АКТУЕЛНО

Одржан комеморативни скуп на Зејтинлику – 100 година од пробоја Солунског фронта


На српском војничком гробљу Зејтинлик у Солуну у суботу (30.9.2018.) је одржан Централни комеморативни скуп поводом великог јубилеја – 100 година од пробоја Солунског фронта, у присуству више од хиљаду грађана и званичника из Србије и земаља савезница.

Чувар српског војничког гробља Зејтинлик Ђорђе Михаиловић

Обиљежавању 100 година једног од најславнијих тренутака српске историје, који се у свијету памти као симбол велике храбрости и пожртвованости српског народа, присуствовали су изасланик предсједника Србије Никола Селаковић, министар одбране Србије Александар Вулин и представници Владе француске и грчког предсједника Женевијев Даријесек и Мариа Коља Царуха.

Селаковић је оцијенио да се Србија, обиљежавајући стогодишšњицу пробоја Солунског фронта, сјећа великих жžртава које су народ и војска поднијели током Првог свјетског рата.

– Та велика жžртва коју је поднио српски народ не би имала свога смисла уколико ту духовну моћ, духовну снагу и, можžемо рећи, стечени капитал не будемо искористили да се трансформишšемо, да се развијамо, и да се боримо на нови начин, за бољу и свјетлију будућност за нашšу дјецу – рекао је Селаковић новинарима на Зејтинлику.

Он је подсјетио да је Србија током тог Великог рата изгубила готово четвртину цјелокупног становништва и око двије трећине мушке репродуктивно способне популације.

– Србија као и тада 1918. године када је побијеђенима пруžжила руку, тако и данас свима око себе пруžжа руку помирења тражећи да буде уваžжавана и пошšтована макар онолико колико уважžава и пошšтује друге. Труди се да научи из кобне и тешке прошšлости да је боље 100 година преговарати него и један дан ратовати и да је најбитније сачувати жžиве људе, јер ко сачува људе тај је сачувао своју будућност – рекао је Селаковић.

Државни секретар Министарства за рад Србије Негован Станковић најавио је да ће комплетна реконструкција меморијалног комплекса Зејтинлик бити завршена за 15 дана.

Станковић је подсјетио да је Влада Србије за реконструкцију тог меморијалног комплекса на коме почива око 8.000 српских јунака издвојила 220.000 евра.

Он је поручио да ће српско војничко гробље за 15 дана добити изглед достојан значаја који има за српски народ и српску историју.

ИЗВОР: РТРС

***

ОДРЖАН КОМЕМОРАТИВНИ СКУП НА ЗЕЈТИНЛИКУ: Завет потомцима је да напунимо колевке

КАПИЈЕ Зејтинлика први је, пре зоре, отворио деда Ђорђе Михајловић, чувар свеће над гробовима уснулих српских пукова. У свечаној униформи, повијен под теретом година, подигао је, најпре српску, потом и грчку заставу.

Препун плато испред костурнице страдалим српским војницима / Фото: M. Mарковић

– Живео сам за овај дан – каже нам.

– Ја сам живео да ти пољубим руку – одговорио му је Зоран Миладиновић из Жабара. – С обе стране – легенде. Ове, која је симбол Зејтинлика. И, оне, која је овде допутовала, огрнута котораном, притегнутих опанака, у сукненим панталонама… Тако су у пробој Солунског фронта кренули и преци Миладиновића.

Симбол чувара Зејтилика и симбол оне Србије која је, жудећи за поробљеном отаџбином, кренула у пробој. У слободу Србије. Жељна детета, њиве и модре шљиве.

Званична комеморативна свечаност је почела готово у секунд, по протоколу. Плато испред маузолеја, од раних јутарњих сати, већ је био испуњен. Допутовали су Срби из свих крајева, где год је српска стопа утиснула своје трајање. Не у веку протеклом, већ вековима уназад.

Српске тробојке, венци, посвета на тракама, и емоције које су покренуле и најтврђа срца. Чика Ђорђе је дочекан аплаузима. Војничка труба је најавила делегацију Србије. Пратиле су је делегације победника у Великом рату: Француске, Русије, Грчке, Британије… Слика непоновљива. Шаренило свечаних војних униформи, испред Маузолеја српским ратницима који су се уписали у темеље ововремене слободе Србије. Војничка труба најавила је почетак комеморације. Одјекнуло је „Боже правде“, потом и грчка химна. Делегацију Србије предводио је изасланик председника Александра Вучића, Никола Селаковић. Пратили су га министар одбране Александар Вулин и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

У тишини, спуштани су венци на спомен-костурницу. Заставе, све време, на пола копља. У ешелонима, почасни водови савезничких држава. На десетине венаца, лагано се спуштају на Зејтилик. Државе савезнице у Великом рату, на комеморацију поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта, упутиле су заменике својих војних министарства.

– Ово је место, једно од најзначајнијих симбола српског бића, свих страдања нашег народа на почетку 20. века. Симбол борбе, жртвовања. Али, оштро упозорење колику је цену српски народ платио за своју слободу – обратио се Никола Селаковић, окупљеном свету. – Време библијске епопеје, страдања је немерљиво. Али, нас наша вера учи да без страдања нема васкрсења. Тако је и ова епопеја добила свој крај. Овде, у Солуну. Краја тим мукама сигурно не би било да није било и наших савезника. Овде је, после четири године борбе, васкрсла слобода. И ми смо ту слободу оживотворили, онако како су је они сањали.

Подсећајући на голготу и васкрс Србије, Селаковић је навео да је мировна конференција у Версају 28. јуна 1919. утврдила да су у Великом рату Срби поднели милион и 247.435 жртава. Од тога је 23 одсто укупне српске популације, а 61 одсто оних Срба од осамнаесте до педесете године живота.

-Многи очеви и дедови својих нису дочекали да виде ни своју њиву, загрле своју децу, младићи веренице, створе своју породицу – казао је Селаковић. – Њих 7.441 почива овде, на овом непрегледном гробљу.

Поручио је:

– Ове године шљиве су добро родиле. Амбари су нам пуни. Још само да напунимо колевке. То је оно што би и наши јуначки преци волели. Мир свом потомству. Борба за будућност наше деце је мир и слобода. Србија, данас, као и ни 1918, није сама. Њена победа у Великом рату је путоказ како се треба понашати према побеђенима: пружити руку свима.

Почасни поздрав наше војске / Фото: M. Mарковић

Док се Зејтинликом, међу витким чемпресима, проламала песма старих ратника и поруке с којом су јуришали у слободу Србије, а хроничари су забележили да су за 45 дана, у борби, од Солуна стигли до Београда „брже од Француске коњице“, потомци старих ратника трагали су на Зејтинлику за белезима потомцима предака. Многи, који и не знају за гробове предака, дошли су овде да се поклоне њиховим саборцима који су исписали најлепше лекције љубави према отаџбини. Зоран Миладиновић и Слободан Миловановић из Жабара, потомци ратника, дошли су овде да гробове незнаних, прелију вином. Да запале свеће, положе цвеће.

– Мој прадеда Марко Босиоковић, солунски ратник. Преживео фронт. А три брата, прадеде: Станоје, Милоје и Чедомир Миладиновић… нису никада казали где су им гробови.

Зоран затеже своје сељачко одело. Уз њега је и Слободан Миловановић, у овај ешелон повели су и потомке. Сви у униформама, на брзину скројене, као некад код старих ратника.

ЛЕГЕНДА – Старина Ђорђе Михајловић подиже српску заставу пре зоре

После званичне комеморације, на Зејтинлику, над гробовима српских ратника, делегација Србије и српски род, који се делом окупио овде у Солуну на обележавању стогодишњице пробоја Солунског фронта, одао је почаст, уз заставе српске славе, на гробовима руских, француских и британских војника.

ВОЈСКА, СИГУРНА БРАНА

– СЛОБОДА је највећа вредност нашег народа, да о слободи сами одлучујемо и бринемо о нашој судбини – казао је Александар Вулин, министар одбране. – Србија зато мора да има снажну државу, снажну и опремљену војску. Она се ослања на традиције својих славних предака, унапређује се и опрема, а како би била сигурна брана и како би од свакога, коме би пало на памет да силом угрози нашу слободу, умела да одбрани свој мир.

Војислав Вукашиновић, борац са Кошара / Фото: M. Mарковић

И ОНИ БИ ТО ЖЕЛЕЛИ

ЧЕТИРИ године голготе, наши преци су поднели у рату који нису желели и поднели жртву да би живели у слободи – казао је Селаковић. – Да би генерације које ће доћи после њих живеле у слободи. Жртве наших предака не би имале смисла, да слободу за коју су се борили, ми данас не сачувамо. Они су такву Србију желели и ми ћемо, као њихови потомци, учинити све да је сачувамо. Желимо да сачувамо људе. А кад сачувамо људе, сачуваћемо и будућност Србије.

Фото: M. Mарковић

ЊИХОВ САН

ЗА слободом су жудели и Срби, Војвођани – Пречани који нису досањали сан, да буду део слободне Србије – казао је Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада. – Нису доживели да се њихова Барања, Бачка и Срем сједине са матицом Србијом. Овај дан је увод у оно што ћемо организовати крајем новембра, а то је стогодишњица присаједињења Бачке, Барање и Срема. То је био и њихов сан.

ИЗВОР: НОВОСТИ

————

30.9.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.