АКТУЕЛНО

Горан Игић: Владајуће структуре су се отуђиле од интереса сопственог народа – Промишљања Милошева нису ускостраначка!


Разговор са Гораном Игићем дипл. филологом, преводиоцем, новинарем и одскора кадровским појачањем ДСС -а у својству саветника за медије Председника ДСС-а др Милоша Јовановића обавили смо превасходно због тога што је нашим читоацима омогућио да сазнају за велики пројекат Аустро-угарске монархије, стварање државе Албанаца на Балкану. Игић је наиме превео докторски рад Теодоре Толеве, Бугарке, која је имала приступ бечком Царском архиву и истраживање објавила у докторском раду „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације 1896 – 1908.“ Игић је пристао да његово прво појављивање у медијима буде интервју за наш портал. (gracanicaonline.info)

Грачаница онлајн: Поштовани г. Игићу, захваљујемо на доброј вољи да Ваш први интервју, након уласка на велика врата политике, када сте промовисани као појачање ДСС-а. буде баш за наш портал независне продукције Грачаница онлајн.

 Игић: Хвала Вашој кући, за мене је част да, како рекосте, први интервју у том контексту који дајем буде баш за један српски медиј за Косова и Метохије.

Грачаница онлајн: Најпре неполитичке теме. Шта Вас је натерало да са бугарског језика преведете докторски рад Теодоре Толеве „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације?

Игић: У тренутку када су ме замолили да књигу преведем нисам знао шта је тема и колики значај има. Управо тада сам завршавао неке краће преводе за тржиште БиХ, а преводио сам и књигу Саве Василева на књижевни хрватски језик у издању “Ориона” из Ријеке. Тако да сам на прву лопту, чак одбио да радим превод, јер сам заиста био презаузет. Међутим, како сам убрзо разумео инсистирање да превод, ипак урадим имало је итекако смисла. Шира група људи, међу којима ћу набројати само нека имена: др Александар Раковић, Силви Гаврилов, др Миша Ђурковић, Ђорђе Опсеница, Ранко Гојковић, који су били заинтересовани да се пред српског читаоца појави ова књига су се сетили мене као одговарајућег преводиоца, јер превод овакве прегнантне књиге захтева прецизност и познавање многих стручних, па и архаичних термина којима, нескромно ћу рећи, не владају већина преводилаца, а баве се преводом белетристике са бугарског.

Фото: Горан Игић, приватна архива

Теодора Толева (1968-2011) је била врхунски полиглота, говорила је више од седам језика, студирала је историју и теологију на Софијском универзитету, школовала се у Паризу и Барселони, а крајем 2008. у Барселони у Аула Магна на Факултету географије и историје одбрањена је њена докторска дисертација, која је била основа ове књиге, која има и своје шпанско, немачко и бугарско издање, и био је ред да има и српско издање. Књига је представљена пре скоро тачно две године на Сајму књига 29. октобра 2016. на штанду Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, пред бројним посетиоцима, а посебну част учинила је својим доласком мајка ауторке, госпођа Виолета Толев, као и пријатељи Теодоре Толеве из Каталоније попут Младена Радовановића и Срђана Красића. Било је гостију и из, Бугарске, Шпаније, Јерменије. Уводну реч дао је Мирослав Тохољ, а говорили су тада и издавач Дејан Мастиловић, др Александар Стојановић и моја маленкост, као преводилац. Већина докумената из књиге се први пут појављују у јавности и показују механизме акција у овој специјалној операцији дугог трајања, која је праобразац за изградњу вештачког етно-инжењеринга нових нација.

Већина докумената из књиге се први пут појављују у јавности и показују механизме акција у овој специјалној операцији дугог трајања, која је праобразац за изградњу вештачког етно-инжењеринга нових нација.

Грачаница онлајн: Толева је у бечком Дворском архиву, сасвим случајно, истражујући једну другу тему, дошла до драгоцених података, драгоцених пре свега, за српску историју, то је пројекат стварања албанске нације, државе, језика, писма који је припреман у Бечу.

Игић: Толева је имала још две књиге пре ове, прва је о политици мађарског грофа Ђуле Андрашија, а друга о геноциду над Јерменима, која је по оцени самих Јермена, једна од најпрецизнијих научних истраживања ове теме. Тако сам прошлог октобра, боравећи више дана у друштву јерменске заједнице у Аустрији, видео са коликим поштовањем Јермени у Бечу говоре о Толевој и колико је и тај њен рад драгоцен. Ова трећа књига Толеве, нажалост и последња, настала је сплетом необичних околности. Наиме, Толева је желела да напише књигу о замршеним односима у Македонији, јер није тајна да је Бугарска веома заинтересована за тај простор; нажалост, можда и више него ми Срби, који често заборављамо геополитичку повезаност Вардарско-моравске долине са рецимо простором Космета. Трагајући за документацијом у бечком Царском архиву наишла је на неколико докумената, који су јој одвукли пажњу, до те мере да је решила да промени приоритете и да напише књигу посвећену Тајним конференцијама из 1896.-е на којима су аустроугарска дипломатија и безбедносни сектор, уз вољу самог двора, донели одлуку да помогну стварање нове нације на југу Балкана.

Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанск племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања.

Игић као гост продукције „Балкан инфо“ код Теше Тешановића

Грачаница Онлајн: Др Толева је у свом научном раду објаснила циљеве плана, али и идеје која је касније реализована. Појасните нашим читаоцима, који још увек нису прочитали књигу, шта је Беч заправо желео стварајући Албанију као државу?

Игић: У том раду долази се до закључка, да аустроугарска дипломатија игра одлучујућу улогу за развој националне припадности Албанаца у Османској Империји, која се претворила у тамницу народа на исти начин као и Аустроугарска империја. Политичка акција Беча је одлучујућа за процес националне изградње у светлу Ернеста Гелнера и његове модернистичке теорије, што касније доводи до стварања албанске државе. Геополитички, Аустроугарска је била континентална сила, у савезу са Немцима и Русијом, у том периоду након окупације Босне. Јасно је да је ово период врло подређене улоге Србије, јер смо након пораза 1885. и уз Тајну конвенцију, имали лимитиране могућности за деловање у тој последњој деценији ХIX века. Видимо јасно да је ова акција била и против Русије, и против словенских држава на Балкану (у првом реду Србије), али и против Италије.

Можемо рећи, да је Беч више подржао исламски фактор међу Албанцима, у односу чак и на католички клер, који је у много чему, био проиталијански. Православни Албанци су били препуштени хеленизацији. Ако погледамо структуру креатора политике према Албанији, видимо да иако Монархија има само 24% немачког становништва, у Министарству спољних послова Немци чине преко 56% што доста говори. Сем Калаја, на Тајним конференцијама није било Мађара, а главни актери су били: барон Фон Баум Фон Хоровиц, барон Фон Цвидинек,, генерални конзул Шмукер, а председавао је Пољак гроф Голуховски. У све то био је упућен аустријски цар. У закључку књиге Толева каже: „Фрања Јосиф је поступао више вођен својим предрасудама него соптвеним интересима, што је једну софистицирану државну машинерију која је постојала у Европи крајем ХIХ века и почетком ХХ века – убрзано повело ка катастрофи. Цар није умео адекватно да је брани и почео је да делује у смеру њене пропасти.“ Примени одлука са тајних конференција из 1896. приступа се тако што се улаже енергија аустроугарских конзула и новчана средства у различитим областима. Даје се новац племенима, улаже се у школе, новине, календаре; све се чини да се Италијани одвоје од утицаја на Албанце.

У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др.Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања. Албанци су били подељени не само на Геге и Тоске, које дели река Шкумба, већ и у оквиру самих племена, нема јединства, а крвна освета је тада била свакодневица. Религијска одређења су врло снажна; и бекташије и сунити, и римокатолици и православни Албанци живе одвојено. Беч је морао предузети конкретне кораке у креирању албанске националне свести, јер маса завађених племена била је необједињена језички и религијски, без нормираног писма, било је само неколико школа, нису имали неку књижевност, ни штампу. Нацијом су постали захваљујући активној подршци Аустрије. Уосталом, то Бечу није било први пут.

Калајев покушај стварања „босанске нације“ није успео. Данас немамо босанску нацију, али смо као држава признали Бошњаке, Црногорце, можда ћемо сутра имати Војвођане. Тај механизам не даје увек брзи резултат, али је то инжењеринг који траје до данас.

Ипак, Албанци нису тај пример, они јесу постојали као група разнородних племена, али нису били нација у савременом смислу те речи. Можда ће ова књига натерати Србе да мало размислимо колико у ствари (не)познајемо Албанце. Срби су Албанце у прошлости уобичајено називали Арбанаси, док су Турци њих називали Арнаутима. Они су себе најчешће звали Шћиптарима. И нису увек односи између Срба и Албанаца били као данас, било је периода озбиљне сарадње и ако стасају одговорније генерације од садашњих, могуће је да се ствари и промене на боље. Не заборавимо да је цар Душан Силни био „владар Срба, Грка и Арбанаса“.

Калајев покушај стварања „босанске нације“ није успео. Данас немамо босанску нацију, али смо као држава признали Бошњаке, Црногорце, можда ћемо сутра имати Војвођане. Тај механизам не даје увек брзи резултат, али је то инжењеринг који траје до данас.

Грачаница онлајн: Др Теодора Толева је рано преминула у 42 години живота. Да ли вас је као новинара заинтригирала та изненадна смрт и има ли ту места за било какву сумњу?

Игић: Постоје спекулације на интернету у том правцу, али мислим да је, ипак, реч о трагичној болести, која је, нажалост, прекинула један млади живот у напону стваралачке снаге. Није грешка да вас са Космета, упознам са детаљем да је Толева активно демонстрирала са Србима у Барселони против проглашења косовске независности током фебруара 2008.-е, иако је била неспорно бугарске националне свести, што се и види у самој тој књизи о којој говоримо.

Мислим да је садашње стање на Космету тешко и по саме Албанце.

Грачаница онлајн: Анализирајући сазнања до којих је Толева дошла у архиву двора у Бечу, да ли можемо рећи да се готово идентичним или бар сличним методама данас служи Запад стварајући још једну албанску државу на Балкану?

Игић: Можда и има неких сличних елемената, али мислим да је садашње стање на Космету тешко и по саме Албанце. Имам разумевање за многе албанске дилеме и врло сам склон идеји компромиса са њима, чак и суштинској аутономији за њих, али у уставним оквирима државе Србије, како је и прописано и даље важећом Резолуцијом 1244. Релативно често сам боравио на Космету и имам пријатеље међу Албанцима, нарочито у Албанији, живео сам с Албанцима више година заједно на студијама у истој соби у студентском дому, дружио се с њима, надпросечно и разумем албански, иако га, нажалост, не говорим, и никад нисам лично имао проблем у комуникацији с њима. Мислим да уопште није проблем у албанском становишту, већ у томе да су Срби заплашени, осећају се издано, немају више снаге за борбу, ако се настави државотворна парализа у Србији. Ми Албанцима треба да ставимо до знања да постоји међународно право и да се оно има поштовати, а националне мањине као што су они немају право на државност. Кад сте споменули Запад, мислим да је Србима потребан дијалог и са Западом и са Истоком, али да се многи процеси дешавају по инерцији и тешко је мењати неке трајекторије политичких процеса.

Кување српске жабе је стигло до завршне фазе и то се види чак и у речнику, којим говоримо. Mноги данас говоре да би српска победа било да Косово не добијр столицу у УН. „Правно- обавезујући споразум са Приштином“ је заправо мировни уговор две равноправне стране, то и јесте модел две Немачке у неку руку. Уставобранитеља нема превише, рад Уставног суда је показао своје, а владајуће структуре су се отуђиле од интереса сопственог народа.

Грачаница онлајн: Како Ви гледате на званичне политике свих досадашњих влада према Косову? Какве су оне биле? Да ли су биле дефанзивне у односу на Приштину и која је од свих власти до сада највише допиринела заокруживању косовске државности.

Игић: Нема заокруживања, како рекосте, косовске државности, док Србија не стави потпис на тако нешто. Генеза ситуације на Косову и Метохији је позната. Ниједна власт након 2008.-е године, није водила одговорну политику према уставној територији Косова и Метохије у саставу Србије, али је Бриселским споразумима дошло до фактичких промена и гашења многих државних институција. Кување српске жабе је стигло до завршне фазе и то се види чак и у речнику, којим говоримо. Mноги данас говоре да би српска победа било да Косово не добије столицу у УН. Ако нема столице у УН, али ако има правно-обавезујућег споразума којим признајемо преко легитимног председника Косово као државу, онда ће се за пар година ујединити две државе:

  • Албанија, која има столицу у УН и
  • 2- Косово које нема.

Међународно право не забрањује да се уједине две државе. Тако Косово никад неће бити у УН, али ми ћемо изгубити територију. Прича о столици у УН као заокруживању државности је смешна. Једна Швајцарска годинама није била члан УН, па да ли је била држава? Ево да питам, зашто нису довољни Бриселски споразуми, већ се сада инсистира на такозваном правно-обавезујућем споразуму?

Moжда зато што ако би дошло до промене власти, па ако би прорадио Уставни суд, могу се Бриселски споразуми поништити. Насупрот томе правно-обавезујући споразум има апсолутну супремацију у правном поретку, како на унутрашњем тако, и посебно, на међународном плану. Такав дугонајављивани „правно- обавезујући споразум са Приштином“ је заправо мировни уговор две равноправне стране, то и јесте модел две Немачке у неку руку. Тиме по међународном праву последично престају да важе резолуција 1244 и Кумановски споразум из 1999.

Резолуција 1244 не престаје по аутоматизму, већ је укида онај ко је и донео, а то је Савет безбедности ОУН; да будемо прецизнији, ни Кина, ни Русија не би могле да бране опстанак и важење резолуције 1244, уколико држава Србија потпише ампутацију своје територије (није реално да то очекујемо). Ако је то тако, а тако је, ништа нам неће вредети и да срушимо Вучића након таквог потписа, јер би се правно-обавезујући споразум важио, он би био изнад домаћег законодавства, па и домаћих највиших законодавних аката, јер се на њега не примењују Бечке конвенције, већ Ратно право или Међународно право оружаних сукоба. Мировни уговори имају супремацију и карактер међународног уговора. Такав потпис никада више неће моћи да повуче, због осталих страна у преговорима, због легалности поступка – мировни уговори се не ратификују у парламентима, због овлашћења које ЕУ има од Генералне скупштине УН (па тако и Савета безбедности) да у преговорима буде званични преговарач и гарант договореног и потписаног. Зато је покренут Апел за одбрану Косова и Метохије који је упутио Политички Савет ДСС-а, као важан начин указивања на опасности по српске државотворне интересе. Поновићу још једном, предстојећи споразум не треба тумачити према Бечким споразумима, већ према Међународном праву оружаних сукоба, познатијем као Ратно право – а ту су и Хашке конвенције из 1907., затим Женевске и бројне друге, као и према Повељи ОУН, и десетине резолуција, декларација и конвенција којима се обезбеђује мир у свету. Зашто тако тумачити? Због агресије НАТО-а и рата 1999. године када је примењена Глава VII члан 51. ; а годину дана пре тога у више наврата и Глава VI Повеље. Тиме би се завршило примирје из 1999. нашом капитулацијом у смислу одрицања од дела територије. Наравно, још постоје чланови 305, 307 и 308 Кривичног законика – рушење суверенитета, независности и територијалне целине Републике Србије, посебно је важан члан 308 Кривичног законика о насилној промени уставног уређења Р. Србије. Уставобранитеља нема превише, рад Уставног суда је показао своје, а владајуће структуре су се отуђиле од интереса сопственог народа.

Фото: Горан Игић, приватна архива

Нашим политичарима је фокус такав да се баве маркетингом, ефектима на бираче, док их држава пуно не занима. Народ је у медијском мраку, али није проблем у народу, колико у недораслости политичке елите.

Грачаница Онлајн: Председник Вучић је недавно изјавио да народ практично каже да цело Косово треба да остане овако, да нам требају границе на Јарињу и Брњаку. Како то да председник административне линије одједном назива границама. Да ли је то Вучићево тумачење онога што он жели или заиста народ тако мисли?

Игић: Да верујем Вучићу био бих у његовој партији. За мене неспорни будући политички лидер Српства је Милош Јовановић и он заступа врло јасне ставове у вези Космета. Милошева промишљања нису ускостраначка, већ државотворна. То је оно што недостаје не само Вучићу, већ и големом броју опозиционих лидера у Београду.

Фокус им је такав да се баве маркетингом, ефектима на бираче, док их држава пуно не занима. Народ је у медијском мраку, али није проблем у народу, колико у недораслости политичке елите.

Грачаница Онлајн: Милош Јовановић је недавно на прес конференцији ДСС-а Горана Игића представио као ново појачање у редовима ове партије. Зашто сте се одлучили да жртвујете новинарску каријеру зарад политичке?

Игић:  Не бих се изразио баш на тај начин као Ви, али суштински не може се дугорочно бити “и ловац и риболовац” што се каже. Новинарство и језици су моја љубав професионална, али бављење политиком, сада у Србији, постаје већ питање части. Ако је тако, онда је најбоље да се политички удружим са онима које познајем најбоље, а Милоша знам скоро већ две деценије, и то пријатељство није ничим било помућено, а ево слободно напишите, да је то човек који има капацитет да једног дана буде на челу Србије и безрезервно му верујем, јер ме никад, али баш никад није разочарао, а дешавало се да имамо и различито мишљење, али је увек био спреман да сагледа сваку ствар из више углова и да поштује туђу перспективу, што сведочи, не само о интелигенцији, већ и о моралном компасу, који има.

Грачаница Онлајн: Због чега ДСС на челу са Јовановићем категорично одбија да буде део уједињене опозиције Савеза за Србију?

Игић: Више пута је позиција ДСС-а објашњавана, недавно и врло детаљно у интервјуу Политици, нашег Председника Милоша Јовановића. Верујем да ће врх ДСС-а донети правовремену и исправну одлуку. Не плашимо се избора, јер је ДСС кренуо са узлазном путањом, али постоје и много важније ствари од (пред)изборних комбинација, а то је промена укупне политичке климе. Ми из ДСС-а ћемо радити на томе да дође до побољшања услова за политички рад, јер је садашње стање несносно. Грађани желе праве промене, а не потрошене приче. Уз рад, поштење, знање важно је и поверење. Ми то управо чинимо, покушавамо да знањем и марљивошћу тргнемо многе, који су се уморили, јер немамо права да узалуд потрошимо ово мало енергије у народу, што је остало и да их разочарамо. Отуд и резерве према Савезу за Србију, иако и даље ћемо разговарати са свима, који желе промене, а ми желимо у најкраћем промену политичког система, очување државне територије, реидустријализацију и развој економије, развој културе, да би будућим нараштајима оставили јаку Србију, која је мајка и онима у Витини, и онима у Сурчину, и онима у Хоргошу. Немамо две мајке, и немамо резервну отаџбину. Зато ДСС и зато Милош.

Грачаница онлајн: Која је ваша порука за Србе на Косову и Метохији?

Игић: Да издржите. Да се чешће дружимо и на Космету ми с вама, а и ви да знате да имате оне који мисле на вас, мени је било срце пуно када видим да су се деца из Грачанице дружила са децом из Војводине, или кад се сви заједно побунимо због цензуре на нету наших песама, јер израз нашег заједништва је и тај чудесни поздрав “Догодине у Призрену”, који није усмерен ни против Албанаца, ни против било кога, већ треба све нас Србе да подсети да је Призрен некад био српски империјски град и да ми нисмо тиква без корена. Ко је Србин корен му је на Косову. И Метохији, наравно.

Интервју водио: Иван Миљковић.

ИЗВОР:gracanicaonline.info

13.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Игић је велико појачање ДСС. Милош Јовановић је озбиљан и песпективан, само да се не утопи ДСС у Савез за Србију и гласао бих за њих, ако остану доследни у националној причи.

    Свиђа ми се

  2. ГОСПОДО ЈА НЕ ВИДЂЕ НИКОГ НИТИ САМ ЧУО ДА ЈЕ СРБСКА ОПОЗИЦИЈА ТРАЖИЛА ДА СЕ ПОНИШТИ ТЗВ комунистичка одлука КОЈЕМ СУ комунисти ЗАБРАНИЛИ ПОВРАТАК СРБА СТАРОСЕДИОЦА НА КОСОВО МЕТОХИЈУ А ДОЗВОЉЕЊО ЈЕ шиптарима ДА СЕ НАСЕЛЕ НА СРБСКУ СВЕТУ ЗЕМЉУ СТАВИТИ ПОД ХИТНО ДА СЕ ПОНИШТИ ТО ШТО ЗБОРИМ АКО ЖЕЛИМО СЕБИ ДОБРО ДА СЕ ТО УРАДИ ОНДА РЕЋИ СВЕТУ ДА СУ ТЗВ ОДЛУКЕ комуниста ПОНИШТЕНЕ И ДА СРБИЈА ИМА ЦАР ДУШАНОВ ЗАКОНИК А НЕ ДА СЕ РАЧУНАЈУ НАЗОВИ ЗАКОНИ кпј КОЈА СЕ УНИШТИЛА ВАСКОЛИКО СРБСТВО ЗНАЧИ ДА СЕ ПОЗИВАМО НА ЦАР ДУШАНОВ ЗАКОНИК АМА БРЕ ПО РАПИЈИ КОСОВО МЕТОХИЈА ЈЕ СРБСКА СВЕТА ЗЕМЉА А ПРОГЛАСИТИ ТЗВ ВЛАДУ СРБИЈЕ НЕЛИГТИМНОМ ДА МОЖЕ У ИМЕ СРБИЈЕ ДА ПРЕГОВАРА СА шиптарима КО СУ ОНИ ДА ЗБОРЕ У ИМЕ СРБА КЛЕТВА СВЕТОГ ПЕТРА ЦЕТИЊСКОГ НА ЊИХ ГОСПОДО ПОНИШТИТЕ ТЗВ републичке границе А ОД ТИХ комунистичких развалина ПОСТАШЕ НА ЖАЛОСТ фашистичке тзв државе ндх бандо комунистичка ПРЕД БОГОМ ЋЕТЕ ОДГОВАРАТИ ЗА ИЗДАЈУ СВЕТОГ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ И ВАСКОЛИКОГ СРБСТВА ОД БОГА ВИ ЗДРАВЉЕ И ЖИВЕЛИ НА МНОГАЈА ЛЕТА ДОГОДИНЕ У ЦАРСКОМ ПРИЗРЕНУ ЦАР ДУШАНОВОМ АМИН БОЖЕ ДАЈ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.