АКТУЕЛНО

Бранко Драгаш: ПКБ – Наставља се распродаја Србије


„ИМОВИНА ПКБа већа од БЕОГРАДА“

Наставља се распродаја Србије. Приватизација је смишљена од стране неолибералних идеолога да се униште национални ресурси држава и да се мултинационалне корпорације појаве као власници презадужених националних држава.

Млађи читаоци се не сећају, али желим да их научим, а старије читаоце да подсетим, да је 2001. године кренула приватизација у Србији са бруталном преваром државе и грађана под паролом „Почетак за иметак!“

Сукобио сам се одмах на почетку те године са Ђинђићем око бандитског закона о приватизацији, који ће се завршити потпуном распродајом националних ресурса и стварањем касте новобогаташа од политичара и тајкуна, који су и избацили ову срамну паролу – Почетак за иметак, која је оголила њихове намере да преваре и опљачкају грађане Србије.

Генијалност Ђинђићеве приватизације је била у томе да се друштвена и државна предузећа продају по књиговодственој вредности уписаног капитала, које су биле старе и до десет година, да се не врши нова процена капитала, ако се, пак, и врши онда су то радиле за велике паре одабране куће блиске власти које су значајно умањивале вредност капитала и тако омогућавали бираним купцима да, кредитом из банке, купе у бесцење друштвена и државна предузећа и да их распродају, врате кредит и тако крену у нове приватизације.

Тај систем организоване пљачке смо назвали тунеловање. Карактеристика ове приватизације, незабележене у историји постојања тржишта, да се предузеће, тако умањене вредности, продаје по почетној цени од 20% од те књиговодствене вредности. На моје питање Ђинђићу зашто свој стан у центру Београда не продаје по почетној цени од 20% од тржишне вредности и где то има на тржишту да продавац хоће да добије што мање новца за ону робу коју продаје, није било никаквог одговора.

Схватио сам да је на делу велика пљачка државе Србије и њених грађана и последње недеље фебруара 2001. године сам напустио тај преварантски модел и постао један од првих и највећих критичара тог неолибералног модела шок терапије и операције без анестезије.

Интересантно да још нема уопште књиге о приватизацији у Србији од 2001. године до данас и ако неки млади економисти, само њима верујем и њима се обраћам, желе да се баве том темом, спреман сам да им помогнем, јер је историјски важно да се уради таква једна обимна студија организоване пљачке државе и народа. Шта се данас у томе променило? Ништа. Било ко да је на власти, они настављају да на исти начин распродају националне ресурсе, јер циљ те распродаје је да се додворе својим газдама ван земље који их држе на власти и да се узме добра провизија из ове пљачке, која ће политичарима на власти и њиховим тајкунима да донесу довољно новца да обезбеде своје праунуке. И то је сама суштина приватизације у Србији.

Најбољи пример функционисања сваке власти се огледа на покушајима да се приватизује највећи пољопривредни комбинат у Европи – ПКБ Корпорација. Ево, ово је четврти пут да покушавају да продају ПКБ и мој четврти покушај да пробудим грађане Србије, посебно Београђане, да устану у одбрану ПКБ и да не дозволимо овом Драмосеровом криминалном клану да то ураде.

Када су жути криминалци хтели први пут да продају ПКБ и када су се синдикати побунили и замолили ме да им бесплатно помогнем у покушају да се одупремо намештеној продаји ПКБ-а, звали су ме све тадашње опозиционе партије, рачунајући и радикалног Драмосера, улагивали ми се и молили ме да стручно наступим у јавности и покажем сву штетност продаје ПКБ-а.Успели смо, захваљујући чврстој одлуци синдиката да бране своју компанију по сваку цену и мојим анализама сам показао да ПКБ много више вреди него што га приказују у књигама.

Данас не видим ту жељу и снагу синдиката да одбране ПКБ Корпорацију.У јуну месецу 2007.године одржали смо конференцију за медије и тада сам први пут у јавности обелоданио да је моја процена капитала да ПКБ Корпорација те године вреди – 648.984.303 евра.То је било велико изненађење за јавност, јер је власт ширила лажи, што је увек у приватизацији радила, да је компанија презадужена, да се распада и да треба што пре да се прода. Моја процена капитала је била 10 пута већа од цене по којој су тајкуни хтели да преотму компанију.

Данас велиздајничка власт продаје ПКБ по почетној цени од 104 милиона евра.То је 17% од процене капитала из 2007.године.Шта се догодило у последњих десет година од процене коју сам тада направио? Цена пољопривредног земљишта у околини Београда је двоструко скочила и цене ораница настављају да скачу, тако да ће се, за неколико година, цене пољопривредног земљишта на великим површинама изједначити са ценама у ЕУ. Зашто онда продавати ПКБ? Пре него што изнесем званичне бројке из биланса Корпорације, морам овде, по ко зна који пут, да разбијем лажи неолибералних талибана и њихових муцавих аналитичара и новинара, који нам већ две деценије упорно причају како држава није добар власник и да се зато мора извршити приватизација.

Када тим незналицама наведем низ компанија у свету које су у већинком државном власништву, од телекомуникације, шећерана, нафтних компанија па све до енергетских компанија, када им покажем да је приватизације у Енглеској уништила рударство а у Калифорнији пренос електричне енергије, они креште као папагаји и даље понављају своје промашене неолибералне мантре. Посебно је дебилно када политички врх државе то понавља и кажу како држава није добар господар у државним предузећима, па ако не знају да управљају државним предузећима, који су много нижи систем за управљање, како онда воде државу, која је много виши и тежи систем за управљање.

Капитал ПКБ-а је у билансима 48,824 милијарде динара са 31.12.2017.године или 417,299 милиона евра. Капитал је смањен јер две године за редом компанија прави губитке у 2016 -1,244 милијарде и у 2017-2,358 милијарди динара, што је уобичајна пракса уочи приватизације да се покаже да фирма не може да послује и да треба да се приватизује.

Ако ПКБ у књигама вреди 417,299 милиона евра, зашто је почетна цена за његову продају 104,5 милиона евра? Каква је ово накарадна тржишна логика? Обавезе су : дугорочне -2,811 милијарди динара, одложене -3,732 милијарде динара и краткорочне 6,774 милијарде динара или укупно 13,317 милијарди динара или 113,82 милиона евра.

Обртна имовина је, такође, смањена са 3,804 милијарде динара на 3,453 милијарде динара. У пресеку обртне имовине са укупним обавезама, Корпорација има дебаланс од 84,307 милиона евра. Пословни приходи се смањују са 4,708 милијарди у 2016.години на 3,994 милијарде у 2017.години.У извештају Ревизора пише: „…Закључком Владе број 023-12852/2017 од 28. децембра 2017. године препоручује се надлежним државним органима да не издају налоге за блокаду рачуна, односно не спроводе поступак наплате својих потраживања као и да повуку средства обезбеђења која доспевају на наплату према Друштву најкасније до 31. децембра 2018. године. Обавезе према државним повериоцима на дан 31. децембар 2017. године износе РСД 6.055.403 хиљада.“

Пошто половину свих обавеза отпадају на државне обавезе, онда би опоравак Компаније могао много брже да се оствари, наравно, под условом да се смени комплетан менаџмент, постављен партијским директивама, који је само за две године направио губитак од 30,786 милиона евра.Зашто такав неспособан менаџерски тим није одмах смењен? Зашто су одложене државне обавезе до краја ове године? Зашто су пали послови приходи у 2017.години за 16%? Зашто су пословни расходи у истој години повећани за 15,89%? Какво је ово пословање највеће пољопривредне корпорације у држави? За кога се спрема приватизације ПКБ-а? Зашто се ПКБ задужио од 2013 -6,88 милијарде динара до 2017 -13,313 милијарди динара? Зашто политичка гарнитура на власти је то дозволила? Која су решења?

Понављам решења које сам изнео пре десет година. Предлажем да се ПКБ Корпорације приватизује на следећи начин: 51% држава Србија, 15% сви грађани Србије који имају држављанство, % за раднике и пензионере ПКБ на основу година радног стажа и % продаје акција на Берзи грађанима Србије , тако да нико од повезаних лица нема више од 2% акција.Тако ће настати мешовита корпорација у којој политичари неће моћи ништа да одлучују, јер ће 49% капитала ПКБ Корпорације бити приватни капитал који ће потпуно контролисати пословање Корпорације.

Када се овако изврши приватизација, онда се поставља пословодство компаније на јавном конкурсу на коме могу да учествују и странци и бира се најбољи менаџмент, који ће пристати да ради на провизију од реализације Корпорације која ће правити профит, уместо што сада прави губитке.Како се отарасити дугова

Рекао сам већ да је дебаланс између обртне имовине и обавеза 84, 307 милиона евра. У августу 2014. године написао сам текст да је 5 ха земљишта око моста „ Михаило Пупин“ продат као грађевинско земљиште по цени од 67 евра/ м2 или 670.000 евра по ха. Како на том месту има још 300 ха грађевинског земљишта то се продајом може добити 201 милион евра.

Поред овог грађевинског земљишта, ПКБ још 1.132 ха грађевинског земљишта и на том земљишту може да нађе инвеститора за заједничко улагање или, ако нема боље решење, да прода и тако обезбеди довољну ликвидност за своје развојне пословне активности. Како је укупна задуженост ПКБ Корпорације 113,82 милиона евра, продајом 300 ха грађевинског земљишта за 201 милион евра, могу да се врате сви дугови и да претекне 87 милиона евра за развој компаније.

Ако се прода и преосталих 1.132 ха под истим условима Корпорација добија – 758.440.000 евра, што укупно чини само у грађевинском земљишту 959.440.000 евра. Ако на ову цифру додамо моју процену из 2007. године од минимум 650 милиона евра, онда је то вредност Корпорације од најмање 1,6 милијарди евра. Зашто се Корпорација која вреди најмање 1,6 милијарди евра продаје за 104,5 милиона евра? То је кључно питање које сваки грађанин, који прочита овај текст, треба да постави?

Зашто тако моћну и вредну компанију да продајемо у бесцење? Посебно истичем овде идеју, коју сам пре неколико година први пут објавио, да ПКБ Корпорација овим новцем може да купи ИМЛЕК и све оне компаније које су некада биле у саставу ПКБ-а и које могу поново да се врате у власништво Корпорације. Значи, уместо да се распрода ПКБ , нудим опцију да ПКБ Корпорација постане највећи инвеститор и највећи извозник аграрних производа на Балкану. Не верујете?

Дајте да направим тим који ће спровести ову стратегију и донети велики новац држави, радницима и свим акционарима. Е, то је приватизација у којој сви добијају, компанија се увећава и постаје велики играч на светском тржишту.

Шта ће да уради већински власник? Када узме ПКБ за мале паре, направиће две компаније, једна са грађевинским земљиштем и друга са основном пољопривредном производњом компаније. На тај начин ће раздвојити капитале и продаће грађевинско земљиште и узети 959,440 милиона евра, а онда ће ПКБ препродати некоме великом пољопривредном концерну и зарадити минимум 650 милиона евра.

Наравно, сви политички актери који буду омогућили ову приватизацију имаће своје личне интересе у предстојећој приватизацији. Велики новац је у игри, а када је велики новац у игри, онда су велеиздајници на све спремни. Њих интересује само новац.

Државу су потпуно упропастили и сада распродају оно мало што је преостало. Како их спречити у овој новој пљачки? Три пута сам успео јер су синдикати били одлучни да не дају своју компанију. Сада ту одлучност не видим. Или можда ја нисам добро обавештен.

Зашто ћуте Београђани? Зашто ћуте грађани Србије? Да ли ће ту испред нашег носа да се догоди још једна приватизациона пљачка? Да ли смо толико сви уплашени да нико нема храбрости да викне: СТОП ПРИВАТИЗАЦИЈИ ПКБ КОРПОРАЦИЈЕ!

Нудим концепт који је најбољи за државу, раднике и грађане Србији. Изазивам све преплаћене експерта на црту. Изађите ако смете! Објасните зашто свој стан не продајете по почетној цени од 20% од тржишне вредности стана. Грађани јесу апатични и разочарани, али нису глупи. Грађанима поручујем, устаните и узмите своју имовину! Газдујте вашом имовином!

ИЗВОР: Магазин Таблоид

***

ПОВЕЗАНО:

*Шта ће све Србија морати да прода због договора са ММФ-ом?

*Проф. др Миладин Шеварлић: Растурање ПКБ-а је највеће зло које је задесило сектор агопривреде; Како се пљачка задружни сектор у Србији (видео)

*Данијела Ружичић: Случај ПКБ – наставак економских злочина

*Приватизација у аграру ишла „на руку“ само малобројним тајкунима: Радници постали најамници у предузећима која су градили!

*Никола Влаховић: Србија после напредњачке Апокалипсе – злочин који се десио и казна која следи

*Фантастичан снимак ПКБ из 1980. године, поводом 35 година постојања (ВИДЕО)

***

*

***

29.8.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Мени је након читања овог текста мука у желудцу. Безобразлуку владајуће олигархије, али и претходних као и они који су били прије њи, нема краја! Оно што су генерације стварале деценијама, ове распикуће ће да покраду док си реко кекс.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.