АКТУЕЛНО

Република Српска: фарса се ближи крају


Пише: Стефан Каргановић
Историјски пројекат Сребреница, 29.9.2018.

Драма која би могла ставити тачку не само на тренутну власт, него, што је неупоредиво важније, на само постојање Републике Српске, филмском брзином се приближава расплету. Обртна тачка текућег превратничког пројекта, фарса под називом Афера Драгичевић, доказала се делотворнијом од свих претходно уложених озбиљних напора, 2014. и 2016. године да се постигне „промена режима“ у Бањалуци.

Када све буде завршено – а не можемо тачно прогнозирати како ће се то одиграти зато што сви фактори нису још увек у потпуности уведени у игру – једно је сигурно. Многи ће се у чуду  запитати како је ико могао да наседне на тако провидну и јефтину полипсихолошку операцију, буквално преписану из приручника који су на интернету и стоје на располагању свима. Али, наравно, када накнадна политичка памет буде прорадила и почне да поставља разна критичка питања, представа ће бити завршена и завеса ће увелико бити спуштена. А Републике Српске, по свој прилици, тада више неће бити.

Уколико у погледу стратешких разлога за предметна дешавања међу интелигентним људима уопште може бити недоумица, пре неки  дан адекватно их је отклонила професорка политичких наука из Москве, др. Јелена Пономарјова. У опсежном осврту на коначну офанзиву Запада на Балкану, укључујући и одавно нациљану Републику Српску, Пономарјова је оценила да је „експанзија“ евроатлантских структура на Балкану „усмерена најпре против Русије“, додајући знаковито да ће највећи губитници међу балканским народима бити Срби, који су се најдуже противили доласку Запада.

„Србија и Република Српска су до недавно били партизани у позадини НАТО-а. [У руској терминологији, реч „партизан“ значи герилски ратник на територији под контролом непријатеља – наша примедба.] Управо због тога је главни задатак НАТО гутање српских земаља, које је већ почело уласком Црне Горе у Алијансу“, продужује Пономарјова. Према њеним речима, за Русију је губитак историјских савезника на Балкану „озбиљна претња“.

То је несумњиво тачно. Али за српски народ у Босни, уништење сигурне куће коју имају у Републици Српској још је озбиљнија и злослутнија претња. Око 80 одсто хибридних ратова који се данас воде информативне су и психолошке природе, а тек незнатан проценат –  „кинетичке.“ Чињеница да инострани специјалисти који су испланирали овај преврат успевају да на Тргу Крајине свакодневно окупе по неколико стотина, а повремено и хиљада, упорних, истрајних и посвећених, програмираних и слуђених, српских самоубица заслужује признање за професионално обављен технички део посла. Подлост њихових средстава и нискост циљева потпуно су засебне теме.

Док ово пишем, наизменично гледам изванредну анализу руског научника Андреја Фурсова о смутњи која је 1916./1917. била намештена Русији и свргавању Романова које је уследило, под насловом „Рукама будала ствара се историја.“ Свима који говоре руски топло је препоручујем. Али онима који не знају руски довољан ће бити и наслов да би извели све потребне аналогије са тренутним дешавањима у Републици Српској.

Када су у питању инертност, несналажљивост и утисак слабости које пројицира власт (а то су све теме којима се Фурсов у свом излагању прототипских дешавања од пре једног столећа бави) довољно је навести речи, не одсечене од стварности Марије Антоанете, него премијерке Жељке Цвијановић после класичне провокације посланика Станивуковића 9. септембра у Челинцу:

„Све је било изрежирано унапријед, што се види по брзини којом су сазвали прес конференцију. Јадно, јадно. Шта је сљедеће након каменица, да пуцају?“

Неко би требало да пошаље телеграм премијерки, њеном шефу и осталим ауторитетима задуженим за безбедност Републике Српске са једносложним одговором на њено генијално реторичко питање, који гласи: „Да.“ Али о том, потом.

Координисано згушњавање потеза који имају за циљ подизање напетости до усијања у периоду непосредно пред саме изборе, на шта смо већ благовремено указали, да би се унапред створила атмосфера за оспоравање предвидљивих изборних резултата и припремио терен за спољашњу интервенцију, увелико је у току. Само намерно слепи тај процес пренет из већ дуго година расположивог и често примењиваног џиншарповског приручника – не опажају.

Свима који нису намерно слепи (или глупи) биће довољно да им се укаже на неколико од најважнијих вектора завршне операције која се спроводи против Републике Српске.

  1. Долазак у Бањалуку „међународног адвокатског тима“ да ванинституционално „истражује“ случај Давида Драгичевића. Овде је важно истаћи један веома битан моменат који разоткрива телеологију целе операције, а то је оно што би се на руском назвало „цељенаправљеност,“ или ритам изрежираних догађаја који их усмерава ка кризном врхунцу. После жртвеног убиства Давида Драгичевића, извршеног у марту ове године, на пристојном временском растојању од кулминантне тачке октобарских избора, уследио је вишемесечни период психолошког обрађивања масе. Резултат напора који су у то уложени је не претерано бројна али ипак довољно зомбификована хорда погодна за коришћење, према потреби, као улична пешадија у даљњим дејствима. Томе је, у прецизно одређеном тренутку, да би се одржавао моментум, уследило формирање скупштинског Анкетног одбора који је објавио свој дискредитујући извештај, додатно деградирајући власт и подижући напетост за још неколико степени. Пошто је успешно обавио свој сегмент подривачког посла, Анкетни одбор је у најбољој tag-team традицији штафету предао следећој екипи („Ослобођење“, 27. август 2018). Пред саме изборе, уз очигледан пристанак паралисане власти и као равноправан партнер легитимним истражним органима, у контроверзу се волшебно укључио и поменути „међународни правни тим,“ мада један његов члан, адвокат Анте Нобило, отворено признаје да та екипа делује без икаквих валидних ингеренција („Независне новине,“ 30. август 2018). Користећи збуњеност легитимних структура, „правни тим“ је већ постигао завидне резултате у испуњавању задатка даљњег срозавања ауторитета власти, пред задавање завршних удараца који предстоје у периоду одржавања самих избора. Да наведемо само неколико: ова неформална, приватна дружина је од престрашених легитимних структура изнудила званичну документацију предмета („Ослобођење,“ 15. септембар 2018), на шта нема апсолутно никакво право; омогућено им је да се састану са министром унутрашњих послова и главним тужиоцем као равноправни саговорници („Независне новине,“ 28. август 2018.); послали су јасну поруку локалној простоти чији су штићеници тражећи састанак у амбасади САД у Сарајеву („Ослобођење,“ 31. август 2018.) да би са страним званичницима расправљали о унутрашњем питању земље у којој је та страна дипломатска мисија акредитована; а као круна свега, појавила се вест да је у истрагу смрти Давида Драгичевића необјашњиво укључен и амерички FBI („Ослобођење,“ 13. септембар 2018.), очигледно услед непостојања компетентних истражних органа са ове стране Атлантика. Прецизно темпирано, у периоду одржавања избора или непосредно после тога, може се очекивати и извештај са налазима ове ноторно политички неутралне агенције, који ће несумњиво задовољити високе истражне критеријуме које је себи поставио „међународни правни тим“ на челу са својим комесаром из дубоке државе, адвокатом Душком Томићем.
  2. Као на нечији притисак дугмета, многе нејасноће у вези са начином и околностима смрти Давида Драгичевића продубиле су се у најопортунијем тренутку – дакле баш уочи избора – вешћу да је ухапшен извесни А. К., касније идентификован као Ален Кукић, по имену очигледно особа муслиманске националности, инжењер М-Тела, под сумњом да је „очито по нечијем налогу, поскидао видео записе са зграда које се налазе прекопута куће у којој је, како се претпостаља, боравио пре смрти Давид Драгичевић“, према изјави нама већ добро познатог адвоката Душка Томића, који је додао да је реч „о значајном помаку у истрази“. Колико ће овај обрт, који се као поручен појављује у политички и психолошки најпробитачнијем тренутку, заиста допринети расветљавању убиства, то ће се тек видети. Али није јасно, нити делује природно, да би грађанин муслиманске националности саучествовао са властима Републике Српске и помагао им у прикривању трагова убиства овако високог профила, од чијег расветљавања тренутно зависи политичка будућност те исте власти. Нема одговора на питања како је Кукићева наводна улога разоткривена, на основу каквих доказа се доводи у везу са кривичним делом уништавања доказа, нити за чији рачун је учинио то што му се приписује. Уосталом, нико та питања и не поставља. Међутим, ако пођемо од претпоставке да је Кукићево хапшење намештаљка у функцији „управљања утисцима,“ у даном случају да власт брише трагове своје кривице, онда је све јасно. У такво тумачење уклапа се и муњевита пропагандна експлоатација догађаја од стране главног медијског упоришта пете колоне у Републици Српској: „Кукић и његов адвокат су у међувремену одбацили наводе Тужилаштва и тврде да су снимци отмице Давида Драгичевића брисани на захтјев полицијских инспектора. Отац убијеног Давида сматра да је у питању обмана јавности и, како је рекао, хапшење пијуна.“ Да ли је потребно овоме још нешто додати?

Ох да, само још један детаљ. Главни тужилац Желимир Лепир је најавио хапшење и процесуирање двојице полицајаца МУП-а РС за „пропусте у истрази о смрти младог Бањалучанина Давида Драгичевића“. Као да је неко високо позициониран у власти Републике Српске желео да учврсти поразан утисак о учешћу те исте власти у прикривању злочина који је већ био постигнут привођењем Алена Кукића. Како би се на руском рекло, любопытный факт, зар не?

  1. Мистериозни напад на новинара БН-а, Владимира Ковачевића, темпиран по мање-више сличном обрасцу као и привођење Кукића, део је исте велике предизборне инсценације. Већ уходана пропагандна машина, не чекајући истрагу и њене резултате, одговорност за „напад батинаша на слободу говора“ одмах је пребацила на власти Републике Српске. „Овај напад изазвао је оправдану и бурну реакцију бројних удружења новинара, који су сви сагласни у једном: напад на Ковачевића је напад на све новинаре, а од полиције траже да што пре расветли напад и да нападачи буду ригорозно кажњени,“ брујао је уобичајеним отрцаним фразама дневник у страном власништву „Блиц“ од 28. августа 2018. Сарајевско „Ослобођење“ (28. август 2018.) изразило је снажну моралну подршку угроженим колегама у Бањалуци: „Врх РС-а линчује новинаре. Напад на колегу Владимира Ковачевића оштро су осудила удружења новинара, политичари и Амбасада САД-а“.

Мало је фалило па да главним улицама Бањалуке промаршира нова група протестаната са плакатама „Je suis Vladimir Kovacevic“. Али и ова провидна ујдурма је ипак постигла извесни поларизујући учинак, који се мора разматрати кумулативно, у односу на низ других података сличне врсте. Одређени број новинара Републике Српске одбио је учешће у емисији националне телевизијске куће РТРС, где је требало да буде интервјуисан председник Додик, истичући захтев  „да се најприје омогуће несметани услови за рад новинара, зауставе напади и процесуирају они који су претукли Владу Ковачевића.“ („Ослобођење,“ 1. септембар 2018.) Директан ехо – ако је то потребно посебно наглашавати – фразеологије која свакодневно одзвања Тргом Крајине.

  1. Нимало изненађујуће, поднета је и кривична пријава против патолога др Жељка Карана, директора Завода за судску медицину РС у Бањалуци, презумптивно као одмазда за пружање отпора сугестијама иследника горепоменутог Анкетног одбора у случају Драгичевић. Основ који се наводи за подношење пријаве је „сумња у злоупотребу“ у том предмету. Злоупотреба о којој је реч несумњиво се састоји из упорног одбијања осумњиченог да своје патолошке налазе прилагоди политичким захтевима и потребама активиста покрета „Правда за Давида.“

„Подсјећамо,“ наводи се у медијском извештају, „прије неколико дана Алену Кукићу из Бањалуке одређен је притвор због сумње да је манипулисао доказима у случају убиства Давида Драгичевића, а Окружно јавно тужилаштво подигло је оптужницу против два полицајаца, због сумње да су изгубили доњи веш покојног Давида, који би могао да послужи као доказ у овом случају“. Ово подсећање је потпуно умесно.

  1. И, last but not least, догодило се и оно што се ослонцем на елементарну политичку логику, без нарочите видовитости или специјалних инструмената за предсказивање будућности, лако могло предвидети. Пре неки дан, у Сарајеву су приведена два мигранта под сумњом да су припремали убиство председника Републике Српске. („Ало,“ 25. септембар 2018.) О осумњиченима нема ближих  појединости, али чињеница да су главни куратори блискоисточних екстремиста, који су их после пораза код куће пребацили у БиХ где су били ухваћени у припреми овог атентата, исти фактор који истовремено, диригованом делатношћу своје пете колоне, политички руши Републику Српску – довољно говори.

Какви су изгледи за непосредну будућност? (Пошто су избори 7. октобра, будућност која је у питању непосредна је у најбуквалнијем смислу речи.) Захваљујући бахатим, систематским и дугогодишњим пропустима у организовању друштвене самоодбране, за Републику Српску најсрећнија варијанта била би примена само „стандардног сценарија“ обојене револуције, без уношења посебних додатака. Антипатичност петоколонашке опције и неспособност коју од избора до избора доследно показују да за рачун својих спонзора уграбе власт која се више пута готово „ваљала по улицама,“ не само да сигурно излуђује њихове стране наредбодавце који су у њих уложили не мали капитал, већ уједно има и ту лошу страну што повећава вероватноћу да ће превагнути одлука за увођење горепоменутих „додатака.“ Из чега би се ти додаци могли састојати?

Одговор на то питање могао би се потражити у шифрованим порукама које, очигледно несвесни значаја речи које изговарају и опаких злодуха које призивају, све учесталије емитују програмирани агенти преврата, од Драгана Чавића пре две године до Давора Драгичевића данас (овде). Не умањујући утицај урођене балканске театралности, позната традиција страних спонзора да пионе и корисне будале безобзирно под лажном заставом ликвидирају када њихова смрт постане политички вреднија од живота упућује на хипотезу да им је заузимање мученичке позе циљано суфлирано, као самоиспуњавајуће пророчанство. Преседан кијевског Мајдана 2014. показује спремност истих организатора да прибегну аналогном сценарију у Бањалуци, уколико просуде да би коришћењем таквог средства могли постићи свој циљ.

У пракси, примена мајданског „додатка“ у изборном сценарију за Републику Српску значи да зомбификована гомила на Тргу Крајине може постати мета снајпериста размештених по околним зградама, тачно онако као што се догодило у Кијеву, уз изазивање хаоса и покретање сличног ланца последица. Да ли грађани Републике Српске и органи задужени за јавну безбедност о томе размишљају?

Вероватно не, зато што се о очигледним стварима најмање размишља.

12 replies »

  1. Одличан текст, већину критичких коментара можемо разумјети у реченици „Многи ће се у чуду запитати како је ико могао да наседне на тако провидну и јефтину полипсихолошку операцију, буквално преписану из приручника који су на интернету и стоје на располагању свима. „, a о величини IQ код истих овај пут не бих, избори су прошли, руља се осула, за сада …

    Свиђа ми се

  2. Енглески шпијуни? И то све у режији Америке , Британије , НАТО-а? Па ко је овдје идиот? Што слати неке тамо када у непосредном сусједству имамо оне који одлично познају наш језик , који нас мрзе више него остали западњаци , који су исто тако припадници НАТО-а и који су читаво вријеме међу нама у сред среде Бања Луке? Па читав рат су усташки шпијуни били у Бања Луци. Читав рат су били запослени у институцијама у Бања Луци па су наставили и послије рата. Да ли има и британских шпијуна? Вјероватно , као што има и шпијуна многих других земаља. Али не заборавите сви ви , велики и мали , Срби да је главна пријетња нама од оних са којима непосредно граничимо а највећа од „лијепе њине“ која има у Србији и Р. Српској своје две персоне оличене у премијерима.
    Занимљиво да Томо Ковач , бивши министар полиције Р. С. , више не помиње акцију „Септембар 93“ у коју су биле умјешане и службе из „лијепе њине“ а било би занимљиво сазнати да ли су неки из тог времена у садашњем режиму?

    Свиђа ми се

  3. ХВАЛА ГОСПОДЂО ИЛИ ГОСПОДЂИЦЕ РАНКА ЗА ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ИНФОРМАЦИЈУ О ЖЕЉКИ ЦВИЈАНОВИЋ КА СРБИН ХЕРЦЕГОВАЦ МЕНИ ЈЕ СВЕ ЈАСНО ДУШКО МЕНИ НИЈЕ ЖАО МИЛОРАДА ДОДИКА СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ СССС

    Свиђа ми се

    • U Bijeljini se prica da su se Tomo Kovac i Dodikov „prvi obavjestajac“, „docent“ i trostruki doktor pravnih nauka Predrag Ceranic posvadjali i da su na „ratnoj nozi“ zbog toga sto je na nekim svjedocenjima u Hagu Dodikov teoreticar zavjere kao zasticeni svjedok za neke dogadjaje iz rata u BiH okrivio Tomu Kovaca iz vremena kada su njih dvojica bili na celnim pozicijama na Srpskoj Ilidzi. Za cudo, Tomo kovac se odavno ne pojavljuje u TV emisijama Milomira Marica? Valjda vise preferira svoj pekarski biznis.

      Свиђа ми се

  4. Мени је лично много жао младића који је изгубио свој живот у 21 години. Господ да му душу прости. Жао ми је и оца који је морао сахранити свог сина. Не дај Боже никоме. Да ли је момак убијен по нечијој наредби јер је нешто видјео или сазнао што није смјео, или је у питању био несрећан случај, ја то не знам. Али оно што знам јесте да ће непријатељи српског народа и те како покушати да искористе цијелу ову ситуацију како би нашкодили Републици Српској.

    Мени је жао и Милорада Додика. У последњих пар година, направио је неколико кључних грешака које ће га несумњиво коштати власти у најмању руку, а можда и више од тога, а довшће и до огромног страдања преко-дринских Срба. Наиме, када су сарајевски Турци, прије неколико година, поручили да ће срушити споменик јовану павлу другом ако икада буде подигнут у том граду, Милорад Додик је са својим „хрватским партнерима“ изјавио да тај споменик може бити постављен у Бања Луци. У неким својим ранијим наступима, залагао се за стварање трећег, хрватског ентитета. У недавном наступут на РТРС-у правдао је свог партнера хрвата Драгана Човића и његову посјету Блајбургу. Када је дао интервију за дјче веле у Новембру прошле године, јасно је нацртао границу „будуће Србије“ без Космета. Отворено подржава издајничку власт у Београду и залаже се за „разграничење са Албанцима по вУЧКићевом рецепту“.

    Не варајмо се драгао браћо моја! Било какво шуравање са Хрватима, Србину може донијети само каму и јаму. Било какво одрицање и од милиметра свете Косметске земље довешће до губитка и пропасти свих српски земаља!

    Живимо у опасним временима! Мудри Срби се уздају у Христа и наоружавају!

    Свиђа ми се

  5. Нажалост, садашња власт држи се само једне опције да ће се са побједом на изборима све само од себе рјешити.
    Грдна варка!
    Касно је да се нешто поправи за спас Српске јер су безбједносне институције имале довољно мјесеци да на вријеме профилишу и спрече растући тумор на Тргу Крајина.
    Нека нам је Бог на помоћи.

    Свиђа ми се

    • @Miro
      30. септембра 2018. у 20:59
      A zasto je „rastuci tumor“ narastao na Trgu Krajina u Banjoj Luci? Zasto MUP, tuzilastvo i pravosudje nisu radili svoj posao u skladu sa zakonom, zbog cega pripadnici tih institucija primaju solidne plate. Zasto su pojedinci iz svih tih institucija zataskavali ocigledan zlocin. Ako institucije entiteta tako rade, onda je dozvoljena vaninstitucionalna borba za istinu i smjenjivanje celnika tih institucija i svih onih koji ih stite. Sta ako SNSD i Dodik odu sa vlasti, pa cak i u zatvor ako su cinili krivicna djela za koja mora da dogovara svaki obican gradjanin? Ko ima pravo da nekome oduzme zivot i to zataskava i ometa istragu, on je saucesnik u tom zlocinu? Kakva lakrdija je kada neuracunljivi ministar unutrasnjih poslova javno prijeti i poziva poslanika Narodne Skupstine da izadju napolje da se fizicki obracunaju? Zar nismo to vidjeli na TV? Spas Srpske ne ugrozava apamti, jedan covjek nije drzava, nije narod, vec pojedinac koji treba da se vlada i ponasa u skladu sa vazecim zakonima i moralom.

      Свиђа ми се

    • Жељка Цвијановић демантовала наводе медијског тима Вукоте Говедарице

      Апсолутно демантујем наводе медијског тима Вукоте Говедарице, не због себе, о мени се већ све зна, већ због поштовања према својој породици на коју сам поносна и грађанима који не заслужују да слушају ваше бљувотине, истакла је у демантију предсједница Владе Републике Српске Жељка Цвијановић.Деманти преносимо у цијелости:

      Немам никога у роду ко се зове Иво Марић, а ви тврдите да ми је то ујак. Што се тиче Пеје Марића кога помињете, већ сам вам поручила да сте залутали.

      Рекли су ми да ходате по неким гробљима, тражећи како ви кажете, неке усташке гробове, укључујући и неког ко би био Пејо Марић, како бисте „показали“ да су ту сахрањени моји преци. Рекох вам да тражите на погрешним гробљима. Срам нека вас буде због тога!

      Исто сам вам поручила кад сте ми синове покушали увући у причу о страдању Давида Драгичевића. Срам нека вас буде и због тога!

      Од тога што ви радите постидио би се и сам Гебелс, јер својом кампањом управо исписујете најсрамније странице вишестраначког живота у Републици Српској. Покушавајући да ме облатите на овај начин, ви мислите да тиме можете да спасите свог неуспјелог предсједничког кандидата, највише због тога што му се, с правом, приписује, дезертерски статус.

      Наши поштени и савјесни грађани су ми са терена дојављивали како сте им нудили паре да кажу нешто прљаво о мени у камеру што би ме дискредитовало.

      То што са вама нисам полемисала на ту тему, ви зовете муком, а ја сам сматрала и сматрам да не треба са вама да се ваљам у истом блату.

      Вашем предсједничком кандидату препоручујем да обиђе гробља у Републици Српској и погледа имена својих вршњака који живот дадоше за Републику Српску и која су златним словима исписна на гробницама. Ако му је сусрет са истином тежак на гробљима, нека обиђе факултете и студентске домове, и стане пред плоче са именима његових страдалих вршњака у рату, и дубоко се поклони сјени хероја, и захвали субини што му је омогућила да цијели рат мирно живи у Србији.

      И нећу себи ни свом медијском тиму да дозволим да се бави породицом Вукоте Говедарице, јер то није достојно ни човјека, ни политике за коју се залажем. Али ћу рећи да због бруталности кампање коју водите Вукота Говедарица заслужује да исто тако буде поражен – брутално!

      Свиђа ми се

  6. It is easy to conclude from the entire study of the directed destruction of Mirad Dodik:
    „What the babies did was so sweet“. Obviously, in the Republic of Srpska, the grasshoppers are more beautiful and greener in the Federation. They just adore anemic English grass that they would plant in the Republic of Srpska. The pedestal, then the fifth column, the famous Jews, the American „fikkal“ of 40 English (martyrs) spies forget that Banja Luka is not Kiev (that Serbs are not Porosebk’s fascists) and that from the Banja Luka square they will never make a „majdan“ despite the fact that the ALBION criminal gang has found the most beautiful places for snipers. In all these places, Dodik ordered to serve bearded meats, a bottle of „male“ water from Kladanj, and a federal phallic fanfare that needs to be shown by a finger to show which Serb to snoop in. All this was invented by Dirty Harry from an overwhelming Albion. Unlikely that they do not know the American „Fiskal“ and the English bashiblock,
    satanic America and the disunited European Union. The Albionians have all well imagined you’ve only forgotten that without Rush you are not hotly indulgent.
    We will also see after the elections in Banja Luka as the sun sets on the criminally west and Aaron awaits Jude, the five-colored people to transport them with a lab song through the river Stiksm probably in „Jiuston hell.“

    Свиђа ми се

    • Cvijanovicka „zaboravlja“ i da je njen sef, Milorad Dodik bio dezerter i svercer cigareta, nafte. Nisu ga slucajno nazvali Mile „Ronhil“, a sam se hvalio da „je ponosan sto nije ucestvovao u ratu“. Istina je da je jedno vrijeme bio pripadnik vojne policije na vojnom aerodromu Mahovljani kod Banjaluke, a onda je zbrisao sa porodicom u Beograd, gdje mu je odlicno krenuo posao sa uvozom nafte sa vlasnikom HAPPY televizije Peconijem iz Rumunije. Sada je jedan od najbogatijih tajkuna na Balkanu. Jos da mu je da pregura i nastupajuce oktobarske opste izbore u BiH i „mirna Bosna“. On vec sebe vidi u Predskednistvu BiH, a najavio je da njegova stranka ima 20 miliona KM na raspolaganju za ove izbore.

      Свиђа ми се

  7. Iz čitavog piščevog elaborata o režiranom rušenju Miorada Dodika lako je zaključiti :
    „Što je babi bilo milo to joj se i snilo“ Očigledno je da je u Republici Srpskoj petokolonašima trava lepša i zelenija u Federaciji. Prosto obožavaju anemičnu englesku travu koju bi i u Republici Srpskoj da zaseju.Tekstopisac, potom peta kolona, poznate Jude,američki „fiškal“ 40 engleskih (mučenika) špijunam zaboravljaju da Banja Luka nije Kijev (da srpi nisu Porošebkovi fašisti) i da od banjalučkog trga nikada neće napraviti „majdan“ i pored toga što je ALBIONSKA zločinačka banda pronašla najzgodnija mesta za snajperiste. Na svim tim mestima Dodik je naredio da se servira medveđe meze, flaša „muške“ vode iz Kladnja i po jedna federalna fata mahaluša koja treba prstom da pokaže kojeg Srbina treba snajpoerovati ?Sve je to smislio Prljavi Hari iz nadrkanog Albiona. Jediuno što ne znaju američki „Fiškal“i engleski bašibozluk ,što snajpere po Banja Luci razmešta,to je da svakog snajperistu čeka „Katil ferman“ Milorada Dodika.Republika Srpska je ostala i opstala (devedesetih godina) između Scile i Haribde a kamo li neće između zločinačkog NATO,
    satanističke Amerike i rashodovane Evropske unije . Albionci sve ste dobro zamislili jedino ste zaboravili da se bez Rusa ljuto ne kusa.
    Videćemo se i posle izbora u Banja Luci dok sunce Zalazi na zločinački zapad a Aron čeka Jude, petokolonaše da ih uz labudovu pesmu preveze preko reke Stiksm verovatno u „Jeeustonski pakao.“

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.