АКТУЕЛНО

Јово Вукелић: АМЕРИКАНЦИ НАЈВЕЋИ ТРОВАЧИ ПЛАНЕТЕ


Више нафте него мора

Деценију и по траје највећа еколошка катастрофа на свету изливањем нафте у САД, у приобаљу Атлантског океана код Луизијане (Мексички залив)

  • Од 2004. у приобаљу САД излива се непрекидно у море најмање 132 литара сирове нафте дневно (око 700 барела)само из једне бушотине. Из разорених бушотина нафте под морем нафта се неконстролисано излива и на другим местима у мексичком заливу америчких држава Луизијана, Тексас, Флорида и Мисисипи. Тако да у море уистину годинама отиче још већа количина сирове нафте која се мери милионима тона
  • Еколошка катастрофа која траје је незабележених размера без изгледа да се заустави. Угрожен је већ целокупни живи свет – биљни и животињски и помор свих бића је огроман
  • „Бритиш петролеум“, „Шел“ и америчке нафтне компаније и држава Америка немају намеру да ову трагедију зауставе и санирају, већ се наставља трка за новим и већим профитом и експлоатацијом нових бушотина
  • Свеукупно, стручњаци тврде да је висина штета које су начиниле и чине ова нафтна загађења мора и обала већа од штете од 192 милијарде долара коју је 2005. године начинио чувени ураган „Катрина“ на обалама Луизијане и Њу Орлеанса

Од када је пре скоро 15 година ураган „Ивана“ оборио платформу за бушење америчке нафте компаније Тејлор енерџи“ (која је потонула на дно Атлантског океана код обала Луизијане у САД) нико није могао да претпостави да ће нафта из те бушотине да се излива до дана данашњег. И поред више различитих покушаја да се заустави и затвори рупа на дну мора и сада се у море дневно излива око 700 барела сирове нафте дневно.

То је прозроковало до сада невиђену еколошку катастрофу  па се у море за ових више од 14 година само из ове бушотине излило око 450 милиона и 800.000 литара сирове нафте.

Да се са локације удаљене 19 километара од обале Луизијане, од 2004. се у море излива нафта сваког дана, а то се годинама потом вешто крило, чак шест година, до 2010. године! Многе од њених бушотина нису затворене и званичници САД сада процењују да би се изливање могло наставити током овог века!

Јавност у мраку

Крило се да нафта отиче из ове бушотине све до друге велике еколошке катастрофе у Мексичком заливу код обала Луизијане, која је започела је експлозијом 20. априла 2010. на нафтној платформи “Дипвотер хорајзон”,власништво „Бритиш Петролеума“ (БП), 80 километара испред обала Луизијане, у којој је погинуло 11 радника.

Из извора “Макондо” тада је почело неконтролисано истицање нафте које је, после неколико безуспешних покушаја, делимично стављено под контролу тек 4. јуна. Британска компанија је 15. јула те године успела да на отвор постави ефикасан поклопац који је успео да заустави истицање нафте. Најгрубље процене говоре да је из “Маконда” само за та три месеца истекло више од 200 милиона галона нафте, што је ту кризу учинило највећом еколошком катастрофом у историји САД. Површина загађеног мора износила је око 10.000 километара квадратних.

Видео прилог о несавесном и неодговорном понашању власти и нафтних компанија

За експлозију и еколошку катастрофу платформе “Дипвотер хорајзона” утврђено је да је кривац је њен власник „Бритиш петролеум“ и после судске пресуде БП плаћа четири милијарде долара одштете разним установама, удружењима, појединцима и тимовима за чишћење затроване околине. Нафтни гигант “Бритиш петролеум” (БП) признао је кривицу за убиство без предумишљаја и друге оптужбе.  Била је то највећа еколошка катастрофа у историји Сједињених Америчких Држава.

Експлозија на нафтној платформи “Дипвотер хорајзон” 21. априла 2010. године

Британска компанија је пристала да прихвати и кривицу за смрт 11 радника и за то што је лагала Конгрес САД о размерама катастрофе.

Компанија би могла да плати још милијарде долара казне за штетне последице по животну средину што споразум из 2013. Године није обухватао.

Низом владиних истрага (владе САД)  утврђено је тада „да су БП и његови партнери на бушотини одговорни за несрећу јер су радили тако да уштеде време и новац на уштрб безбедности“.

И у овом закључку је садржан проблем који траје деценијама: зарад што већег профита сви други елементи су запостављени као што је безбедност радника, квалитет опреме, контрола процеса производње…

Размере ових еколошких катастрофа су несагледиве, истичу стручњаци који се баве овом проблематиком.

Милијарде долара одштете су ситница

Узалуд што је „Тејлор енерџи“ одвојио више од 660 милиона долара за санацију еколошких штета, а „Бритиш петролеум“ неколико милијарди долара кад се нафтна загађења мора и обала, биљног и животињског света не могу ефикасно уклонити никаквим до сада познатим техникама.  (“Бритиш петролеум” ће платити одштету и фондацији за дивље животиње
По споразуму у кривичном поступку, БП ће платити казну од готово 1,3 милијарде долара, а  Националној фондацији за рибу и дивље животиње исплатиће 2,4 милијарде долара, а Националној академији наука 350 милиона долара).

Покушаји да се спасе од смрти у нафти птица Пеликан

Када се виде ове енормне цифре сви се питају одакле овим компанијама толико велики новац, одакле им толико велики профит? И ту се открива колико уствари зарађују ове нафтне компаније бесумучном експлоатацијом природних ресурса и људи запостављајући здравље свих људи и здраву животну средину. Уплатиће, кад морају, кад су присиљени –  милијарде долара одшете. То је за њих ситница!

Наравно, америчка федерална влада и даље не зна и не интересују је комплетне последице огромних нафтних језера који су се формирали и које темељно и трајно уништавају цео живот у Атланском океану, али и другим морима, јер затроване рибе пливају на друге далеке дестинације.
Навешћемо и трећи инцидент са нафтом у овом подручју који би се могао назвати „безначајним“ у односу на предходне две еколошке катастрофе, да би показали размере штета . Пре две године, у мају 2016. излило се у море на 100 миља од обала Луизијане 340.000 литара сирове нафте тако што је дошло до хаварије на платформи чувене нафтне компаније „Шел“. Није било повређених, ни мртвих, али је одмах констатовано да је чишћење нафте из мора у току, али „да је овакво загађење тешко у потпуности елиминисати“. (1)

А у море се „само“ излила количина нафте која је равна капацитету који носи један осредњи танкер нафте. Значи, званичници признају да је тешко, скоро немогуће елиминисати штету од оволиког изливања нафте, а камоли од десетоструко или стоструко већих хаварија, какве смо укратко описивали.
Бушотине експлодирају уз обале САД и оне су врло честе, али то више није ни вест… Нико не бринње о томе. Нафта истиче у море као да је у питању чиста вода. Нико се око тога више не узбуђује…

Сликовито представљено у море директно отиче количина равна запремини десетак највећих танкера на свету, чија је носивост 250.000 тона. Такву загађеност је немогуће елиминисати ни класичним физичким уклањањем ни модерним хемикалијама. Тровање свих живих бића, биљног и животињског света је значи по обиму огромно, а по трајању – трајна и скоро непоправљива.
Последице по здрави живот, здравље свих живих бића, а посебно биљног света су врло тешке. Од ових загађења умире се брзо, или се добијају најтеже болести и деформитети са болним симптомима.
Најгоре од свега је што ово погибељно тровање траје и даље, не јењава и што се не види наговештај никаквог плана од стране САД и В. Британије, који су узрочници ове катастрофе, и не назире се постојање неког пројекта како ову немерљиву штету зауставити у будућности.

Ни морској корњачи нема спаса од сирове нафте

То много кошта, а алави и грабежљиви, бескрупулозни власници нафтних бушотина желе само све већи профит. Све остало, укључујући и људске животе их не интересује.
Чишћење подручја које је загађено постаје све тежи, скоро неизводљив посао, јер се подручје затрованости нафтом стално шири и расте огромном брзином. Нерешиве проблеме ствара незаситост профитом. У име што већег профита људски живот и сви други животи постају безвредни, безначајни, неважни…
Никакве значајне поправке нису ни на видику, као ни побољшање квалитета опреме којом се експлоатише нафта из морских дубина.
Исто тако власти САД на све начине крију и даље од своје и иностране јавности размере катастрофе и погибије целог живог света, целокупне флоре и фауне… А да не говоримо о трајним генетским поремећајима и мутацијама које настају услед оваквог дуготрајног тровања сировом нафтом.  Зло се шири, ову неман треба зауставити, онемогућити, а за то има све мање шанси.

Највише страдају поред свих врста риба и ракова –  сисари, китови и делфини,затим  птице, фоке, морски лавови и све биљке, алге и корали.

И масовни помори и самоубиства сисара, китова и делфина везују се за тровање сировом нафтом, која им уништава јетру

Свеукупно, стручњаци тврде да су по висини штета које су начинила ова нафтна загађења мора и обала већа од штете од 192 милијарде долара коју је 2005. године начинио ураган „Катрина“ на обалама Луизијане и Њу Орлеанса!

Треба навести податак да се по процени стручњака просечно  сваке године у Луизијани са платформи и обалских нафтних танкова у море излије око 330.000 галона сирове нафте. А томе треба додати изливену нафту на бушотинама уз обале Тексаса, Мисисипија, Флориде…

Иначе, Мексички залив један је од најбогатијих и најпродуктивнијих региона за нафту и гас у свету, он „даје“ више од 600 милиона барела, што чини 20 одсто укупне америчке производње нафте. Још 40 милијарди барела лежи испод земље, чекајући да буду откривени, кажу владини аналитичари. У водама код Луизијане има око 2.000 нафтних платформи, а скоро 2.000 других код обала суседних држава Тексаса и Мисисипија.

Раније, пре пола века када би се догодила оваква еколошка трагедија Америка је уводила мораторијуме на вађење нафте и гаса (пример из 1969. године) . Данас нема ни речи о томе, ни  САД ни бахате и свемоћне нафтне мултинационалне компаније и не помишљају да зауставе еколошке катастрофе које су произвеле.

Ужасно тровање које Америка не решава: брод плови у мору нафте

Док нафтна мрља наставља да се шири у Атланском океану, администрација америчког председника Трампа чак предлаже досад највећу експанзију зајмова за нафтну и гасну индустрију, са потенцијалом да се отвори скоро читава спољна континентална плоча ради бушења у мору. То укључује Атлантску обалу, где није било бушења више од пола века и где има двоструко више урагана него у Мексичком заливу.

Ако им је њихово сопствено двориште прљаво и не чисте га само наивни могу очекивати да ће оно што затрују, оставе, или баце као смеће у туђем дворишту Американци икада почистити.

Тако да се може закључити да су Американци постали несавесни и бахати тровачи сопстевних обала, плажа, мора, људи и живог света, али и свих светских океана, животне средине и људи који на њима живе.

Јово Вукелић

Јово Вукелић

    1. https://www.blic.rs/vesti/svet/naftna-mrlja-velicine-jamajke-skoro-stigla-do-obala-luizijane/mtvpq7y

ИЗВОР: Између сна и јаве

———–

1.11.2018.за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.