ПРАВОСЛАВЉЕ

Прва посета Епископа Артемија и Хорепископа Максима новооснованој парохији у Франкфурту на Мајни


19. октобар 2018. Епархија рашко-призренска у егзилу

Поводом празника Покрова Пресвете Богородице и прве храмовне славе, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије боравио је први пут у канонској посети новооснованој парохији у Франкфурту на Мајни, у Немачкој, од петка 12. октобра до понедељка 15. октобра.

FormatFactoryP1020476

Епископ Артемије је у Франкфурт долетео авионом из Београда у пратњи хорепископа новобрдског и панонског Г. Максима (Новаковића), архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Иринеја (Ристића) и јерођакона Пајсија (Марковића). Уважене и поштоване госте и духовнике на франкфуртском аеродрому у раним вечерњим сатима одушевљено су дочекали верници из Франкфурта и околине и Беча на челу са својим парохом, протосинђелом Димитријем (Ђоковићем). По старом српском и православном обичају пред госте је прво изнета погача и со, а потом су присутни од свога оца и владике Артемија узимали благослов пожелевши њему и његовој пратњи добродошлицу и пријатан боравак у Франкфурту као међу својима. Специјално за ову прилику су наши епархиоти из Франкфурта донели заставу која је израђена у Србији и развили је на аеродрому пре доласка архијереја, тако да је она лепотом хришћанских символа који су на њој изображени привлачила пажњу свих пролазника, не само Немаца, већ и путника из целог света, будући да је ово један од најпрометнијих светских аеродрома. Застава је у основи стилизована мешавина државних застава Србије и Русије са њиховим историјским државним и православним символима.

После краћег вечерњег послужења и упознавања и разговора са верницима, гости су отишли у хотел на одмор до јутра. У суботу пре подне домаћини из Франкфурта су госте повели у обилазак ужег градског језгра и његових историјских знаменитости, да би у поподневним часовима архијереји са пратњом први пут посетили и привремено богослужбено место, капелу посвећену Покрову Пресвете Богородице, која је смештена на изнајмљеној парцели у једној од градских башти. Амбијент уређеног зеленила, згуснутог растиња после плодне године каква је ова била, најразличитијег воћа и поврћа које се налази око капеле, чини да се посетиоци ове малене православне светиње осећају као у рајској башти. Архијереје и пратњу у капели су дочекали уз певање Достојно јест протосинђел Иринеј и протосинђел Димитрије са верујућим народом. Владика Артемије је у кратком обраћању рекао окупљенима:

„Дочекасмо и ову прилику да дођемо у ову најновију нашу катакомбу. Ви знате – кад у породици дође принова, колико се родитељи и фамилија радују. Тако и кад се родила ова катакомба пре три месеца отприлике, ми смо се радовали и желели и да је видимо и ево учинио је то Бог и Света Богородица која нас је помогла и довела овде до вас. Ми се радујемо што вас видимо. Јесте мало стадо, али каже Господ: Не бој се мало стадо, јер би воља Оца вашег небескога да вам даде царство. Радујте се Господу и прибегавајте увек у свакој прилици под Покров Свете Богородице која нас све штити и чува својим молитвама, својим заступништвом пред Сином својим. Нека да Бог да се ово мало стадо умножи, да порасте, онако као што каже Господ за оно зрно горушичино које је најмање од свих семена, али кад порасте буде велико дрво да на њему и птице праве гнезда. Ја се надам и верујем да ће овај почетак овде уродити управо тим плодом, да ћемо наћи пригодније, повољније услове за ваш молитвени духовни живот од ове скромне, али лепе катакомбе. Нека Бог благослови све вас и све оне који ће гледајући на ваш живот и на ваше молитве, на ваш труд, прилазити постепено на пут спасења, који води у Царство Небеско. Амин.“

Ова радост је била обострана. Но, ми осећамо да се доласку и посети правоверних архијереја који истрајавају у борби за Православље обрадовао не само искрено верујући православни народ у Франкфурту и околини, него и наши старији православни оци, браћа, матере и сестре који су древним германским и франачким племенима доносили на овим просторима благу реч Христову и просвећивали их Истином и светлошћу богопознања. Осећамо да су се у ове дане када православни народ отвара на њиховој земљи поново православне храмове и када походе немачку земљу правоверни архијереји и монаси из Србије, на Небу радовали најпре Господ и Мајка Божија (којој су православни осликали икону „Краљица Немачке земље“, на којој су и Св. Апостол Матеј и св. Бонифатије са Мајнца), а потом и Свети:  Евхаријус, први епископ Трирски (3. век) и Северин, епископ Келнски († око 397), Антиох Трирски и Кастор Трирско-Мозелски († око 400), мученице Афра Аугсбуршка († око 304) и Урсула Келнска, њена савременица, Северин Баварски († 482), Крескенс, Теонест, Ауреус и Максим – мученици из Мајнца († 5. век), свештеномученик Еверигисил епископ Келнски († око 593), свештеномученик Килијан Вирцбуршки, апостол Франконије и Турингије и његови сарадници – мученици Колман презвитер и Тотман ђакон († 689), Гоар са Рајне († 649), Емерам, Ерхард и Корбинијан Баварски (сви били мисионари из Галије, 6-8. век), Албуин, апостол Турингије († 760), преподобни Алто Алтоминстерски († око 760), свештеномученик Бонифатије, архиепископ и просветитељ Немачке (Западне Фризије, Хесена, Турингије и Баварске, † 754) и његови ученици и помагачи Вигберт († око 747), Винебалд († 761), Вилибалд († око 788) и Лул, архиепископ Мајнца († 786), преподобне Леоба († око 779) и Валпурга (бивша англосаксонска принцеза, † 779); просветитељи Фризије и Саксоније, мученици – два Евалда († 695), Свитберт († 713), Вилехад Бременски († 789), Лудгер, први епископ Минстерски († 809), Ансгарије (Оскар), епископ Хамбуршки († 865) и многи, многи други чија се данас само имена памте.

Већину имена поменутих светитеља је отргао из заборава Свети Јован Шангајски док је боравио у Западној Европи. Он се није залагао за њихову канонизацију, већ за поновно успостављање њиховог поштовања, које је код Латина било засењено њиховим новим прелашћеним „подвижницима“ и на Западу потпуно престало током Реформације. Писао је рецимо за Светог Ансгарија: „Ако је њега сам Бог прославио, дрско би било од нас да га не поштујемо као светитеља.“ Захваљујући допису Светог Јована, упућеном Архијерејском Сабору Руске Православне Заграничне Цркве 1950. године, донета је оваква одлука: „Решење по питању поштовања западних светих: Откривајући у местима нашег расејања проповеднике и подвижнике древних времена, који нам пре нису били познати, и следећи спомен тих светих угодника Божјих, ми прослављамо Господа у светима Његовим и одајемо поштовање Његовим угодницима величајући њихова страдања и подвиге и призивајући их да буду наши молитвеници пред Богом. На основу тога утврђујемо да горе споменуте праведнике прославља као свете цела Православна Црква и позивамо пастире и њихову паству да поштују ове свете и прибегавају њиховом молитвеном заступништву.“

У претпразничној атмосфери тихе неземаљске радости, после посете катакомби, окупили смо се на Духовно вече у организацији Српског културно уметничког друштва „Корени“ из Франкфурта у изнајмљеној сали у западном делу града. На тему „Мисија епархије рашко-призренске у егзилу“ архијереји и свештеномонаси су током скоро три сата разговарали са окупљеним верницима пристиглим са разних страна из Немачке.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Духовно вече је отворио председник Управног одбора СКУД „Корени“, брат Ненад Китановић и дао реч преосвећеном владици Артемију, који је потом говорио конкретно о постављеној теми. После излагања владике Максима, које је са претходним обраћањем владике Артемија чинило целину у представљању кратког историјата настанка епархије рашко-призренске у егзилу, њеног смисла постојања и мисије у Србији и иностранству, уследила су питања. Постављана питања су показала да наши епархиоти дубоко промишљају о ситуацији у којој се данас налазе, јересју екуменизма заражене, све помесне Цркве и да искрено траже свој пут спасења, не желећи да учествују у кварењу православне вере, али истовремено не желећи ни да се огреше о оне вернике, своју једноверну браћу ма којој они нацији припадали, који још нису спознали и не разумеју довољно светоотачки начин борбе за чистоту вере коју води наша епархија. Одговори које су добили на овој духовној вечери од наших архијереја послужиће у ту сврху и дати им смернице како треба правилно поступати у новонасталој ситуацији. Такође, владика Артемије је одговарао и на питања родитеља која се тичу васпитавања деце у расејању, далеко од матице, и очувања вере у детињим душама. У одговарање на питања повремено су се укључивали и свештеномонаси, протосинђели Иринеј и Димитрије.

У паузама између питања, овај духовни догађај су још додатно улепшали млади чланови музичког ансамбла СКУД „Корени“ извевши неколико лепих народних песама са југа Србије, нарочито Косова и Метохије. Духовно вече се завршило њиховим извођењем песме Са Косова зора свиће, коју су многи присутни одушевљено прихватили и отпевали заједно са њима. И као што увек бива на оваквим сусретима, народ се једва одвајао од свог омиљеног пастира и архијереја, и само су његове године утицале на то да се верни помало стидљиво почну разилазити да га не би преко мере оптеретили. А за дивљење је и с каквом снагом и коликим трудом се њихов отац и духовник, који је у деветој деценији живота, старао да остане толико дуго дружећи се са њима и поучавајући их.

Прва храмовна слава катакомбе у Франкфурту на Мајни

У недељу 1/14. октобра на празник Покрова Пресвете Богородице, у новооснованој катакомби у Франкфурту на Мајни посвећеној овом празнику, прву архијерејску литургију је служио хорепископ новобрдски и панонски Г. Максим (Новаковић) уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Иринеја (Ристића) и јерођакона Пајсија (Марковића). Литургији су присуствовали преосвећени епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије и протосинђел Димитрије (Ђоковић), а одговарао је хор који су сачињавали певачи из музичког ансамбла СКУД „Корени“, потпомогнути присутним народом. На литургији су се многи и причестили, будући да се још увек у катакомби литургише само једне недеље у месецу.

Владика Артемије је по завршетку литургије извршио чин резања  славског колача и благосиљања славског жита и потом се обратио народу пригодном беседом у којој је подсетио на значај празника и на потребу да „од Господа измолимо благодат и милост да се ова катакомба разрасте у прави духовни огањ који ће светлети свима онима који у овој туђини, далеко од своје отаџбине служе Богу и своме роду“.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

У наставку беседе преосвећени је истакао: „Никакво чудо што почињемо са овако скромним условима. Највеће чудо на свету, од стварања света до данас јесте започето у Витлејемској пећини, тамо где је Света Богородица родила Сина свога, Спаситеља нашега и оснивача и утемељивача хришћанске вере православне. Као што је из Витлејемске пећине изашао божански огањ који је обухватио целу земаљску куглу, јер нема данас места на земљи где се Име Божје не прославља, где се не прославља Света Богородица и светитељи Божји који су живећи по тој вери Богу угодили, ми се надамо да ће дати Бог да и ово мало стадо, које је данас овде сабрано (јесте мало, али одабрано), вашим трудом, залагањем вас који сте створили овде ове скромне услове – не остане на овом првом кораку, него да наставимо даље, да припремимо и спремимо повољније услове за наша богослужења, за наше духовне потребе и за чешћа богослужења него што сте до сада имали. Ако будемо сви сложни, браћо и сестре, ако будемо сви хтели једним устима и једним срцем да учествујемо у томе, онда ће Бог и благословити.“

У ту сврху владика је позвао све да се моле Пресветој Богородици за помоћ, како би се ова замисао довела до краја. На крају је владика призвао Божју милост на све да останемо на путу Светих Отаца, чувајући веру неокрњеном.

Честитајући празник и славу парохијанима, владика се захвалио домаћинима који су припремили славу, брату Александру Крстићу и брату Ненаду Китановићу, обојици из Франкфурта. За следећу годину пријавили су се да буду домаћини славе брат Синиша Росић и брат Жарко Кркобабић из Франкфурта и сестра Љиљана Миловановић из Лангена. На крају је преосвећени поделио испред СНО „Срби на окуп“ Златни орден Тројеручице сестри Снежани Гордић из Падерборна, пожртвованој мајци која је родила и подиже шесторо деце. На литургији је било присутно око 60 верника.

Током славског ручка који су домаћини припремили у ресторану баште, госте је поздравио протосинђел Димитрије, захваливши се најпре за све Пресветој Богородици, а онда и нашем архипастиру и његовој пратњи на труду да дођу на ову црквену славу. Потом се испред Црквеног одбора народу обратио брат Жарко Кркобабић захваливши се свима на труду да дођу на славу напоменувши да се народ окупио најпре и највише из Франкфурта, а потом и из Минхена, Штутгарта, Аугсбурга, Падерборна, Гетингена, Келна, Лангена, Кемптена и других градова, па и из Аустрије. Владика Максим је у свом обраћању подвукао да Покров Пресвете Богородице никада у Цркви није био потребан као данас када нападани од духовних варвара, непријатеља Цркве Божије, верни се склањају у ограде Цркве где се осећају топло и безбедно под Покровом Мајке Божије. На крају је музички ансамбл СКУД „Корени“ извео неколико предивних народних песама оправдавајући тиме своје постојање и мисију. Народна душа и традиција се чувају у народној култури наших предака која је била проткана Христовим духом и кроз њу се сачувало све оно што наш православни народ чини племенитим. Отуда је важно да се и у расејању српског народа по целоме свету чува ово сећање на корене, јер побуђује на угледање на наше славне претке.

После овако свечано прослављене црквене славе, владика Артемије са пратњом и домаћинима је обишао и град Дармштат, који се налази на свега 40 километара од Франкфурта. Овај град је данас, не само Србима, већ и целоме свету познат по томе што су се у њему родиле сестре Алис и Ела, познатије као последња руска царица, Света мученица Александра, и велика кнегиња, Света преподобномученица Јелисавета. Родитељи су им били велики војвода Лудвиг IV од Хесена и Рајне и британска принцеза Алиса. Преко своје мајке, биле су унуке британске краљице Викторије. Обе су пре удаје прешле из лутеранства у Православље. Свети мученик цар Николај је пре око 120 година у Дармштату подигао православни храм Свете Марије Магдалине, како би приликом посета царичиној фамилији одлазили на православно богослужење. И данас је власништво Руске Православне Цркве. Владика Артемије се после посете овом храму заједно са својом пратњом повукао на одмор у Франкфурт.

У понедељак предвече архијереји и свештеномонаси из Србије су од народа који их је радосно дочекао у петак били дирљиво испраћени на аеродрому пред лет за Београд. Овај пут је, међутим, радост сменила туга и понека суза због растанка са својим пастирем. Нека би дали Господ и Пресвета Богородица да ове сузе буду залог посебног владичанског благослова до следеће архијерејске посете и архијерејске литургије у новој и већој светињи, у којој би се служило и Богу појало до скончанија века. Амин.

Протосинђел Димитрије (Ђоковић)

2 replies »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.