АКТУЕЛНО

Дојче веле: Хлеба и задруга – Ред Вучића, два реда ријалитија…


Ред Вучића, два реда ријалитија – Жељко Митровић даје и народу и властима оно што хоће. Пред њим се повлачи и један министар, а регулаторно тело се прави мртво. Јер медијским полугама власти је све дозвољено.

Задруга

Неки тајкуни су другачији од осталих. Власник телевизијске империје Пинк и медијски тајкун Жељко Митровић уз гомилу увреда одговорио је министру културе и информисања Владану Вукосављевићу који се усудио да примети како би „ријалити програми требало да се емитују на каналима који се плаћају, да су они срамота за медијску сцену и да духовно и ментално уништавају народ“.

Премијерка Ана Брнабић је установила да то није посао министра и тако је српска влада показала да неки тајкуни могу министру културе да поруче како је „површан и глуп“, да је добио „излив опере у мозак“. Коме до сада није било јасно – врху власти је Жељко Митровић важнији од министра културе, како год се он звао.

Како би његово ко зна које по реду отворено писмо добило на драматичности, Митровић се упустио и у кампању застрашивања грађана Србије, упозоривши да „министар сада жели да натера грађане да плаћају свој омиљени програм“ – који власник Пинка иначе тако несебично нуди бесплатно. Нико сигурно не жели да ризикује социјалне немире уколико би се увело плаћање за гледање ријалитија „Задруга“.

Медијски сервис власти

Професора Факултета политичких наука Радета Вељановског није изненадила чињеница да је српска влада уместо свог министра подржала једног приватног емитера. „Власт ће вероватно бити спремна и да се одрекне министра, а да заштити оне који врше пропаганду у корист власти“, каже он за ДЊ.

Није изненађен ни Зоран Гавриловић из Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), који сматра да српска влада брани своје медијско чедо. „Наши мониторинзи то и показују – стварни медијски сервис ове власти јесте телевизија Пинк. Када погледате структуру гостију, теме које обрађују, када видите све што Пинк производи – то је практично целодневни програм у корист власти.“

У српској влади, такође, није биле превише маште па је и за овај сукоб министра и медијског магната искоришћено оправдање које смо већ чули безброј пута – од погибија радника па до улоге ријалитија у духовном животу Србије: тога има и на Западу. Уз то је премијерка Брнабић дала опаску да је ријалити у Србију унео омражени „тајкун Драган Ђилас“.

На удару и министар Вукосављевић

Како је све што ради Драган Ђилас по природи ствари за садашње власти неописиво лоше, питање је зашто актуелне власти нису прекинуле тај лош изум који је са Запада донео невољени тајкун Ђилас? Нашло се оправдање и за то у српској влади, па је тако премијерка поручила да „влада, чини ми се на срећу, не може да се бави програмима приватне телевизије“.

Жељко Митровић је ту поруку правилно схватио па је тако свој програм конципирао као солидну количину ријалитија, филованог застрашујућим медијским кампањама против свих политичких противника напредњачке власти, укључујући ту и писма лидерима опозиције и политичарима из власти који не прате партијске директиве.

Не мора се копирати свака глупост

То што таквих програма има и на Западу није никакво оправдање, примећује Вељановски. „Уосталом, у једном броју земаља које имају нешто демократскије механизме за контролу садржаја електронских медија ти феномени ријалитија су били па прошли. То не значи да у Србији морамо да се угледамо на неке најгоре примере те врсте програма“, напомиње професор.

Ако ипак оставимо по страни питање доброг или лошег укуса, или право приватне телевизије да емитује оно што јој доноси профит, постоје делови Закона о електронским медијима који говоре о обавезама емитера. Члан 47 тако наводи да је пружалац медијске услуге „дужан да обезбеди слободно, истинито, објективно, потпуно и благовремено информисање“, али и да је дужан да „не пружа програмске садржаје који истичу и подржавају наркоманију, насиље, криминално или друго недозвољено понашање, као и садржаје који злоупотребљавају лаковерност гледалаца и слушалаца“.

У истом члану се и каже да је емитер дужан да „поштује забрану политичког оглашавања ван предизборне кампање, а у току предизборне кампање да регистрованим политичким странкама, коалицијама и кандидатима обезбеди заступљеност без дискриминације“.

Можда је неко у овим сувопарним редовима препознао програм телевизије Пинк, али тако је то са законима: док је за некога ријалити Задруга само безазлена и бесплатна забава за народ, за другог је то непоштовање закона у делу који се односи на обавезу емитера да „допринесе подизању општег културног и образовног нивоа грађана“.

РЕМ је права адреса

Можда управо стога Зоран Гавриловић каже да „није било потребе да се министар културе и информисања упушта у овакву врсту јавне свађе са власником Пинка. Уместо тога је те примедбе требало кандидовати да постану део медијског законодавства, поготову сада када се прави и нова медијска стратегија.“

„Уместо тога је требало да уследи реакција Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), али оно се на жалост не бави оним што ради телевизија Пинк, а то је злоупотреба јавног ресурса, односно националне фреквенције“, истиче Гавриловић.

Раде Вељановски додаје да постоји извесно неразумевање надлежности у овом случају. „РЕМ по закону има ингеренције да контролише рад електронских медија и да изриче санкције. Али, Министарство културе и информисања такође има права да брине о спровођењу закона. Министарство тако има права да подсети РЕМ – нема права ништа да му нареди пошто је то независно регулаторно тело – на обавезе“, наглашава Вељановски.

Законски оквир није споран, али је спорна чињеница да РЕМ не ради свој посао, закључује Зоран Гавриловић. „Није при томе проблем само ријалити Задруга, већ ријалити који ТВ Пинк пушта кроз своје информативне и псеудо-политичке емисије: са псеудо-аналитичарима, са псеудо-догађајима, и недостатак реакције РЕМ-а на све то”, скреће пажњу Гавриловић.

Као Труманов шоу

Ријалити програми су у Србији иначе почели релативно скромно и трајали су од тридесет до стотинак дана. Сада то већ залази у забрињавајуће временске оквире, јер учесници „Задруге“ тамо бораве читавих десет месеци, а још је занимљивији случај програма „Парови“ на ТВ Happy. Четврта сезона Парова је тако трајала 321 дан.

Али, и то је Србија данас, у којој је ријалити играч постало ново и уносно занимање. РЕМ је и ту права адреса, напомиње професор Вељановски. „РЕМ има права да се – уколико сам нема довољно ресурса – посаветује са психијатрима, психолозима и социолозима, и добије одговор на питање да ли би људе требало стављати у такву ситуацију, и у тако дугачким временским периодима“, додаје Вељановски.

Осим што попуњава највећи део програмске шеме, поједини учесници, са повременим паузама, у том ријалитију бораве и више година. Неки од њих простор у којем се одвија шоу сада наводе као своју кућну адресу, тврде поједини београдски медији.

 

ИЗВОР: Дојче веле

————–

24.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.