта на простор који су бољшевици Јосипа Броза Тита назвали Хрватском, који термин није био познат до XIX века на овим просторима.

Срби као народ данас 4. августа 2018. године, дакле 23 године после операције најстрашнијег и најефикаснијег етничког чишћења («принудног пресељавања») целог једног народа у историји човечанства, које се одграло за свега 4 дана од 4. августа 1995. године када је протерано 650 000 Срба из Републике Српска Крајина (која је тог момента била «Зона под заштитом Уједињених нација») – морају аналитичније да изуче узроке тог прогона, дакле више и студиозније него што је овај ауторски закључак (мајке) председника Вучића.

Интересантан је већ сам број прогнаних Срба. Радио телевизија користи цифру 240 000 програних док такозвани «Српски телеграф» који користи бројку од 220 000 прогнаних Срба. И те цифре су застрашујуће и не умањују констатацију да је «Олуја» као тајни договор социјалиста (Милошевића), усташа (Туђмана) и руководства НАТО најстрашније и најефикасније етничко чишћење у историји човечанства. У сваком од тих изворника треба проверити кадровски састав јер је на РТСу од оснивања била стратегија да се упошљавају двоверци ако је отац православни, мајка мора бити католкиња – хрватица, словенка, мађарица јер је увек католички фактор у свести тих мученика превладавао.

Мој текст је посвећен не само хиљадама жртва погинулих Срба у операцији «Олуја» већ и свим оним Србима који су у операцији «Олуја» прогнани (само због тога што су они  православни Срби).

Због тога ћу само у најкраћим цртама указати на најважније закономерности које су узроковале најефикасније етничко чишћење у историји човечанства у операцији «Олуја», што је било само продужавање етничког чишћења започетог од стране нацистичке творевине Независна држава Хрватска у Другом светском рату и продуженог у операцији «Бљесак» («Операција Бљесак је војно-полицијска акција који су спровеле  хрватске војне, паравојне и полицијске снаге  1. маја 1995 . године под руководством  Фрање Туђмана на територији  Западне Славоније која је била у саставу тадашње  Републике Српске Крајине са намером етничког чишћења простора западне Славоније. У време напада, подручје Западне Славоније било је под заштитом снага  УН. За само 36 сати протерано је око 15.000  Срба, 283 их је убијено или нестало, међу којима 57 жена и 9 деце. Војска Југославије и Војска Републике Српске нису реаговале нити су се укључивале док је „Бљесак“ трајао.»)[2]. Јер само уочавањем и изучавањем тих закономерности можемо спречити понављање сличних операција и то под условом да се изборимо свим законом допуштеним средствима па и средствима самоодбране, да се сви прогнани православни Срби и њихови живи потомци врате на хиљадугодишња огњишта на простору вештачких територијалних граница које су Броз и Лењин исцртавали из једног центра да би тако вештачким «унутрашњих граница» које су њихови следбеници претворили у међународне границе – подели српски односно расСенски (руски) народ.

 

  1. У Европи постоје две цивилизације: територијална и роду верна цивилизација

У Европи постоје две цивилизације већ неколико хиљада година, па и данас. Нова, друга цивилизација на овим просторима почела је да се успоставља падом Троје у Малој Азији и проширује се 509. односно 510. године пре  н.е., са такозваном Римском револуцијом. Наиме, с падом Троје и с такозваном Римском револуцијом 509/510. године до н.е. војно-трговачка олигархија је сменила родоВерну цивилизацију и  пољопривредну културу, јер је дошло до заиста револуционарних промена. До 509. г.п.н.е. припадност појединца друштву одређивала се кроз род. После тзв. Римске револуције  509. године пре н.е. «међа» постаје једна од највиших вредности те нове цивилизације и битна карактеристика града Рима и касније Римске империје, па се статус појединца од тада одређује преко територије, због чега се и данас држава схвата као монопол физичке принуде на одређеној територији.

Због тога у свим западним језицима реч «држава» потиче од латинске речи «status» (положај, припадност): енгл. state, нем. der Staat, фр. Etat, дан. stat, шп. Estado, итал. stato, хол. staat, порт. Estado. Пошто је међа постала највиша вредност у Риму, која залази у сакрални аксиом виши од братоубиства, или обрнуто, и јесте основ сталних братоубистава. Територија је постала основни критеријум одређивања припадности целини, односно највишој вредности – civesu, као омеђеној цитадели ограђеног простора града Рима, који је војна олигархија (формирана реформама етруског цара Сервија Тулија) стално ширила, покоравајући све нове  и нове територије. Али ова новина 509/510 г.п.не. пројектована је у прошлост и везана за 754. г.п.н.е, када се, наводно, по епу из вЕнеиде и десило братоубиство и када је Ромул убио брата Рема, управо због међе/границе.

Наиме, Европа је давно прихватила римски принцип који је прогласио Римски Сенат:  «Сви становници на територији Римске империје су – Римљани», који важи и данас у свим земљама на Западу «Сви становници на територији Италије су – Италијани», «Сви становници на територији Француске су – Французи».

Сједињене Америчке Државе су прихватили многе карактеристике, па чак и називе Римске империје: Сенат, Капитол, концепцију по којој немају све атрибуте државе јер не штампају новац, али представљају чисту форму  – војне  олигархије. У том римском духу прихватили су римски принцип:  «Сви становници на територији САД су – Американци». Пошто имају историју од свега двеста година морали су да смисле термин «мелтинг пот/котао за топљење нација».

Али у Србији тај римски принцип civesa, или грађанског друштва једноставно не важи. И највећи заговорници грађанског друштва никако не би ни помислили да се то може на њих применити и констатовати Уставом земље Србије да су – Србијанци, како су «Сви становници на територији Француске  – Французи», «Сви становници на територији САД – Американци» па према томе «Сви становници на територији Србије су – Србијанци». или «Сви становници на територији Србије су – Срби». Иако сам ја Србин, кажем: слава Богу да то није тако јер треба поштовати сваком његово порекло.

Одговор зашто је то тако и зашто у Србији не важи принцип «Сви становници на територији Србије су – Србијанци/Срби», крије се у теорији државе и права.

То је управо због тога што и данас у Европи постоје две цивилизације:

  • цивилизација рода (СлоВена/рАсСена/руских), која је најстарија у Европи , а коју данас називамо Россия/Русије (чије се извориште налази у Лепенском Виру и Винчи), на просторима које се очувало 192 (на)рода, благодарећи томе што у Русији и српским земљама на Балкану не важи принцип «Једна територија – једна нација», пошто, слава Богу «Нису сви становници Русије – Руси», и «Нису сви становници Србије – Србијанци/Срби», што је цивилизацијска вредност од огромног значаја за цео свет, јер је то пут избегавања територијалних конфликата и етничких прогона,
  • територијална цивилизација (Рима, Римске империје, која је зачета 509. године пре н.е.), тако да је Сенат Римски после неколико векова прогласио «Сви становници на територији Римске империје су – Римљани», који важи и данас у свим земљама на Западу: «Сви становници на територији Италије су – Италијани», «Сви становници на територији Француске су – Французи», «Сви становници на територији САД су – Американци».

 

  1. Разлика између народа и нације

Да бисмо уочили карактеристику сопствене, словенске, цивилизације треба да разликујемо «народ» од «нације». Народ означава целину у којој је неко неког родио, а нације су везане за територију.

Реч Россия/Русија има у својој основи назив «РАз» или по новом «Рас», што је кованица две речи и истовремено њихова скраћеница, која је означавала: «род Первоначала/Првобитног», а «Первоначало» за древне СлоВене било је: «Коло».

Пошто у корену речи Русија лежи појам Рас (јер и данас руски народ назива своју државу РасСија иако се од епохе Романових овај назив пише у руском језику: Россија) синоним речи «Россия/Росија/Русија» је: «Родина» (по савременом српском «Отаџбина» или «Отачаство»). Али када се преведе на било који западни језик реч «Родина» добија префикс «land/територија», пошто Запад схвата припадност човека целини, или «нацији/целини», кроз територију: motherland, fatherland, homeland (енгл. fatherland native land, home, homeland, нем. Heimat, Vaterland, фр. pays [pei – територија], дан. fædreland, hjemland; хол. vaderland, geboorteland, итал. patria, порт. país natal, torrão [земља, terra – територија]). То је зато што «нације» на Западу нису створене на принципу рода, већ као последица ширења територијалног концепта Римске империје и после њеног нестанка тиме што је крвљу, ратовима и крстом ширен утицај клерикалног следбеника Римске империје односно Ватикана или, како се он називао у средњем веку «Свете» Римске Империје.

Нације у Европи су формиране вештачки, не на принципима рода, већ на принципу територије и то као последица крвавих религиозних ратова,  који су се појавили услед:

  1. са једне стране ширења на Север и Исток «Свете» Римске империје у клерикалном облику – Ватикана,
  2. са друге стране: услед супротстављања централизму такве религиозне форме Римске империје,

Услед таквих вишедеценијских верских ратова многе нације су се појавиле у Европи после Аугсбурског мира, 1555. године, односно после Вестфалског мира, 1648. године, у оквиру којих је утврђен принцип «Cuius regio, eius religio/Чија регија, његова религија», што је значило: ако је кнез неке регије био католик, онда је целокупна регија постајала католичка, а ако је владар био протестант, онда је сва регија постајала протестантска, те је тиме на тој једној територији стварана једна нова нација.

 

  • Потискивање као хиљадугодишња стратегија Римске империје и Ватикана

Услед тога што је у територијално конципираној организацији друштва право прописивао законодавни орган, у науци се право погрешно везује искључиво за постојање државе.

Рим се територијално ширио, али је ван територије Римске империје остао доминантан принцип да род представља основ одређивања припадности целини, а породица, породична задруга, род, братство, племе и савез племена са Изборним већима као облицима одлучивања на братственичким скупштинама, остали су извори права рода (gens – род, одакле је: ius GENtium/право рода) .

И управо због тога Србија и српски народ нису «Исток на Западу и Запад на Истоку». Они су део цивилизације Рас, или РасСенске цивилизације, коју данас називамо РасСија. И управо због тога постоји стална потреба Запада да измишља нове називе народа на Балкану и да потискује Србе у свом «Drang nach Osten – продору на Исток».

Да би се ове научне чињенице разумеле, историчари и обични људи морају  схватити да «Рас» није неки град или тврђава, па ни «митски српски град Рас», и да нема никакве везе са територијом, већ напротив, означава припадност роду који је под појмом «Аз» или «Ас», како су они означавали «Праначало/Прапочетак», подразумевао Коло, као укупност ГОДишњег цикличног кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца/Јарила. Тако РАс означава «род Прапочетка», односно «род Кола», које ствара венац живота на Земљи.

Историчари морају схватити да историја и човечанство нису геноцидни простор сталног нестајања и сталног настајања нових народа и цивилизација. На жалост, продор западне, римске концепције стварања једнонационалих држава је очигледно и наша свакодневица. Због тога се и дан-данас користи сва војна сила Запада да се не дозволи свим Србима да живе у једној држави. Све остало је део политичке технологије «Divide et impеra/Завади па владај»

Због тих суштинских разлика Римска територијална цивилизација стално и ИСТИСКУЈЕ (православне) СлоВене:

  1. хиљадама година потискујући и асимилујући:
    1. етРуске (или како ми Срби неправилно пишемо: Етрурце) са Апенина,
    2. SорВен/SорБе/СрБе из Крајнске/Крањске(у)Краине која је била у данашњој Словенији,
  • из (у)Крајине и Далмације (потискивањем АзБуке и покатоличењем),
  1. хел(В)ене (ЗорБе) са Пелопонеза,
  2. у ХХ-XXI веку:
    1. из Српске (у)Крајине која је у садашњој ХрВатској: 650.000 Срба протерано је из Хрватске (у само четири дана 1995. године у операцијии «Олуја» протерано 250000 Срба из Републике Српска Крајина — Хрватска, уз помоћ приватне армије САД),
    2. са Косова и Метохије НАТО је у 1999. године протерао – 250.000 Срба,
  • из Црне Горе – уставним преварама претварају Србе у Црногорце (МилоГорце),
  1. из (У)Крајине у 2014. – 2015. години протерано је – 1 200 000 Руса и сви о томе ћуте.

Kада су Србима, притешњеним са Запада Римском империјом, а после тога и  Ромејским царством (тзв. «Византијом») са Истока, успели да наметну територијални модел одређења државности, у време СтеВана Немање, у XII – XIII веку изван граница RasCie/Русије (коју су Ромеји, али и данашњи византолози, односно агенти Ромеје, свели на тзв. Рашку област, односно ромејским језиком речено, СерВију) остало је више припадника «рАс» (рода Првобитнога, или савременим речником речено Срба) него у том простору тзв. Рашке. Због тога је трећи син СтеВана Немање, Растко решио да се саможртвује и одрекне се световног живота примивши монашки чин – у руском манастиру Св. Пантелејмона на Светој Гори/Атосу добивши име Сава, па је успео да:

  1. духовном силом православља обједини све територијално уситњене српске земље (латинском логиком и терминологијом: српске територије) на Хелмском полуострву («БАЛкан»),
  2. «Крмчијом/Кормчјом књигом (Законоправилом) Светог Саве Српског» обједини рАз/рАс (род Первоначала/кола/хороВода) или савременим језиком речено: обједини многе земље Руске цивилизације као што су Рас/Рашка, Хум, заХумље (Србију), Далмацију, Босну, Бугарску, Румунију, Русију.

Руси и Срби су и дан – данас у истој ситуацији у којој је био СтеВан Немања, пошто су милиони Руса, односно Срба остали ван територије данашње РасСије/Русије односно данашње Рашке/Србије, коју византолози и данас у радовима сужавају на Рашку област.

 

  1. Где је била Српска Крајина у XIX веку и како су језуити наметнули границу Огулин – Карлобаг – Вировитица

И поред тога што су Рим, Римска империја и њен клерикални наследник Ватика највећи фалсификатори они су некада поштенији него САНУ и многе новине јер на карти Ђакома Кантелија да Вињоле (Giacomo Cantelli da Vignola) која је сачињена у Риму 1689. године коректно пише назив: «Il regno della Servia detta altrimenti Rascia», као ознака ЦЕЛОКУПНЕ Србије и целокупног Балкана јер је од искона основ назива за Србе био Рас, како су се сви Срби (посебно у данашњој Војводини) звали све до 1848. године, када су у Бечу погрешно убедили патријарха Рајачића да је Рас – Рац погрдан угарски надимак за Србе, иако је «РАс» ознака сакралног/божанског Первоначала,

Сведоци смо да су данас границе бољшевика Лењина и Броза исти такав  «Ромејски», или ако вам је лепше «Византијски» начин поделе Срба и Руса, како је то радио и Гај Јулије Цезар и како је прецизно описао у «Записима о Галском рату» где је забележно да је реч «КолоВени» латинизовано у . «HelVeti (ХелВети)» да би тако подељена колоВенска (слоВенска) племена сукобљавао између себе да би их, као и сада НАТО користио за покоравање свих КолоВена (СлоВена).

Чак у XIX веку Српска Крајина је била у СлоВенији где се највећи њихов песник и назвао Крањчевић, то јест – онај који је из Крајине.

Али на нашим очима уз помоћ језуита из УДБЕ језуити који се десетинама година представљају као српски националисти наметнули су свест да су максималистички територијални захтеви Срба и такозване Велике Србије некакве измишљене границе Огулин – Карлобаг – Вировитица које одговарају само Ватикану у процесу потискивања православних Срба јер је у XIX веку Српска Крајина је била у СлоВенији. Тако банда језуита управља Србијом преко САНУ у којој су таквом језуити издали потврду да је православни Србин. И више од тога у срцу Шумадије пласирају воду «Аква Вива» и преко рекламе «То није вода – то је наш понос» (за сада само за воду «Књаз Милош») хоће да наметну да је Аква Вива, оснивач реда језуита – понос свих православних Срба. Тако се смрад језуита и католичке јереси шири Србијом нашом водом и нашом наивношћу.

 

  1. Комплекси Запада у односу на православне СлоВене

Комплекси Запада у односу на православне СлоВене чије је станиште било у Лепенском Виру и Винчи а према томе и извориште културе (па и назива речи «култура» који потиче од српске речи «Коло») потичу од чињенице да је у родовској заједници чак и назив Рима било РАс, јер су себе тако звали етРуски (Венеи – избеглице из малоАзИјске Троје) који су били оснивачи града који је касније назван Рим, што се види и из различитих форми писања назива овог града: RVm, Rim, Roma. јер су знаци «V», «i», «o» идеографске трансформације знака «Аз» односно појма «Коло».

Западу је тешко да призна да су Рим основали етРуски и да су у почетку на простору Апенина управљали наши РасСенски претци Срба који су себе звали РасСени или изворно РазСени.

Тако су комплекси Запада који своје извориште види у Римској револуцији и територијалном концепту Римске империје и јесте истински извор геноцида над српским, православним народом, чији је назив један од облика његовог сопственог геноцида.

 

  1. Терминолошки рат против народа РАс

Хиљадама година против СлоВена се води рат појмовима, који  смо до сада губили само зато што га уопште нисмо примећивали. У том рату СлоВени су изгубили највише територија и милионе сродника, који остадоше ван простора који се данас признају као словенски, јер СлоВени у древна времена нису своју припадност везивали за територију, док Запад од 509. г.п.н.е. своје постојање везује искључиво за територију и правило «Сви грађани територије Рима су Римљани».

Глосатори и други представници Римске курије који воде Рат појмовима против СлоВена (који се води сигурно не од 509. г.п.н.е. већ знатно раније – од пада Троје, као симбола земљорадничке цивилизације КолоВена) имали су у Грчкој своје следбенике логографе, који су били правници. Они су незнатним променама редоследа слова у речи добијали нове, апстрактне појмове, којима су придавали нови садржај.

Тако су од речи КолоВени настали не само ХелВети него и Хел(В)ени који су приписани Грцима иако никакве генетске сличности немају са Грцима.

Настало је време промене погрешних, како ми сматрамо, погледа на историју настанка Словена. Зато као почетак те нове епохе у науци о непрекидности културе Словена универзитет МНЕПУ из Москве, на моју иницијативу, је предложио САНУ да заједничким напорима организујемо научно-практичну  конференцију са темом «Имају ли Словени (право на) историју до V века?»  у згради САНУ, у Београду, 20. јуна 2017. године, и у Музеју Лепенски Вир и хотелу Лепенски Вир, у градићу Доњи Милановац на Дунаву, 21. и 22. јуна у време летње дугодневице када се може видети над брдом Трескавац симболичко КолоВоротно сједињење Мајке-Земље и Сунца, у форми Аз, које је представљено и на Покровском соборном храму на преКрасном тргу и Москви у облику централне куполе.

Академици САНУ и Руске академије наука и њихови «сарадници» језуити могу да игноришу чињенице, али не могу да негирају слику или прецизније – слике!

Аз над Трескавцем – поглед са Лепенског Вира

Аз у форми централне куполе Покровског саборног храма у Москви

Управо то, и данас видљиво, «А/Аз» било је изворише представе о «ГОДишњој» цикличности божанског васкрсавања природе јер су древни КолоВени (СлоВени), правећи своје куће од брвана, приметили да се то Коло (узајамног кретања Мајке-Земље око свога чеда Сунца/Арила) материјализује на пресеку дрвета у виду годова. У једнини је «год», како Руси и данас називају ГОДину (365) дана. Када су открили колико траје та цикличност наши преци су стекли тајно знање, које су називали КолоДар, које ми данас називамо «каленДар» не придајући му богзна какву пажњу, а најмање — божанско значење, иако је то била величанствена технологија и «ноу-хау» односно знање «када треба сејати, а када жњети». Због тога је најважнији елеменат запуштеног археолошког налазишта Винча, у предграђу Београда – дрво (коче/куће) и пшеница, јер су управо ту опонашали Сунчани зрак, правећи орањем, уз помоћ бикова, бразде на земљи у које су «жртвовали» зрневље пшенице, које се умножавало божанском силом у виду плодова.

Тако се помоћу Терминолошког рата који се хиљадама година води против народа «Рас» (Срба и Руса) ови православни народ слоВенски потискују и покрштавају у католичанство и асимилују под измишљеним називима народа како се на наше очи стварају измишљени народи ЦрноГорци, Босанци/Бошњаци, Хрвати и слични, које онда Римска империја и клерикална форма окупационог Рима – Ватикан сукобљавају да би онда оцрњивала и једне и друге у скоро истом степену.

 

  • Напуљски рат на Балкану од 1991. године

Напуљски услови су као међународна конвенција потписани осамдесетих година у граду Напуљу (Италија) и предвиђали су да земље које преживе грађански рат не враћају значајан део међународних кредита које су добиле до започињања рата. Јосип Броз је још за живота конципирао да Југославија искористи националне сукобе на својој територији уколико Запад не отпише Југославији кредите које је добила на Западу да би подизала фабрике одеће, обуће, кондитораја, грађевинских материјала, намештаја и друге робе широке потрошње коју је СФРЈ извозила у СССР за шта је од СССР добијала нафту, коју су југословенске фирме испоручивале Западу, који због «Хладног рата» то није хтео сам да ради директно. Пошто је Хладни рат завршен, ти надувани производни капацитети Југославије постали су сувишни.

Зато је рат који је вођен од 1991. године био концепција Јосипа Броза Тита и његових јаничара на уштрб српског народа који је заложник те идеолошке преваре.

Интересантно је да је медијски процес претварања комуниста у демократе (захваљујући чему су задржали своју политичку власт у свим сада сувереним републикама бивше СФРЈ, и у већини суверених република бившег СССР, учврстивши је кроз приХватизацију, претварањем свог политичког монопола у економски монопол над богатством већинског словенског народа), остварен истоветним поводима:

  • фингираним пучем, који је у Москви изведен пре 20 година, августа 1991. године на правоверни и православни празник Преображења (природе), у коме је ГКЧП (Државни комитет за ванредне ситуације) преузео власт у СССРу, а комунисти интернационалисти «храбро» стали на пут тенковима БЕЗ МУНИЦИЈЕ и успоставили своју апсолутну председничку власт,
  • фингирани Напуљски „рат“ на простору бивше СФРЈ је такође започет тако:
  • што су у Хрватској почели да даве тенкисте ЈНА у тенковима БЕЗ МУНИЦИЈЕ,
  • што су у Словенији убијали младиће у униформи ЈНА који су такође били у тенковима БЕЗ МУНИЦИЈЕ или без адекватне муниције.

Западу оваква идеолошка ситуација на простору бивше Југославије одговара јер они све то знају, али знају и да од овако преобраћених (у демокраДе) комуниста интернационалиста, зарад очувања власти, могу добити сваки уступак, на терет српског народа.

Очигледно је да су Брозови јаничари изазивали и водили «рат» (и величали његове трагичне последице на рачун српског народа) ради испуњавања Напуљских услова (јер он није имао никакву другу димензију рата, иако су жртве биле реалне и неизбежне и у тако синхронизованом рату «зараћених страна»). То што су Напуљским ратом на Балкану други остварили далекосежније циљеве, стварањем етнички чистих новодржава,  не умањује потребу обезбеђења нових доказа о Напуљском рату и основу вођења тог рата на простору бивше СФРЈ. Православном живљу свеједно је да ли ће у том политичком преферансу, у којем православни нису водили «игру» и нису имали своју «боју», ловорике и успехе у крајњем збиру записати на изглед идеолошки противници комунисти и Запад Гаја Јулија Цезара (који је истим методама потиснуо и покрстио Гале, наметнувши им нове језике, називе и територије).

Запад под појмом (суверене) државе подразумева пре свега ТЕРИТОРИЈУ као основни елеменат појма суверенитета. Овај елеменат Запад је игнорисао када су у питању били оснивачи и чланице Уједињених нација: СФР Југославија и Совјетски савез, па није дозволио одбрану њихове територије као елемента суверености.

Зато слоган «Ко год да је православног рода не признаје границе Лењина и Броза» није никаква заклетва него природан процес поимања припадности целини, у коме Срби и Руси никад неће пристати да милиони њихове сабраће буду жртве «уставног геноцида» утканог у комунистичке Уставе и измишљене унутрашње границе Лењина и Броза, који су били само инструмент светских центара моћи који сада, путем НАТО силе, бране те границе покрштавања и претапања православаца у новостворене (у Ватикану) нације, што је само једна од форми ПОТИСКИВАЊА православних СлоВена, у чему је тзв. граница «Карлобаг, Огулин, Осјек» чиста Ватиканска пропаганда јер је некад Крајина била тамо где је Крајнска/Крањска/Крањ, од чега је тај назив и настао, а пре тога је део КолоВеније/SВеније/СклаВоније била и сама Венетија/Венеција и простори етРуских/РасСена.

Коме се аргументација о Напуљском рату учини сувише апстрактном дајем и следеће податке: Када сам 1990. године написао сатирични приручник «Како без иједног динара и без знања у спољној трговини постати власник спољнотрговинске фирме», у којем сам покушао да исмејем најтрагичнији процес геноцида над СлоВенима у другој фази «претварања политичког монопола у економски» (о којем је «Борба» у априлу 1991. године објавила чланак «Упутство за алхемичаре»), преварени том приХватизацијом,  стручњаци фирме «Југославија комерц» су у јуну 1991. године започели штрајк и изнели да је ова фирма привремено увезла непрерађени алкохол, али, уместо да га извезе после прераде, предала га је «ДалмацијаВину» чија га је дестилерија претворила у пића «Векија» и «Шток», која су неопорезована продавана на пијацама по Србији, те се из тако добијене «готовине/кеша» куповало наоружање за хрватске паравојне формације Шекса и Главаша.

 

  • Западу је битно да СлоВенима увек управљају «неСлоВени»

У Србији се и данас не зна да су они који су извршили револуцију (у реалности анти руски пуч) 1817. године и формирали војно-револуционарне комитете били не слоВени и инострани најамници које су финансрирали Немачка војна команда, амерички банкари и Ватикан. У том војно-револуционарним комиетима је било мање од 1% Руса. До пре две године у СССРу и Русији је било забрањено изучавати национално порекло Лењина и истицати да је он био Јеврејин. Та комунистичка интернационала је имала седиште у Москви све док у време Другог светског рата нису схватили да је то инострана, ватиканска агентура због чега је Коминтерна распуштена 1943. године.

Нико и данас не зна да су исти ти Троцкисти (Лев Троцки/Лејба Давидович Бронштејн) планирали да такву наднационалну творевину «совјетског народа» формирају на Балкану, због чега је Троцки и долазио на Балкан пре Првог светског рата.

Али још мање људи знају за пројекте Ватикана да преко Лажног Дмитрија Првог а онда и Лажног Дмитрија Другог које је доводио на руски царски престо преведу Русију на унију (која признаје Рисмког Папу као врховног верског поглавара) а онда и на католичанство.

Сам пројекат династије Романових вероватно је зачет у Ватикану (као продужетак покушаја да одозго, са врха поунијате Русију) јер је отац првог Руског цара из династије Романових пре него што је постао руски Патријарх био пет година у заточењу код Пољака који су покатоличени Руси, као што су и Хрвати покатоличени Срби. Та династија је изменила назив РуСје и уместо РасСија односно Роусија почели су да пишу РосСија иако мудри руски народ и даље чита и говори: РАсСија. Династија Романових започела је и Никонове реформе православне литургије што је изазвало погроме (када су убијано на хиљаде оних који су остали верни старом обреду: староВери који се и данас крсте спајањем палца и домалог прста који са кажипрстом и прстом до њега формирају Аз) Но нико није могао претпоставити да ће у том пројекту монархије усмерен на орођавање са другим европским династија бити и српске принцезе као што је била Екатерина Велика из рода Лужичких Срба из града Сербста (на немачком град Ангаљт/Себст, иако руски историчари искривљују у Цербст). Тако је један анти руски пројекат (поново) добио слоВенско обличије.

Данас је ситуација у многим слоВенским земљама истоветна, јер управљају несловени, што им се види по висини, иако су многи слоВенског порекла, што им се види по светлим очима.

Када се на почетку ХХ века решавало питање јужних граница слоВенског етноса на Пелопонезу, Запад је организовао да се формира Напредна странка и да председници влада Србије буду управо Цинцари, чиме хоћу и њих да оправдам од различитих напада, па и Црнорукаца, јер су очигледно далеко опаснији они који су манипулисали цинцарима и који и данас примењују ту исту технологију против српског народа:

  • Стојан Новаковић је био Председник Државног савета Србије (који је «вршио врховну законодавну, управну и судску власт») од 1892 до 1895. године и председник Владе Србије од 1895 до 1896. године),
  • Никола П. Пашић, два пута је био Градоначелник Београда (1890—91 и 1897), неколико пута — премијер-министар Владе Србије (1891—92, 1904—05, 1906—08, 1909—11, 1912—18) и премијер-министар Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918, 1921-24, 1924-26).

Када се решавало претварање Брозових  «унутрашњих граница» у «међународно признате границе», за лидера српских националиста Ватикан и кадрови Коминтерне су потурили унијастског језуиту који је у Хагу прво признао постојање хрватског језика и тражио преводиоца да му преводи са хрватског језика.

Данас, када се решава даље потискивање православних Срба, и отима од Србије Косово и Метохија у Влади Србије и око Владе Србије има највише људи који су рођени на Косову и Метохији, односно који су:

  • АлбВени (АлБанци слоВенског порекла) а могуће и
  • генетски Албанаци ромејског генетског кода па и изгледа, који не крију да су спремни, ако не да предају целокупно Косово Албанији, а оно да га поделе као да им је то бабовина: Ова чињеница и јесте технологија иностраних центара моћи о којој нам Стојан Новаковић сведочи и отвара очи.

Због тога сам  писмом Изл. број  112-5 од 15. августа 2016. године захтевао од тадашњег Премијера Владе Србије Александра Вучића да се сачини ДНК анализа свих чланова Владе Србије и оних који раде у органима и канцеларијама Владе Србије! Одовор нисам добио на ово писмо, нису ме примили у Влади Србије ради разговора о тим питањима нити је ДНК анализа чланова Владе Србије сачињена али се са њихових фотографија види њихово албанско порекло док нова Премијерка не крије да је држављанка Републике Хрватске и да је припадница ЛГБ популације.

 

Закључак

  1. Наука се стално развија, па и историчари се морају ослободити наказних теорија сталних нестајања народа и да, као очевидан факт прихвате непрекидност словенске културе, која је постојала на широким просторима Ромеје (Византије) и у Малој Азији и на Балкану хиљадама година до V века, јер су сви називи народа на Балкану изведени од назива Рас односно његовог синонима «КолоВени» укључујући и назив Хрвати, СлоВенци, Срби, АлбВени/АлБанци, само као понављање стратегије «Завади па владај/Divide et impera» коју је осмислио Гај Јулије Цезар и описао у «Записима о Галском рату»,
  2. средства јавног информисања, Влада Србије, Организација Уједињених нација и све цивилизоване земље требају признати Владу Републике Српска Крајина, која постоји и ради у прогонству иако ће се из њених дипломатских нота протеста учити и историја Срба и историја дипломатије,
  3. свака цивилизована земља и Уједињене нације требају, па и Влада Србије морају:
    1. осудити бољшевичку стратегију Напуљских (грађанских) ратова који су вожени на уштб српског народа и против српских народних интереса, ради отписа међународних кредита и остваривања идеолошких циљева, жтртва које је српски народ, који се потискује и над њим се чини перманентни терор од 1945. године посебно на Косову и Метохији, одакле је прогнано НАТО бомбардовањем и НАТО окупацијом 250 000 Срба,
    2. захтевати повратак прогнаних Срба у Републику Српска Крајина и на територију такозване суверене државе Хрватске, јер без тога чине кривично дело Злочина против човечности јер подржавају усаглашену акцију бољшевика из Београда и усташа из Загреба о највећем етничком чишћењу и историји човечанства које је обављено за само четири дана од 4. августа 1995. године као фаза Напуљског рата на Балкану, које се продужава даљим расељавањем избеглица и њиховим размештајем по српским земљама и свету уз помоћ различитих злочиначких фондација које подржавају Амбасаде Запада чак и финансијски.
  4. Влада Србује мора инсистирати у УНЕСКУ и свим другим научним институцијама да се српски језик користи искључиво под тим називом независно од вештачког формирања граница Јосипа Броза и вештачког формирања новоНарода који немају другог језика до српског језика,
  5. Влада Србије мора и у закону о писму и језику истаћи да је језик латина и латиница један облик окупације српских и слоВенских земаља!

Нови научни приступ  о непрекидности културе мора се супротставити теоријама о геноцидној природи човека што проистиче из тврдњи о сталном нестајању целих народа и сталном појављивању нових култура и народа.

 

Ако се ова истраживања не продуже и не развију ето ти за пет година нове «Олује» и нових народа и новог распарчавања и потискивања српског народа.

 

Божидар Митровић, доктор правних наука,

адвокат Адвокатске коморе града Москве,

Председник Савета за статусна питања дијаспоре Србије,

Руководилац Катедре међународног, словенског и еколошког права универзитета МНЕПУ, Москва

члан Савета националности при Влади града Москве

члан Комисије за науку и образовање Савета националности

Директор Музеја НЕПРЕКИДНОСТИ СЛОВЕНСКОГ ПРАВА И КУЛТУРЕ ОД ЕПОХА ЛЕПЕНСКОГ ВИРА И ВИНЧЕ, Москва, МНЕПУ

Председник Регионалне друштвене организацијије ОБЈЕДИЊЕЊЕ СРБА, Москва  bozzidar@inbox.ru      www.bozidar.ru skype koloven1

тел. (+7929) 9 32 23 72 тел. у Београду 0613220670

[1] Александар Вучић, Председник Републике Србије, ауторски текст:  «Олуја је наставак политике истребљења Срба», специјал «23 године», дневним новинама «Курир», субота 4. август 2018. године, стр. 1 прилога (специјала).

[2] https://sr.wikipedia.org/sr /Операција_Бљесак

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.