АКТУЕЛНО

Прави проблем у вези са „Дина“ картицом


Закон према којем свако ко отвори рачун у банци мора да има домаћу „Дину“ као основну картицу, док ће остале картице „Виса“ и „Мастерцард“ моћи да буду допунске, и то само уколико поднесете захтев да вам их банка изда, ступио је на снагу у петак и подстакао бројне коментаре и критике на друштвеним мрежама. Иако вам можда на прву лопту није јасно у чему је проблем са „Дином“ – уосталом, то је картица као и свака друга – чим мало загребете површину и одете нешто дубље од изјаве Јоргованке Табаковић, постаје јасније да се иза читаве приче ипак крије нешто више од пуке жеље да се трговцима и занатлијама умање трошкови.

Фото: Весна Лалић /Noizz.rs

Али, да кренемо од почетка.

Како то мислите „морам“?

Закон који вас обавезује да узмете неки производ, желели ви то или не, мора да вас натера да се запитате о чему се ту заправо ради и зашто сад ја баш МОРАМ да имам ту картицу ако сам навикла, на пример, на „Вису“? Па, из Народне банке Србије имају једноставно објашњење – ако желите „Вису“, једноставно поднесите захтев у банци да вам је издају као додатну картицу. Иако издавање „Дине“ јесте бесплатно (као и издавање већине осталих основних картица, иначе) ако пожелите да узмете додатну, банка то може да вам наплати у складу са својим ценовником, тако да сте свакако у трошку ако одлучите да не користите „Дину“. И то је само први у низу „благих“ подстицаја људи да користе домаћу картицу.

За следеће „морање“ ћемо морати да сачекамо неколико месеци, али ако се испостави да је трговцима заиста доста исплативије да примају „Дину“ у односу на остале картице, може веома лако да се деси да једноставно почну да одбијају примање других картица. Како наводе из НБС, банкама и картичким системима је забрањено да код трговаца примењују правило прихватања свих производа, што значи да трговац може (а, ако му се исплати, вероватно и хоће) да прихвати само оне картице уз чије плаћање иду и најмањи трошкови – у овом случају, то је управо домаћа картица. Наиме, према истраживању НБС, за просечан рачун од 1.800 динара плаћен „Дином“ плаћа се провизија од 2,18 динара по трансакцији, док се приликом плаћања иностраним картицама плаћају провизије од 8,2 до 12 динара. Ту провизију плаћа трговац, због чега се неретко и одлучују да уопште не примају картице, а идеја је да би смањивањем провизије могло да дође и до смањивања цене производа, јер трговци више неће морати да надокнађују тај новац – али, искуство нам говори да до тога готово сигурно неће доћи. Искуство нам, такође говори, да може да се деси да на вратима локалне радње ускоро видите натпис „Примамо само ‘Дина’ картицу“.

Што се плаћања у иностранству тиче, доста је помпезно објављено да је са „Дином“ могуће плаћати у 160 земаља света, али је у готово свим медијима у истом пасусу наведено и да се 97 одсто свих плаћања картицом ипак обавља у земљи, а свега три одсто у иностранству – што је сасвим довољно да вам одмах упали црвени аларм, чим се тако наглашава да ретко ко уопште плаћа картицом ван Србије. Наиме, плаћање домаћом картицом у тих 160 земаља света ЋЕ БИТИ МОГУЋЕ када НБС и кинески картичар China UnionPay потпишу уговор према којем ће нашим картицама моћи да се плаћа на целој мрежи овог система. Иако је у јулу било најављено да ће тај уговор бити потписан „у наредним данима“ за сад још увек нема информације да је до тога дошло, као ни тачног разлога зашто није, али верујемо да је „ово је ипак Србија“ сасвим довољно објашњење. У сваком случају, ето још једног „морања“ – ако у наредним данима идете у иностранство, мораћете да набавите и неку од иностраних картица које су заправо прихваћене широм света. То ће вас посаветовати и готово све туристичке агенције.

Споран закон

Од самог старта је сада већ чувени Члан 9 Закона о међубанкарским накнадама изазвао пуно буке у банкарским круговима, јер подразумева да сваки корисник текућег рачуна мора да има платну картицу чије се трансакције реализују у домаћим оквирима, што звучи као превише компликован начин да се каже „сви ћемо морати да имамо ‘Дину'“ јер је то тренутно једина картица која испуњава услове, тачније једина картица за коју се обрада обавља у Србији. Проблем је пре свега избио око чињенице да се тај члан закона први пут појавио 22. маја 2018. године, када је предлог закона стигао у Скупштину, а није се налазио у претходном нацрту који је представљен у јавној расправи. Не само да спорни члан није прошао јавну расправу, већ није прошао ни Комисију за заштиту конкуренције, а судећи по томе колика се предност даје „Дини“ у односу на друге картице – и те како је морао да добије одобрење ове комисије.

Како пише Истиномер, Европска комисија тренутно разматра да ли је овај закон усклађен са релевантним законодавством Европске уније, посебно по питању тога да ли ће издавање бесплатне „Дине“ угрозити конкуренцију – будући да је до сада национална картица имала 13 одсто тржишног учешћа, а од сада ће је имати 100 одсто људи који имају текући рачун у било којој банци.

Фото: Слободан Миљевић / Танјуг

Братска посла?

Оно што је, ипак, дигло убедљиво највише буке на друштвеним мрежама јесте податак да је једна од компанија које ће највише профитирати од повећаног броја „Дина“ картица „Чип кард“, иза које стоји компанија „Асеко“, а ако вам име те компаније звучи некако познато, онда сте вероватно испратили писање медија да је то филма у којој је један од директора Игор Брнабић, брат премијерке Ане Брнабић. У питању је једна од водећих ИТ компанија у Србији, а јавност су раније узнемирили подаци до којих је КРИК дошао о томе како је „Асеко“ претходних година добила неколико десетина јавних набавки код више различитих министарстава, институција и јавних предузећа.

„Чип кард“ је један од неколико процесора који раде са свим картицама, па тако и са „Дином“, који ће дефинитивно имати користи у целој овој причи. Према информацијама доступним на њиховом сајту, „Чип кард“ сарађује са ОТП Банком, Поштанском штедионицом, Директном банком (бивша Финдоместик), Теленор банком, Јубмес банком и Халкбанком (бивша Чачанска банка), али није јасно које услуге користе ове банке и када је списак последњи пут ажуриран. НОИЗЗ је покушао да добије информације од „Чип карда“, али нам је речено да човек који може да нам одговори није тренутно у канцеларији. У сваком случају, онај процесор који буде обрађивао највећи број картица, тачније који сарађује са највећим банкама, уједно ће и имати највише користи у овој читавој причи, а да ли је случајност што се фирма Игора Брнабића још једном налази на оној страни која ће зарадити паре од државе – то остаје на вама да одлучите.

И тако смо дошли до тога да ми морамо да поштујемо споран закон од ког ће много користи имати премијеркин брат. Сад би можда овде требало да се направи неки закључак, па да напишемо како је ово иницијално била добра идеја – јер, ем ће трговци имати мање намете, ем ће конкуренција морати да смањи цену својих услуга, ем ће се новац сливати у буџет – али је, нажалост, прерасла у још једну крајње сумњиву радњу и како би можда народ реаговао много благонаклоније на овакве ствари да већ није навикао на то да се ништа у суштини ни не ради за његово добро, већ је увек ту нечији брат (или нечија тетка)… Али, све нам нешто више личи да би овде уместо закључка било паметније да просто позовемо и премијерку и председника и све остале чије се породице богате на рачун државе да нам једноставно проследе банковне рачуне своје браће па да им лепо директно уплатимо паре, уместо што нас овако завлаче „за наше добро“.

ИЗВОР: noizz.rs

————

25.8.2018. за СРБски ФБРепотер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.