АКТУЕЛНО

Стево Мрђен: У име мира и стабилности…


Овог 5. августа 2018. навршиле су се 23 године од геноцидне војне операције хрватске војске. Парастос жртвама погрома традиционално је служен у цркви Св Марка, у Београду.

Пише: Стево Мрђен
КМ Новине, 14.8.2018.

Простор под заштитом УН-а, на ком су Срби вијековима живјели, коначно је остао без њих те 1995. године. Вијечита тежња идеолога из Ватикана, уз сву расположиву помоћ Западних сила, сручила се на западне србске земље.

У четворогодишњем оружаном отпору одољевало се вишеструко бројчанијем непријатељу, све док представници Матице нису постигли договор о предаји територија и учинили незапамћену издају сопственог народа.

Могли су ондашњи горштаци да се носе и боре са свим ратним искушењима која су стизала од непријатеља (иако је било разних манипулација, ратних шпекулација и профитерстава, наравно стимулисаних из центра који је морао да буде темељ и гарант опстанка) али начин на који је ова издаја спроведена је најсрамотнији чин у историји Србске државе.

Дио народа који је четири године крварио на западним границама препуштен је усташким крволоцима на касапљење, са претходно демонтираним или разореним војним потенцијалом, без могућности да се на свеопшти напад адекватно одговори.

Збјег који је тада настао најтужнија је слика модерне цивилизације.

На тај најтужнији дан у свијести свих нас доминирају слике избјегличких колона, немоћних и напуштених људи погнутих глава и неутјештних погледа! Гладних, чађавих и воњавих!


Овом приликом да се сјетимо њихових џелата – тзв Војске Југославије, склепане насљеднице ЈНА која је само име промијенила и зато то није био њен рат, зато то нису била њихова браћа, јер том вражијем комуњарском накоту важно је било само бити неутралан, по страни, зарад лажног братства и јединства са којим су окупирали Београд, обезбедили егзистенцију и украли од Бога и народа којем су припадали!

Ти нељуди су стајали скрштених руку, сигурни да су онемогућили сваки могући већи отпор који би зауставио погром и напуштање вијековних огњишта својих сународника! За своје ћутање и нечињење добијали су награде, станове и велике пензије. Срећем их данас, шетају унучад и уживају у старости!

Оправдање за тај издајнички чин понављан је као мантра – да је на тај начин обезбеђена стабилност и мир у Србији (Косово и Метохија у Србији).

Више од сто хиљада купача на Београдској Ади Циганлији проводило је тај викенд безбрижно, далеко од свих трагичних судбина сународника који су, непредвиђено, претекли усташке каме. Дневник РТС-а је у двадесетом минуту трајања дао информацију о егзодусу. Јавност у Србији је по ко зна који пут изманипулисана.

Страдалници из колоне који су се приближавали Матици имали су нови проблем. Колона је стопирана на прелазу код Сремске Раче. Рампа се подигле тек након што је један од Крајишника из колоне изашао из кола у којима је довезао породицу и извршио самоубиство!

Војно способне мушкарце из колоне хапсила је војна полиција и предавала криминалцу и ратном профитеру Аркану који се над њима иживљавао у свом кампу у Ердуту. Тамо су провели скоро три мјесеца строгог војничког режима и људског понижавања, батинања, све док тадашњи режим није био сигуран да је његова издаја прошла некажњено.

Не можете ни да замислите шта су преживљавали заточеници тог биједног режимског криминалца и убице који су све шта су имали изгубили преко ноћи, одвојени од породица, без новца и могућности да јаве својима да су живи, да их тако живе не оплакују.

Дио те најтужније колоне који је на неки од начина дошао надомак Београда спровођен је на возове и депортован на Косово и Метохију, ускоро у нову кланицу.

„Мир и стабилност” у Србији били су кратког даха. Већ три године касније ратни пожар захватио је јужну србску покрајину Косово и Метохију. Жртвовање западних србских земаља није било довољно.

Сад пјевамо нову мантру – „ЕУ нема алтернативу“! И док званично не признамо сепаратистичку „државу” не можемо да будемо чланица те злочиначке организације! (Да ли је могућ договор са свјетским моћницима или у наше име преговарају лажни представници народа, надам се да постаје све јасније.)

У име мира и стабилности Србија није мрднула прстом ни кад су Србе из ЦГ одвојили од Матице.

У име мира и стабилности данашња Србија издаје међународно признате границе и говори нам да ћемо НАШЕ да мењамо за НАШЕ!

Али како од оних који нису бранили Книн и Никшић очекивати да бране Дечане?!

Никад ни један високи официр Војске Југославије није дошао на парастос жртвама злочиначке „Олује” за које сноси одговорност.

То што је безбожник, није довољно за оправдање.


Аутор: Стево Мрђен 
Првих 20 година живота живео у Дрнишу, Далмација. Издаја српског народа, и Западних српских земаља, сели га у Београд.
Препознајући новинарске подвале и манипулације, у жељи да пркоси издајничким поступцима свих структура друштва, укључује се у рад портала „КМ Новине“ као фото и видео сарадник – дописник из Београда.

Живи у Београду.


Извор: КМ Новине

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.