АКТУЕЛНО

ДУГО НАМ ЈЕ ТРЕБАЛО: У част херојима – Гвоздени пук добија спомен-парк


Србија је у ратовима који су се водили на просторима Балкана од 1912. до 1918. године мобилисала преко стотину пукова разних родова војске, али је само један добио почасни назив – „Гвоздени пук“. Ово престижно име додељено је другом пешадијском пуку Књаз Михајло, формираном октобра 1912. године у Прокупљу. На том месту од данас биће спомен-парк.

Из породице Милачић у рат је кренуло пет синова – Божидар, Братимир, Ђорђе, Душан и Бранислав. Били су борци Гвозденог пука. Двојица се нису вратила, а у кућу су после рата стигле четири Карађорђеве звезде с мачевима.

„Деда Божидар и Бранимир су погинули. Њихову мајку, моју прабабу Тодору, Бугари су убили на зверски начин. Никада није сазнала за судбину својих синова. Мој деда Ђорђе је био легенда Гвозденог пука. Више пута је рањаван. Добитник је највиших признања. Веома сам поносна на своје претке“, прича Душанка Стојковић.

У другом пешадијском пуку „Књаз Михајло“ мобилисано је 20.000 младића из Топлице и Јабланице старости од 20 до 30 година. Пук је учествовао у свим великим биткама које је Србија водила у Балканским ратовима – Кумановској, Прилепској, Битољској, а после Брегалничке битке, због исказаног херојства и несаломиве одбране, добио је епитет „Гвоздени“.

„Што се тиче самог назива, он то није добио од краља, ни од владе, ни пд скупштине, добио је од војника других српских пукова. Овај назив ће пук задржати и током Првог светског рата и потврдиће овај назив тиме што ће кључну и одлучујућу улогу у бици на Церу, Колубари, Дрини“, објашњава историчар Петко Марјановић.

Врховна команда ангажовала је Гвоздени пук у свим пресудним биткама. Штитили су одступницу приликом повлачења српске војске преко Албаније, учествовао у ослобађању Ниша и многих других градова. Припаднице Гвозденог пука биле су и две жене- Српкиња Милунка Савић и Енглескиња Флора Сендс.

„То су жене које су биле носиоци Карађорђеве звезде, коју им је лично закачио престолонаследник Александар Карађорђевић“, истиче кустос историчар Марија Петровић.

Велики број војника који су припадали гвозденом пуку никада се није вратио својим кућама, око 3.000. Двеста педесет пет је за исказану храброст добило највеће признање – Карађорђеву звезду с мачевима, тридесетдеветоро чак два пута.

Ратна застава овог пука била је најодликованија застава у српској војсци. На месту где је пре сто година извршена мобилизација, у парку код железничке станице у Прокупљу, данас је постављен споменик, дело уметника Чедомира Ристића. Симболично, од челика.

„То је шупљи крст који у ствари има поруку да, кад струји ваздух, шири тај ваздух и прича о јунаштву и јунацима Гвозденог пука“, рекао је Ристић.

На споменику су уклесани називи свих битака у којима је Гвоздени пук учествовао, као и називи градова које је ослободио.

ИЗВОР: ИСКРА/РТС
———–
12.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. Да, добро је да су се сетили! Али све друго од избора места, решења самог споменика па до церемоније отварања парка и откривања споменика херојском Гвозденом пуку је стандардна представа однарођене, издајничке власти, у духу и стилу њеног врховног вође, потпуно недостојно најславније јединице српске војске и племенитог, обавезујућег сећања на њене витезове . И зар је морала госпођа председник владе да на месту које треба да зрачи поносом и пркосом јуначке Топлице говори о „путу мира“ који треба кроз Топлицу да води пут Албаније, у земљу најдубљег непријатељства према српском народу, пеко планина и обала епског страдања војника Гвозденог пука и читаве српске војске! Нечувена глупост и осионост. Локална власт је „отаљала“ обавезу које се непромишљено прихватила, потпуно недорасла за тако што. Друго се, на жалост и није могло очекивати од власти која се не стиди да топличку хронику на интернету исписује латиницом, јер, што је најгоре, верује да тако треба и да смо ближи онима који не желе нашу блискост!
    И зато се дубоко клањам топличким сељацима из маленог и прелепог Малошишта, који из срца и душе подигоше прави, достојни споменик Гвозденом пуку, сећајући се својих предака који као војници Гвозденог кренуше у Свети рат Србије, из кога се малобројни вратише кућама. Сетимо се стихова посвећених бесмртном команданту наших див јунака:
    …Душа ми је од Косова стара,
    Тешко срце у горскога вука,
    Командант сам Гвозденог пука,
    Не бојим се цара ни ћесара.
    Душа ми је од Косова стара.

    Живела слободна Србија!

    Liked by 1 person

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.