АКТУЕЛНО

Немањићи мистични и свевремени


У години када обележавамо осам векова од свечаног крунисања првог српског краља Стефана Немањића, због чега је назван Првовенчани, најављени су бројни догађаји на ову тему, а свакако најкомплекснији међу њима јесте ТВ серија „Немањићи – рађање краљевине“ у продукцији РТС, чија је прва епизода доживела потпуни фијаско. У односу на то, сасвим тихо публициста и графички дизајнер Душан Тодоровић представља ауторски мултимедијални пројекат „Долина краљева – епоха Немањића“, који се бави улогом најславније српске династије и њеним значајем за државотворну историју, културу, духовност и уметност код Срба.

Бој против заборава: Душан Тодоровић поред Небојшине куле

– Овај садржај је спој уметничких кратких филмова, анимације, ауторске музике и фотографије са циљем да се визуелно и звучно оживи историја кроз савремену естетику – рекао је за „Вести“ млади уметник, чије је дело наишло на одличан оџив публике и критике, тако да већ сада има позив за гостовање у седам европских градова.

Процес реализације трајао је годинама, а све је кренуло спонтано и, како каже, још траје. Покретачи креативне енергије били су љубав према средњовековној историји и књижевности, истраживање и обилазак старих градова и утврђења, као и дивљење сакралним грађевинама, задужбинама које су нам оставили ови свети људи.

Светородна лоза: У осам генерација 24 светитеља

– Желео сам на сликовит начин да људима 21. века прикажем како је изгледао живот од 12. до 14. века у српским земљама. Прича о Немањићима је прича свих нас кроз непрестано културно и историјско егзистирање на њиховим темељима и мислим да је и немогуће да се све преточи у једно дело. Стално долазимо до нових открића и сазнања о њима. Ово је мој допринос незаборавној епохи српског средњег века у његовом зениту.

По његовим речима, то је изузетно турбулентно и изазовно време за владара. Црквени раскол који се десио 1054. изазвао је још већа непријатељства и ратове међу суседима, који су се борили за превласт у територијалном, али и верском смислу.

– Управо та граница између Западне и Источне цркве пролазила је кроз српске земље. То је доба Крсташких ратова и великих војних похода Европљана ка Светој земљи. Геостратешке прилике и равнотежа у расподели моћи су се драстично промениле падом Византије под власт Крсташа и формирањем Латинског царства 1204. Опстанак народа и земље могао је преузети на себе само веома мудра, далековида, ратоборна, али и дипломатски настројена особа, какав је управо био велики жупан Немања и настављачи његове лозе. Борбеност наших људи и њихово настојање да се устали јака независна краљевина са својом аутокефалном црквом, довели су до незаустављивог полета чији је крајњи циљ формирање Српског царства, Патријаршије, где је Србија постала главна сила на Балканском полуострву и једна од водећих у Европи – наглашава наш саговорник.

Нешто што прати све Немањиће, наставља Тодоровић, јесу њихове енергичне и луцидне супруге, наше краљице. Јер, те племкиње са дворова Византије, Венеције, Француске, Угарске, Бугарске и Влашке су увелико допринеле успостављању трајних веза са европским дворовима и династијама на пољу дипломатије, културе, уметности, градитељства, дајући тако својим присуством и делањем неизбрисив мултикултурални европски оквир српском краљевству.

– Сви просвећени народи настоје да афирмишу најбоље из своје историје и културе, али и да популаризују своју прошлост кроз филмове, музику, емисије, књиге… држећи тако пажњу модерног човека. Најбољи пример тога су управо ликови краља Артура, Карла Великог, Јованке Орлеанке, Викинга, Романових, Сулејмана Вели-чанственог. Ми имамо тај проблем да доста мало и неактивно комуницирамо са средњовековним наслеђем. Многобројни градови и тврђаве се не обнављају или се то ради споро, немамо историјске музеје и галерије, монументалне споменике, већ је све то расуто и запуштено. Такође друштвене прилике и разне политичке идеологије, оскудност градива у школама су утицали да временом ова тема код нас падне у заборав и да се маргинализује. Добра ствар је да данас поучени искуством других и ми почињемо да се интересујемо за своје аутентично и славно доба – сматра Душан Тодоровић, који је за свој документарно-информативни филм истраживао најрелевантније изворе – средњовековна житија, која су о њима и том временском раздобљу писали њихови савременици, а после њих и учени људи оног доба, који су нам оставили вредна сведочанства о животима, друштвеним приликама, ратовима и амбицијама Немањића.

– Ту су и дела савремених историчара, археолога, историчара уметности, свештених лица који су богат извор знања и информација. Лично сам обишао већину Немањићких задужбина и Свету Гору где сам у манастирским ризницама, музејима и галеријама прикупио потребну грађу. Жеља ми је да људе заинтересујем за овај узбудљив период, и да ова прича која је пре свега информатива, едукативна и бајковито осмишљена, покаже како историји није место само у библиотекама, већ да кроз савремени медијски приступ она нуди другачији доживљај. Ми смо у непрестаном стању учења и спознаје ствари о нама и о онима који су нам претходили. А Немањићи су мистични и свевремени – закључио је Душан Тодоровић, који је 2018. годину започео промовисањем свог ауторског пројекта у крипти Цркве Св. Марко у Београду.

Први ујединитељ

– Стефан Првовенчани је први српски краљ из лозе Немањића. Од његовог времена почиње доба уједињених српских земаља под једном краљевском круном са самосталном Православном црквом као носиоцима идентитета. Такво виђење Србије и устројство по тим начелима наставили су и Мрњавчевићи, Лазаревићи, Бранковићи, Котроманићи, Црнојевићи, оживљавајући традицију Немањића у својим областима – прича Тодоровић.

Симбиоза земаљске и духовне власти

Душан Тодоровић је Стефана Немању, родоначелника династије Немањић, описао као великог човека који је успео да као најмлађи од своје браће, ратничким способностима и непокорношћу постане мудар владар.

– После успостављања власти у земљи, он је био носилац ктиторства и грађења многобројиних манастира (Рашке школе), те умро као монах у миру и тишини Хиландара и постао Свети. Он је заслужна личност наше историје која је направила тај модел земаљске и духовне власти које су непрестано у симбиози, а чије оличење и видимо у две главе белог орла на нашем грбу.

(Фото: Л. Драшко)

ИЗВОР: ВЕСТИ

***

————-

4.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.