АКТУЕЛНО

Споменици културе деценијама скривани од нас: „Газиводе, путеви Јелене Анжујске“ (ФОТО, ВИДЕО)


Језеро Газиводе на северу Косова представља веома важну стратешку тачку. Онај ко контролише Газиводе, контролише снабдевање водом и електричном енергијом на територији целог Косова. Међутим, значај овог језера је већи него што можемо да замислимо, а тајне које прекрива вода, открио нам је режисер филма „Газиводе, путеви Јелене Анжујске“, Душан Јововић.

Захваљујући својим напорима и изузетном залагању, доктор дигиталне уметности, Душан Јововић, окупио је међународни тим истраживача који су у дубинама језера Газиводе открили остатке двора чувене српске средњовековне краљице Јелене Анжујске, кулу звонара из 13. века, две средњовековне цркве, девет римских некропола, а то је само део открића и споменика који сведоче о средњовековној, али и много даљој историју овог тла.

Филм „Газиводе, путеви Јелене Анжујске“ расветлиће зашто је мајка Светог краља Милутина и прабака Душана Силног, значајна, а истовремено и интригнатна историјиска личност. Постоји могућност, да је током рада на овом пројекту, откривено место на које су пренете мошти Јелене Анжујске, а за којима се деценијама трага.

Језеро Газиводе формира се 1974. године, а српска села, историјски споменици и други важни сведоци векова, потапају се на брзину док сва документација о претраживању терена мистериозно нестаје. Овај филм открива нам тајне које су деценијама скриване од нас и даје нам одговор зашто су Газиводе кључна тачка, не само као природни ресурс, већ и као споменик културе који је са намером потопљен.

*Како сте се одлучили за ово истраживање и снимање филма?

Културна баштина је озбиљно угрожена на Косову и Метохији, а ово истраживање и снимање филма је један од видова заштите и промоције наше историје и културе. Документарно играни филм снимамо у високој продукцији каква још није виђена код нас, са међународним тимом археолога и истраживача. Снимамо филмским камерама, у води, ваздуху, по невероватним местима Космета, Црне Горе, Републике Српске, Албаније…

Најзагонетнија српска краљица средњег века Јелена Анжујска заслужује својим делима и достигнућима које је оставила иза себе, један овакав озбиљан пројекат.

*Власти СФРЈ су брзински и под велом тајне потопиле део долине Ибра и формирале језеро Газиводе. Зашто се то десило?

Језеро Газиводе, и његова околина крију веома важну, неистражену културну баштину. Овај хидросистем је витални водни ресурс за територију КиМ, почев од снабдевања водом, преко наводњавања до производње електричне енергије.

Оно је настало је у процесу у коме је потопљено 14 српских села, више цркава и гробаља, римске некрополе, праисторијска насеља, док су под водом су остали и двори краљице Јелене Анжујске и многа друга археолошка налазишта. Српске породице су великом брзином расељене, али не у Приштину или Пећ, већ ван Космета у централну Србију. То је нажалост урађено намерно и са планом.

*Шта се десило са археолошком документацијом настала непосредно пре потапања котлине? Да ли сте је можда пронашли, ако јесте шта пише тамо?

Током истраживања које траје сада скоро 4 године долазили смо до различитих непотпуних трагова у документацији, јер да би се потопио овакав један део регије неопходно је добити услове надлежних институција. Све је ово толико нереално убрзано, а потапање и ,,чишћење“ терена је урађено мимо потребних припрема и законских оквира. Склопили смо папире и пронашли део ,,несталих“ папира који су се налазили изван институција у којима би морали да буду.

Оно што пише у једном од званичних докумената који су настали непосредно пре потапања , цитирам ,,неопходно је извршити планирана археолошка истраживања овог терена, који припада региону чији је споменички фонд потпуно неистражен, а имао је посебну улогу у периоду српске средњовековне државе“. Нажалост то се никада није десило.

*Која је највећа тајна коју сте пронашли испод воде? Шта сте све снимили на дну језера? Да ли имате нешто ексклузивно што нико до сада није писао о томе а да нам можете рећи?

Захваљући подацима које смо прикупили у припремном периоду и помоћу специјалних скенера за дубинско роњење за само десет дана нашли смо девет римских некропола, српске куће са почетка 19. века, кулу звонару из 13. века, остатке цркава… У неким од кућа на дубини од педесетак метара налазили смо сав намештај, посебно је упечатљив призор био дрвене дечије колевке. Невероватан је осећај када снимите и нађете нешто за шта су вас убеђивали људи који се овим послом професионално баве да не постоји и да је то само мит. За додатна истраживања потребна су средства којим за сада не располажемо.

*Шта је мотивисало међународни тим стручњака да са опремом вредном више милиона долара дође и истражује језеро? Каква је сарадња са њима?

Међународни тим историчара, сниматеља, подводних археолога ради на овом пројекту. Ронилачки тим предводи Божана Остојић која је и контактирала Руско Географско друштво без којег скенирарање и истраживање језера на великим дубинама не би било могуће. Научно историчарски тим представља др Катарина Митровић, а укључене су и престижне институције културе Музеј СПЦ и Музеј Херцеговине у Требињу и партнер у снимању на терену ,,Пулс“ продукција из Шилова.

Језеро је дубине на неким местима 100 м, а видљивост је веома мала. Подводно истраживање смо извели у временски и оперативно скоро немогућим условима. Велику улогу у организацији су преузели моји велики пријатељи и браћа из удружења ,,Екстра дружина“ из Косовске Митровице и Зубин Потока. Колико је научно и културно ово један јак и битан пројекат довољно говори да је Руско Географско Друштво кренуло комбијима и веома скупом и вредном опремом на пут до Газивода из Санкт Петербурга у јануару по највећој зими и сметовима,3200 км, кроз 7 земаља. Била је част радити са тимом који је учествовао на најсложенијм истраживачким експедицијама по целом свету.

*Који су били највећи изазови са којима сте се суочили тих месеци? Јесте ли имали некаквих проблема? Шта вам је било најлепше, а шта најтеже?

На овако сложеној експедицији кључна је прецизна организација и јасан план. Кадрове је веома тешко понављати и имате само једну шансу за снимање. Околина у којој радите је у најмању руку веома специфична јер се налазите на окупираној територији у зимским условима, на језеру окруженом планинама где се временски услови мењају из сата у сат. Прва три дана због лоших прорачуна нисмо могли ништа да нађемо, али никада нећу заборавити насмејана лица тима када смо нашли потпуно очувану кулу звонару висине седам метара из 13.века. Верујте ми да се руски археолошки тим радовао више од нас.

*Кад можемо очекивати филм или евентуалан наставак истраживања?

Први део филма и истраживања сам финансирао искључиво сам. Потребна су одређена додатна финансијска средства да би успели да завршимо овај веома битан пројекат, надамо се да ће неко препознати његову вредност. Сигурно је да се као аутор и редитељ филма нећу задовољити неким компромисним решењем.

ИЗВОР: srbijadanas.com

————

11.8.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.