АКТУЕЛНО

Драгомир Антонић: ДАНАС И ЈУЧЕ. СЛИЧНОСТИ И РАЗЛИКЕ


Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже!  Хиљаде грађана Србије умире од рака. Нико не одговара.

фото: ПЕЧАТ

Не ваља кад се прошлост не зна. Ко не зна шта је било јуче сигурно ће данас погрешити  Важно читати. Онда се зна. Читао сам ових дана књигу, Повленске магле и видици (аутор Душан Михајловић. Издавач НЕА д.о.о. 2005. Београд. Уредник Тахир Хасановић. Рецезенти: проф. др Љубинка Трговчевић Митровић и проф. др Љубодраг Димић). Занимљива књига, лепо написана и крцата веродостојним подацима. За читаоце „Печата“ из књиге ћу навести мало више цитата.

„ …Успео сам да у оквиру одреда „Илија Бирчанин“ направим 1967. године прву истраживачку скаутску експедицију у прашуми Перућица. То је нетакнути део природе који се налази између Тјентишта и Маглића. На акцију је пошло нас седморо. Измолио сам начелника штаба Прве Армије Мићу Јанковића, да дозволи комаданту гарнизона ЈНА у Ваљеву пуковнику Милану Ковачевићу… да нам да опрему. То су биле униформе са упртачима, цокуле са пулијама, глежњаци, лимене округле чутурице, порције и све друго чиме је војска располагала“.(стр.46).

„Следеће што је уобличило истраживачки покрет, била су истраживања југословенске војске. Она су обављана у тајности, а онда су седамдесетих година објављена. Приказане су прве ТВ емисије и објављена књига „Исхрана у природи“.Све је покренуто на иницијативу генерал-пуковника Гојка Николиша. Пројекат је водила екипа професора Боривоја Врачарића са ВМА, састављена од еминентних стручњака из војске и грађанства, у којој су били доктор Увалин из Интедантског института ЈНА, професор Рајшић из Природњачког музеја и други…Ми смо били први који су, после војске, кренули у та истраживања и направили групу која се звала „Исхрана у природи“. Професори Врачарић, Увалин, Рајшић… прихватили су да буду стручни сарадници и ставили нам на располагање своје филмове, текстове, и учествовали с нама на акцији. Било је то у мају 1969.године на Јаутини“.(стр.49.)

„Истраживачки покрет је средином седамдесетих почео да се шири по целој СФРЈ. Кад је стварана републичка организација, у обличавању докумената, програма и статута, много је помогао професор Најдан Пашић.Тад је био декан Правног факултета у Београду, али је био и истакнути политички функционер, па нам је доста помагао својим везама. У мотелу „Злот“, поред Лазареве пећине коју је истражио Раденко Лазаревић са ваљевским спелелозима, заједно смо, неколико дана, писали документа и припремили оснивачку скупштину која је на јесен и одржана…Поред њега и Драже Марковића, још две личности и света политике били су почасни председници појединих истраживачких акција – Бранко Пешић и Иван Стамболић“. (стр.65).

„У јесен 1976.године основана је Републичка организација младих истраживача Србије у Ваљеву. Њена прва акција била је „Тимок 77“ која је обухватила читаву Тимочку крајину.“стр.(67)

У књизи се помињу многа имена која су помогла развој Младих истраживача Србије (Миломир Минић, Светозар – Тоза Мијајловић, Буда Вукашиновић и други). Млади истраживачи су од програма „Исхрана у природи“ створили још 15 програма или секција: астрономски, етнолошки, геолошки, географски, медицински, биолошки… али никад нису запоставили почетни програм „Исхрана у природи“. Кроз младе истраживаче прошло је десетина хиљада младих: ђака осмогодишњих, средњих школа и студената факултета. Највећи успех Младих истраживача Србије је свакако оснивање и формирање Истраживачке станице у Петници. Идеју за оснивање станице донели су из ондашњег СССР-а Јордан Алексић и Душан Михајловић. Данас је истраживачка станица у Петници позната у свету. Настала  у доба кад су људи на власти разумели да неки млади људи желе нешто ново да направе, па иако можда нису све и одобравали, нису Младе истраживаче забранили, што је било најлакше, – било је доста противника оснивању овакве организације – него су дозволили и помогли њено стварање.

Зато кад прочитам у новинама вест да је министар полиције, непромишљено затворио и забранио постојање кампа „Преживљавање у природи“ за децу и младе на Златибору, запитам се: Да није тим чином затворио неку будућу Петницу? Данашња власт се хвали на сва звона садашњом Петницом. Кити се туђим, старим, перјем а спречава да израсте ново!

Молимо се за српске хероје, Радована Караџића, Ратка Младића, капетан Драгана. Молимо се за Асанжа. Помозимо нашој браћи и сестрама који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску.

Драгомир Антонић

Објављено у магазину ПЕЧАТ

***

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: 

*

——–

24.8.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.