АКТУЕЛНО

Дејан Микавица: Контитуитет хрватске геноцидне политике према Србима


Гледајући јутарњи програм и слушајући разговор о хрватском настојању да умање злочине извршене над српским народом у Независној држави Хрватској, помислио сам да ли је и колико крива српска историографија што се о континуитету хрватске геноцидне политике недовољно зна.

фото: лична архива

А континуитет је заиста импресиван! Од средине XVI века на Хрватском сабору усвајана су дискриминаторска акта против православног, српског народа. Накнадно конструисаном великохрватском доктрином Срби су постали део такозване хрватске политичке нације да би током XVII, XVIII, XIX и XX века били изложени унијаћењу, дискриминацији, прогону у погрому кад год би се за то указала могућност или одговарајућа прилика.

Данас се питамо: зашто нас толико мрзе? Ја бих рекао да нас мрзе одувек и само стога што је то једини, прилично болестан али политички логичан начин да себе доживе као посебан народ. Ова врста политичке патологије међутим, на Хрвате делује лековито. А и не кошта ништа. Они се у усташким униформама осећају пријатно, због почињених зверских злочина никад нису одговарали а Срби ће увек пронаћи начин да у њима не виде најгорег и највећег политичког непријатеља.

Штавише, Срби су постали нарочито вешти у проналажењу разлога за опроштај, заборав, ћутање, извињавање. Важно је да увек остане довољно простора за помирење. Једног дана, кад буде могуће.

И данас не говоримо о Хрватима као о најгорем и највећем српском непријатељу већ као о народу са којим имамо заједничку будућност. Злочине и хрватску геноцидну политику приписујемо њиховим појединцима или појединим странкама као да иза те идеологије србомржње одувек није стајао цео њихов народ, сви њихови црквени достојанственици, политички и интелектуални прваци, књижевници и историчари. И данас би наставили истим путем, колико год могу, јер другачије не знају и не памте. Другачије не могу ни да мисле.

Уосталом, ко ми не верује нека прочита моју другу књигу из едиције Историја српске политике, од 16. до 20.века коју је објавио Завод за културу Војводине почетком ове календарске године.
Нисмо је промовисали на Сајму. Вероватно није било довољно интересовања. Ми смо урадили оно што је до нас.

фото: лична архива

ИЗВОР: Дејан Микавица

29.10.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. КОЛИКО ЈА ЗНАМ ИСТОРИЈУ СРБСКА ДАЛМАЦИЈА НИЈЕ БИЛА НИКАДА ПОД НЕКАКВИМ курватима А ЗНАМ СРБСКУ ИСТОРИЈУ ОДЛИЧНО ЗА ВРЕМЕ НЕМАЊИЋА КНИН ЈЕ БИЈО У ХЕРЦЕГОВИНИ СРБИЈИ НЕМОЈМО БРАЋО И СЕСТРЕ ОЖИВЉАВАТИ КАКО ИСТОРИЧАР РАДИЋ ЗБОРИ У ИМЕ НЕКАКВЕ рватске државе ОТВОРЕНО ЈА КАЖЕМ ДА ТЗВ рватска НИЈЕ ПОСТОЈАЛА У СРБСКОЈ КРАЈИНИ ПОСТОЈАЊЕ ТЗВ рватске ЈЕ ОМОГУЋИЈО СЛОБОДАН МИЛОШЕВИЋ 1995 ТРАЈАЋЕ ТО ДОК ЈЕ нато ПРИСУТАН У СВЕТУ УЗ БОЖЈУ ПОМОЋ ПАШЋЕ И ТА ОКУПАЦИЈА НИЧИЈА НИЈЕ СИЈАЛА ДО ЗОРЕ ПА НЕЋЕ НИ натова ВЕЧНО ИМЕНА МЕСТА РЕКА ПЛАНИНА МАНАСТИРА СВЕ ТИ ГОВОРЕ ЧИЈА ЈЕ ЗЕМЉА А ЗЕМЉА ЈЕ СРБИЈА КА И КОСОВО И МЕТОХИЈА ОНИ НЕМАЈУ СВЕТЕ ГУСЛЕ И ГУДАЛО О КОЈОЈ ТО ТЗВ рватској ЗБОРИШ У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ ЧЕТНИЧКИ ВОЈВОДА МОМЧИЛО Р ЂУЈИЋ И ДИНАРСКА ДИВИЗИЈА СУ РАЗБИЛИ усташе И партизане ПЕТНЕСЕТ ИЉАДА ЧЕТНИКА СУ РАЗБИЛИ СВУ ТУ банду КОЈА ЈЕ ЧЕТРИ ГОДИНЕ ПОКУШАЛА ДА ПОБЕДИ СЛАВНУ ЧЕТНИЧКУ ДИНАРСКУ ДИВИЗИЈУ ЈЕДИНО АКО МНОГИ ЗБОРЕ КА рдђа МИЛОРАД ПУПОВАЦ У ЊИХОВОМ ТЗВ САБОРУ И ПРИЗНАЈУ ТУ ТЗВ рватску МЕНИ СМЕТА И НЕК ЈЕ ВАЗДА ПРОКЛЕТА ОНИ СУ ЈЕДИНИ ИМАЛИ ЛОГОРЕ ЗА СРБСКУ ЂЕЦУ У ЦЕЛОМ СВЕТУ ЈЕДНОМ ДА РАСКРСТИМО СА ТЗВ рватском АЛИ КАД НАМ ВРАТЕ РСК МИЛОМ ИЛИ СИЛОМ НИЈЕСМО НА ПИЈАЦИ ДА СЕ ПОГАДЂАМО МОЖЕ БЕОГРАД ДА ПРИЗНАЈЕ ТУ поганију ЈА НЕЋУ ДОК САМ ЖИВ НИТИ ОКУПАЦИЈУ СВЕТОГ КОСОВА МЕТОХИЈЕ ОЦА ИМ ЊИХОВОГ БИЛИ СУ И ОСТАЛИ СЛУГЕ немаца А рватице СУ СЕ БАВИЛЕ ОНИМ НАЈСТАРИЈИМ ЗАНАТОМ У ДРУГОМ И У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ РЕЧЕ ЛЕПО НАШ БРАТ И ЗЕМЉАК ИЗ ТРЕБИЊА ЈОВАН ДУЧИЋ У ПЕСМИ СИНУ ТИСУЋУ ГОДИШЊЕ КУЛТУРЕ СССС

    Свиђа ми се

  2. Слажем се са Вама. Наша званична историјографија је површна и неодговорна, не само у вези са Хрватима, већ генерално, почев од винчанске културе и ћирилице, преко Косовског боја до пребацивања наше војске, преко Јадрана у Првом светском рату. Требало је да прође 100 година, од тог догађаја да би србска јавност сазнала, да србску војску преко мора није пренела лађа француска, већ лађа италијанска, а о косовском боју да и не говорим. Сава.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.