ИЗ НАШЕ ИСТОРИЈЕ

У Ивањици одржана свечана академија: 100 година од велике победе у Великом рату


Пише: Милош Ћирковић,
14.9.2018.

13. септембра 2018. године у препуној сали Дома културе у Ивањици одржанa je свечана академија под називом: 100 година од велике победе у Великом рату. 

Гости академије су били:

– Проф. др Хаџи Милош Видаковић
– Жељко Бојовић, два пута пешак преко Албаније и Кајмакчалана
– Андреја Ловић, Андра, председник Савеза потомака ратника за Европу
– Захвални потомци ратника

Иницијатива за одржавање академије потекла је од Николе Милошевића, председника Србских ратних ветерана и Милоша Ћирковића, двоструког директног потомка ратника.

Милош Ћирковић се присутнима обратио речима:

Поштовани часни оче и поштовани потомци славних предака, помаже Бог!

Одмах да кажем да није било наших дедова и прадедова не би било ни Срба ни Србије, а ми не бисмо били вечерас овде у великом броју. Ко не зна за своје деде и прадеде, не зна за себе.

Већ неколико година се на достојан начин сећамо наших дедова. Почели смо рециталом „Капија слободе је отворена”, затим академијом „Унуци говоре о својим дедама”, обележавањем годишњице зликовачког НАТОГ бомбардовања…

Значи ништа није случајно! Случајности су могуће, али ако се понављају то није случајно, већ је то плански рад Србских ратних ветерана и достојних потомака.

Свети Стефан Немања је рекао: БУДИМО ПОТОМЦИ ДА БИСМО БИЛИ ПРЕЦИ!

И зато смо се овде вечерас сабрали, тачно 100 година после почетка артиљеријске припреме пред велику битку.

На вечерашњу ноћ пре 100 година команда и сви официри били су на својим положајима, односно местима, очекујући шифру за почетак артиљеријске припреме. У 6 сати и 15 минута 14. септембра 1918. године војвода Живојин Мишић дао је командантима прве и друге армије шифру за почетак артиљеријске припреме: ПОШАЉИТЕ 14 ОФИЦИРА И 8 ВОЈНИКА!!!

Тачно у 8 сати 14. септембра 1918. године на македонском фронту ширине око 450 км, од Јадранског до Белог мора, почело је дејство из 1718 топова разних калибара. На нашем делу дејствовало је 477 топова.

Најтежи правац кретања био је испред наше војске и то правац Добро поље-Ветерник-планина Козјак-вис Сокол 1825 м. а команда за пешак била је НОЖ НА ПУШКУ, У ОТАЏБИНУ – НАПРЕД!

Част ми је и имам обавезу да нешто кажем о војводи Вуку, односно Војину Поповићу, пореклом из околине Сјенице према Ивањици. Војвода Вук је био командант Добровољачког одреда састављеног од четника и Срба добровољаца из Црне горе, Херцеговине и Аустро-угарске.

Од 2200 војника Добровољачког одреда Кајмакчалан је преживело само 450 војника, а војвода Вук је погинуо 16. новембра 1916 год. на Груништу. То су били највећи губици једне војне формације у овом рату.

Они су се борили ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ! ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ!

Када смо код губитака, морам рећи да је у Првом светском рату страдало 62% мушког становништва од 18-55 година, односно око 1.350.000 људи.

Желим да испоштујем Равногорце који су дошли у великом броју и да кажем да су четници славни србски борци против Турске, Бугарске, Аустро-угарске и Немачке окупације.

Као један од иницијатора овог подсећања, захваљујем се вама на великом одзиву, затим Дому културе, Канцеларији за младе, Ивањичком радију, Радио Јавору, ТВ Голија, као и браћи: хаџи Милошу, Жељку пешаку, великом Андру и Николи на несебичној помоћи за ово велико дело од СРЦА и ДУШЕ!

Жеља ми је да ово траје 100 МИНУТА за 100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ У ВЕЛИКОМ РАТУ!

Хвала вам на пажњи, поштујте ИСТОРИЈУ и ЖИВЕЛА СРБИЈА!

Професор др хаџи Милош Видаковић говорио је о мајкама, женама, сестрама наших славних дедова и прадедова које не само што су жељно чекала своје најмилије да се врате из рата, већ су и учествовале у самим борбеним дејствима, о чему се мало зна, са изузетком познате Милунке Савић.

Писац Антоније Ђурић је посветио књигу мајкама србским које челом дотакоше само дно људске патње, а својом јеванђељском душом досегоше до истине и звезда, и међу звездама остадоше.

Већина ових жена, мајки, девојака прешла је тај страшни и славни беспутни пут на којем се није могло залутати јер је био обележен лешевима наше војске. Ове жене испричале су много појединости о свом страдању, рањавањима, о ратовању са пушкама и бомбама, раду као болничарки, о сусрету са преживелима, о смрти изгладнелог војника између два дограбљена хлеба, о гуслару који у Албанији, усред лешева, подиже дух живота својим неумрлим десетерцем, до најузбудљивије приче: „Усред пакла родило се дете, Славољуб“…

Многе од њих добиле су медаље за ХРАБРОСТ и много одликовања… Обавеза ми је да поменем жене хероине, Милунку Савић, Антонију Јаворник /Наталију Бјелајац/, Василију Вукотић, Марицу Спасић, Милосаву Перуновић, Софију Јовановић, Ленку Рабасовић, Драгињу Пурић, Љубицу Кујунџић, Љубицу Чакаревић и многе друге…

Хаџи Милош је о свакој ХЕРОИНИ рекао по неколико реченица и осврнуо се на значај ВЕРЕ у оном и овом времену.

Жељко Бојовић

Жељко Бојовић

Путевима којима су пре једног века пешачили преци већине српског становништва упутио се пре две године и Жељко Бојовић из Ариља са своја три пријатеља.

Присутнима су приказана два кратка документарна филма са путовања преко Албаније и Грчке, као и из поножја планине Ниџе са грчке стране на врх Кајмакчалана.

„Прешли смо исти пут као и наши дедови, али наше ноћи, иако су биле дуге, нису биле неизвесне. Подсећали смо се све време на смртни страх који су ти ослободиоци осећали, нисмо се бојали, урадили смо то у њихову славу“ – рекао је Жељко Бојовић, потомак ратних ветерана.

Присутни су од Жељка први пут чули ЗАКЉУЧАК колико је крви проливено у Великом рату. Погинуло је око 1.350.000 људи пута 5 литара крви… (Више од 6 милиона литара крви!) Што је много, МНОГО ЈЕ!

Велики Андро (Андреја Ловић, председник Савеза потомака ратника за Европу) који је дошао из Франкфурта где живи и ради, говорио је о почетку пробоја македонског фронта који је почео 15. септембра у 5 сати и 30 минута, до примирја 11. новембра 1918. године.

Рекао је да је однос снага био 618.000 нас и савезника, а непријатеља око 600.000 војника. Рекао је да је Бугарска потписала капитулацију 29. септембра у Солуну, француска коњица ушла у Скопље 29. септембра, Ниш ослобођен 11. октобра, у Београд је ушао војвода Бојовић са Дунавском дивизијом 1. новембра, Аустроугарска капитулирала 4. новембра…

До примирја, обе србске армије су прешле у бившу Аустроугарску царевину и освојиле Банат, Бачку, Срем, Барању, као и Темишвар, Арад и Печуј, који су мировним уговором напуштени. Србска војска је за 45 дана непрекидне борбе на око 600 км. дугом путу изгубила 42.725 војника.

Било је дана када су неке јединице прелазиле око 50 км, а 19. септембра Друга армија под командом Војводе Степе прешла је 35 км.

Велики Андро је завршио своје излагање речима ЖИВЕЛА СРБСКА ВОЈСКА! ЖИВЕЛА СРБИЈА!!! и предао ЗАСТАВУ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ достојним потомцима у знак захвалности за ово ВЕЛИКО ВЕЧЕРАШЊЕ ДЕЛО!

Достојни потомци поменули су своје деде: Димитријевиће, Станиће, Оцокољиће, Војиновиће, Новитовиће, Богдановиће…

Отац Србо Стојковић из Чачка је рекао да у нашим мислима треба да увек буду наши славни преци и да често треба да се молимо богу за њихове душе, да се налазе тамо где праведници почивају, јер су се борили за крст часни и слободу златну.

Велики допринос вечерашњем великом делу дала су два градска хора (градског хора „Ива вокалис“ и дечјег хора ОШ „Милинко Кушић”) својим патриотским програмом!

Програм је трајао 100 минута, за 100 ГОДИНА ОД ВЕЛИКЕ ПОБЕДЕ!

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.