АКТУЕЛНО

КРФ: Комеморативним скупом и полагањем венаца почело обележавање искрцавања српске војске


КРФ – Комеморативним скупом и полагањем венаца, данас је почело обележавање годишњице искрцавања српске војске на грчко острво Крф.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918

Српски и грчки званичници, представници удружења, потомци, положили су венце на спомен обележје у Дасији код Крфа где се пре 102. године искрцала српска војска.

У месту Агиос Матеос венци су положени на споменик Дринске дивизије, али и на споменик Јанису Јанулису, Грку који је дао своју њиву, једину имовину да се у њој сахране борци Дринске дивизије.

Државни секретар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић каже да су на Крфу уточиште и спас нашли српска влада, војска и народ.

„Након висе месеци пешачења гудурама Албаније, на Крф је дошло 185.000 изгладнелих и изнемоглих војника и цивила. Након две године опоравка уз помоћ савезника кренули су у пробој Солунског фронта“, нагласио је Станковић.

Он је рекао да се историја мора неговати и поштовати, јер народ који не поштује своју историју не може градити будућност какву зели.

Сваке године на Крф са Друштвом за неговање традиције долази и Ђорђе Стојанац, праунук Живојина Мишића.

Одрастао је поред баба Олге, ћерке Зивојина Мисића, која му је причала о патњи српског народа, голготи преко Албаније, борби за опстанак.

„Причала ми је о припремама за Солунски фронт, шта је њен отац а мој прадеда доживео, о патњи народа“, рекао је Стојанац за Танјуг.

Иако сељачко дете Мишић се, каже, винуо и висине и постао шеф генералштаба на Солунском фронту.

Увек је остао везан за сељане и како је храбрио војнике на фронту, тако је храбрио и сељане у послу.

Сећа се Стојанац и познатих Мишићевих речи „ко никада није чувао овце, не зна шта су тешке муке“ .

Док је чувао козе, задремао је, козе су појеле комшијин купус, а и мали Мишић обрао добре батине.

Српска војска и народ почели су повлачење преко завејаних планина Албаније након инвазије Немачке, Аустроугарске и Бугарске на Србију у зиму 1915/16. године.

Током албанске голготе велики број војника и цивила умро је од хладноће, глади и исцрпљености.

Француска влада 28. јануара 1916. године одлучила је да њена морнарица одложи све друге транспорте док из Албаније не буде извучена српска војска.

Савезнички бродови су почели убрзано да превозе изгладнелу, исцрпљену српску војску на острво Крф.

Прво искрцавање српске војске на „острво спаса“, како су Срби прозвали Крф, било је у пристаништу у Гувији, шест километара северно од града, а материјалне трошкове опремања и издржавања српске војске преузели су Француска и Велика Британија.

Острво Видо организовано је као болница, где су искрцавани најтежи рањеници, постало је „острво смрти“, а море око њега названо Плава гробница.

На острву Виду налази се данас спомен комплекс и у оквиру њега маузолеј.

***

На Зејтинлику обележавање века од пробоја Солунског фронта

Централни скуп поводом 100 година од пробоја Солунског фронта, после којег је уследило ослобађање Србије и пораз Централних сила у Првом светском рату, биће одржан у суботу у Солуну, на српском војничком гробљу Зејтинлик.

илустрација you tube

Обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта – једног од најславнијих тренутака српске историје који се у свету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа – присуствоваће министар за рад, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић и изасланик председника Србије Никола Селаковић.

Према писању медија, очекује се и долазак грчког председника Прокописа Павлопулоса.

Истим поводом, дан касније, у недељу, на православни празник Светих мученица Вере, Наде, Љубави и мати им Софије, на војничком гробљу Зејтинлик, литургију ће служити васељенски патријарх Вартоломеј, патријарх српски Иринеј и домаћин, митрополит неапољско-ставропољски Варнава.

Пробој Солунског фронта, чија је дужина била неколико стотина километара, а на коју је српска војска пребачена 1916. године, после опоравка на Крфу, након албанске голготе, означио је и почетак краја Великог рата.

Наредба српске Врховне команде издата уочи почетка једне од највећих операција у Првом светском рату – пробоја Солунског фронта гласила је:

„Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Треба продирати – без починка до крајњих граница могућности људске и коњске снаге. Са непоколебивом вољом и надом у бога – јунаци, напред у отаџбину“.

Резултат те операције, која је почела у зору 14. септембра 1918. године, били су капитулација Бугарске, Аустро-Угарске и Немачке, ослобођење Србије, прелазак српске војске у прекодринске крајеве и стварање Краљевине Срба Хрвата и Словенаца – заједничке државе јужних Словена, која је проглашена у Београду 1. децембра 1918.

На гробљу Зејтинлик последњих месеци обављани су обимни радови на обнови костурнице и војничке капеле. Пројекат санације Зејтинлика израдио је Републички завод за заштиту споменика културе. За комплетну обнову Војничког спомен-гробља у Солуну Влада Србије издвојила је око 27 милиона динара.

Годишњица пробоја Солунског фронта сваке године се обележава у последњој недељи септембра.

 

ИЗВОР: РТВ

***

ПОВЕЗАНО:

Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

После Првог светског рата, наши савезници Французи и Енглези су захтевали да им се сва помоћ плати. Чак и пертле за цокуле које су биле испоручене српској војсци пред пробој Солунског фронта, а да не говоримо о топовској муницији већег калибра. Чак и пертле! Опанци на ногама тих јунака више нису били употребљиви. И плаћене су савезницима њихове пертле!

Американцима је после Другог светског рата успело да наплате све бомбе које су пред крај рата бацили на српске градове. Сваку бомбу, сваки литар горива за своје летеће тврђаве које су донеле смрт многим Србима, углавном цивилима у Подгорици, Београду, Лесковцу, Бихаћу… Практични Американци су и за то имали покриће: бомбе на Србе је тражио Јосип Броз, преко свог генерала Коче Поповића.

Прочитајте цео текст:
– Како су потрошене златне резерве Краљевине Југославије

————-

27.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.