АКТУЕЛНО

Отворен 63. Међународни београдски сајам књига


Наш познати песник и академик Матија Бећковић отворио је вечерас 63. Међународни београдски сајам књига, а у име земље почасног госта Марока присутне је поздравио историчар и писац Абдулах Бусуф.

Фото: Љ. Буквић

Журим да кажем: Сајам књига у Београду је највољенији сајам књига на свету. Свенародни празник и ново црвено слово у календару српске културе. То што је међународни само потврђује истину да култура није култура ако је усамљена и без додира са другим културама. Разуме се да има старијих, чувенијих и богатијих сајмова књига, али нема ни један на којем бисте, ма откуд дошли, били добродошлији. На другима ћете срести славније писце, веће издаваче, моћније пословне људе, али нема ни једног на коме ћете видети више читалачког народа.

Сајам без читалаца је црква без верника. Чини се да код нас нема читаоца који не учествује у овој светковини. Као што знају кад им је крсна слава знају и кад је Сајам књига. И у ове дане, из најзабаченијих крајева, Камених гора и Сувих долова, крећу колоне ка Београду да одрже ову традицију. Нико не брине ни како ће доћи а још мање како ће се вратити. Ту је већ стигао и дечак кога жуљају ципеле јер га мати, без ципела не би – пустила да дође у Београд, а камо ли на Сајам књига.

Зна се да само Срби имају крсну славу. Али Сајам књига је слава и оних који славе и оних који не славе, али славе светост књиге. На слави је најуваженији почасни гост. Ове године ту част и радост указала нам је Краљевина Мароко.

Не верујем да се још негде овако огроман простор греје на читаоце. Под бетонском куполом топло је од братства људи, од њиховог броја, од прокључале добре воље, љубави према књизи и вере у смисао живота. Под хладним сводом врело је од неразјашњене енергије коју исијавају слова и језици, књиге и читаоци.

На концертима опомињу да се искључе мобилни телефони. На сајму књига се не искључују. Сваки звук и свака вибрација су добродошли. Без обзира што ниси нашао књигу коју тражиш, или си се погрешно обукао или те жуљају ципеле, немогуће је разочарати се у Сајам Књига. Срби воле да да су негде заједно и да их је што више. Још ако је то због књиге, то је и велики празник. А човек је и у највећој гужви често сам. Скоро сам срео читаоца који се распитивао за судбину неких људи за које је веровао да их познајем. Подсећао ме на многе појединости и ја сам се једва сетио да је реч о ликовима из једног романа. Њега је живо занимало шта је било с њима пошто је књигу прочитао. Велико достигнуће је да у време свакодневних претњи и забрана није забрањено читање. Свако може купити и читати књигу коју хоће. Нема више ни обавезне лектире за одрасле ни прописа шта се мора мислити о неком лику и делу.

Сајам књига је духовна својина читалачког народа и нико му је не би смео узети. Сајам се указује и као једино од ретких преосталих места без покондирености и лажног елитизма, где можемо видети свој народ. Нека га нико не присваја и не уписује у свој посед како никад не би постао хотел са пет Звездица.

Годинама књигу са свих екрана проглашавају анахронизмом и замењују новим модернијим оружјима. У време фасцинације технологијом и многи читаоци су се преселили на екране, а књига на друге медије. Упркос тријумфа технологије књига опстаје. И да не заборавимо да то поновимо и на овом месту: Књига је била на почетку па ће бити и на крају.

На заставама нашег века осванула је загрижена јабука. Она што је убрана са дрвета знања, због које смо истерани из раја, која је Адаму запрла у грлу. Јабука раздора, симбол непослушности и буне против Бога и књиге.

А Бог, као Бог, само ћути и гледа.

Поштовани читаоци, гледаоци и слушаоци, можда сам ову реч требао свима послати на вејбер групу, али сам се, за ову прилику одлучио за традиционалну форму.

Хвала што сте ме слушали.

Оглашавам да је Сајам књига у Београду био и остао отворен, с надом да га нико никад неће затворити.

Абдулах Бусуф: Јачања цивилизацијских односа између два народа

Драги гости, дозволите ми, у име присутне мароканске делегације на отварању овог значајног културног догађаја, да се захвалим Републици Србији што је одабрала Мароко као прву арапску земљу за почасног госта овогодишњег издања Сајма књига, и да поздравим публику жељну културе, писце на штандовима овог сајма и културне активности које ће се одвијати на њима. То ће представити, без сумње, велику подршку за развој културних веза и комуникација између Марока и Србије и јачања цивилизацијских односа између два народа.

Реч добродошлице, коју традиционално дају организатори сајма једном писцу, садржи у себи укорењену традицију једног отвореног друштва према другоме. Те две карактеристике, отвореност и прихватање другог, несумњиво су две особине које српско и мароканско друштво деле током њихове историје. Можда је њихов положај, на раскрсници Централне и Југоисточне Европе за Србију, и између Африке и Европе за Мароко, допринео тим цивилизацијским вредностима. Отвореност се изражава у различитим облицима између осталог добродошлицом и гостопримством. Ово историјско наслеђе игра улогу у приближавању људи и њихових народа.

Нема сумње да Мароко и Србија деле, између осталог, различитост њихових друштава која је резултат њиховог дугог историјског бивствовања у којем је човек успео да се интегрише са својим сународницима и својом домовином. То им је омогућило да заједно граде једну цивилизовану заједницу базирану на вредностима заједничког живота.

Нема сумње да ће овај Сајам књига бити прилика да се упознамо са неким аспектима овог наслеђа и, надамо се, да ће такође бити допринос у изградњи сарадње између писаца и културних радника у обе земље и приближавање наша два народа.

ИЗВОР: ДАНАС

———–

21.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.