АКТУЕЛНО

По шиптарским медијима, Србе у Обилићу више не муче међуетнички проблеми, што је истина, јер Срба ту више – НЕМА


14. октобар 2018. КМ Новине

Шиптарска „РТК” (Радио телевизија Косова) доноси репортажу о Србима који у Обилићу више „немају мултиетничке“ проблеме, због чега су КМ Новине принуђене да у попуности разобличе ову лаж…

Обилић – све српско разорено је и уништено, осим онога што је могло да буде употребљено – попут станова. Одмах затим почели су да ничу нови „симболи“.

РТК пише: Срби који живе у општини Обилић углавном се суочавају са социо-економским проблемима и више их не муче међуетнички проблеми. У самом Обилићу остало је да живи свега неколико српских повратничких породица и то у близини такозваног Школског центра, али их у већем броју има у околним селима: Црквеној Водици, Милошеву, Племетини, Бабином Мосту и Јаниним Водама.

⚫ Да нема „мултиетничких проблема” проблема, вероватно би више Срба и неалбанаца живело у Обилићу него што их је „свега неколико повратничких” уз нужност увећања њиховог броја сабирањем, такође просталих, Срба из околних села овог некада рударског градића који се наслања на површински коп Белаћевац.

РТК пише: Мештани мултиетничког села Црквене Водице сматрају да локално руководство не улаже пуно у њихово село. Новица Милошевић сматра да у Црквеној Водици нема будућности за млађе генерације. Објашњава нам да готово сви Срби већ „имају некретнине у Србији”, а за родно село их веже једино још посао.

Међутим, у Црквеној Водици више нема међуетничких проблема. Српска и албанска деца иду у исту школу и играју се на истом игралишту. Ипак, из те образовне институције нико није желело да говори за наш програм, али Новица Милошевић подсећа да је Косово вековима уназад било мултиетничко.

“Увек је било и сад је мултиетничко. Нема никавих проблема. Раније, после рата је било, али сад је у реду. Школа је мултиетничка, игралиште је мултиетничко, у продавницу иду сви, народ живи. Нема проблема, никоме се не ратује, нисмо ми измислили овај свет. Милијардама година уназад било је две куће албанске, две куће српске. На целом Косову је било тако, негде више Срба, негде више Албанаца, али смо живели, и опет народ живи, и множимо се и опстајемо”, каже Новица.

Добре међуетничке односе нам је потврдио и Арбен Смаиљи из Црквене Водице. Он каже да су мештани са територије општине Обилић незадовољни једино због загађења ваздуха које узрокује Термоелектрана.

“Увек смо живели добро. Ја овде живим 45 година. Није нам добар ваздух, иначе ово остало је добро”, наводи Арбен.

А Добри Грујић каже да су сви Срби, који су били у могућности, већ отишли из Црквене Водице. Како каже, међуљудски односи су се погоршали јер су остали само они који имају неке користи на Косову.

“Народ је постао љубоморан, завидан, а економска ситуација је катастрофа. Ако не припадаш некој странци надрљао си, све се пореметило и покварило. Човек када има једног пријатеља је богат човек, а када има више пријатеља онда је најбогатији, а овде код нас више тог богатства нема”, сматра Добри.

⚫ Новица Милошевић каже да будућности у овом селу крај Обилића – нема. Будућности пре свега нема – за Србе. Они су изоловани прво по етничкој линији па тек онда по свему другом. Наиме, уколико траже посао, некакву помоћ од „надлежних” они су, повлачењем српских институција од стране актуелног режима у Београду, де факто препуштени албанским квази-институцијама, а оно што је истина јесте да на понижавајући начин бивају одбачени пре свега јер су Срби, зато што ојађени сепаратистички „систем” није у стању ни за Албанце да обезбеди посао, камоли за Србе.

Свесни тога, Срби с правом говоре да за млађе генерације нема будућности па ни наде јер да се албанизују 100%, то нико не жели. Зато је довољно када каже да их за то село осим посла више ништа не веже. Хоћете ли то чути у било ком другом насељу Србије где не постоји мултиетнички проблеми? Тамо где се барем имања могу слободно обрађивати, за разлику од српских која су свуда на КиМ узурпирана? Ипак, новинарка РТК смело закључује да у том месту више нема мултиетничких проблема.

Што се заједничке игре тиче, довољно је поменути недавне случајеве: привођење српског младића у Ораховцу који је био принуђен да од шиптарских наоружаних нападача заштити српску децу, као и бацање бомбе, која срећом није експлодирала, на омладинско центар и игралиште на коме се Срби окупљају.

Недовољно упознати са ситуацијом на терену морају да знају да Срби не смеју, нарочито не на шиптарској телевизији, да износе реалне податке о ситуацији јер би тиме себи нацртали мету на чело. Они ретки који говоре често очајнички полажу наду да ће им исказана мирољубивост помоћи да пронађу неко запослење како код локалних Шиптара, тако и код њихових квази-институција. Ипак, овде треба истаћи реченицу коју новинарка Српкиња бира за свој програм: „Милијардама година уназад било је две куће албанске, две куће српске”…

Следећи саговорник, Албанац Арбен, потврђује добре комшијске односе и да су „увек” такви били, што може да наведе он који ту живи 45 година. Следећи саговорник, Добри Грујић, је реалнији јер каже да су „сви Срби, који су били у могућности, већ отишли из Црквене Водице. Међуљудски односи су се погоршали јер су остали само они који имају неке користи на Косову“.

Ово је занимљиво, а да би смо схватили, потребан нам је и остатак приче – који иначе важи за свако место на Косову и Метохији где живе Срби, па макар их била двојица а то је да такво стање настаје од насилног наметања решење на локалном нивоу по неуставном Бриселском споразуму.

„Српска листа” Александра Вучића изродила је нове аге и бегове који сада долазе из редова српског народа, уживају привилегије сепаратистичких квази-институција којима служе и тако постају класичне модерне потурице и јањичари. Тако да, иако истини за вољу има мање физичких напада и убистава Срба, мултиетничке проблеме надвладали су често ови „међуљудски” између српских послушника  и остатка народа.

РТК пише: У Црквеној Водици има око 50 српских кућа, док у суседним Јаниним Водама данас живи око шест српских породица. Радица Спасић са супругом и два сина обрађује велико имање и не планирају да напусте Јанине Воде. Радица има и унучиће, који су такође емотивно везани за родно село.

“Па остаћемо овде, него? Ова деца мала, па кад им кажеш да иду у Србију(?) плачу, кажу ми смо се родили овде. Овде смо ми много радили, имамо земљу, велико имање, доле имамо воћњаке”, каже Радица. Она, међутим наглашава да се мештани Јаниних Вода суочавају са честим крађама.

Општина Обилић је и пре сукоба на Косову 1999. године била мултиетничка, међутим након немира 2004. из самог града су се одселили сви Срби. Тада се општинска Канцеларија за Заједнице, уз помоћ Међународних организација фокусирала на повратак расељених Срба са територије општине Обилић. Шеф те канцеларије Славиша Ађанчић, међутим није задовољан бројем повратника у сам град Обилић, али очекује да се то промени у наредном периоду.

⚫ Новинарка која извештава у два наврата каже да „у Србији”, на тај начин де факто издвајајући простор Косова и Метохије од остака Србије. За њу је то нормално јер ради за шиптарску телевизију а сепаратисти другачије да извештавају и не желе.

Редакција КМ новина подсећа читаоце да оно што се такође скрива јесте то да крађа стоке и те како има „моноетнички карактер”. Наиме, пре свих на мети су Срби. Након што је годинама уназад од Срба покрадено такорећи све што је могло да се украде, лопови који углавном након крађа за собом остављају траг до албанских а не српских села, у последње време ради „опстанка посла” почели су да залазе и у шиптарска дворишта.

Међутим, оно у чему се сви Срби на КиМ слажу, а на основу вишегодишњег искуства у патњи, јесте да су те крађе систем за принуду Срба да напусте своја имања јер се на тај начин увећавају страхови, стрес, несигурност, осећај незаштићености – посебно јер ни један од починилаца до сада „није откривен” иако ће и локални Срби прсто уперити у кривца јер се временом све прочује. Али најважнија димензија тог злочина јесте да Србима који не могу да нађу запослење на тај начин одузимају основна средства преживљавања!

Овде је занимљиво и то да новинарка која говори о томе да Срби у појединим местима немају међуетничке проблеме и сама живи сасвим извесно у сеоској средини јер су сви Срби протерани из урбаних средина. Данас се то сматра нормалним, а заправо представља фашистички поредак заснован на расној и етничкој подели какав су трпели, на пример, Јевреји.

Али, круна ове лажне вести јесте та да иако наслов каже да „у Обилићу Србе више не муче мултиетнички проблеми”, у самом тексту нема ни једног саговорника из Обилића, већ искључиво из околних села удаљених по неколико километара. Заправо се каже да је у том градићу остало тек „неколико повратничких породица”, дакле сви су били протерани али се неколицина њих вратила.

Тако да у ствари Срби те проблеме немају јер више ни Срба тамо нема – протерани су! 

Да ово не схватите погрешно, редакција КМ Новина има већу жељу да се живот Срба нормализује, али лагањем о томе да то јесте не постиже се ништа осим супротног ефекта, да они који врше притиске наставе да их врше а они који на том простору живе, када такву вест прочитају, изгубе сваку наду да ту и даље остану. А таква лажна вест је фашизам и злочин најгоре врсте према сопственом народу, због чега и новинар и уредник, као и читава редакција, сносе озбиљну одговорност!

Оригинална вест на шиптарској РТК на српском језику КЛИК ⇗

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.