АКТУЕЛНО

Србија: Борба за воду као борба за опстанак


❝ Живот, то је организована вода.❝ 
Клод Бернар

Последњих месеци житељи Старе планине боре се против изградње мини хидроелектрана и господарења водама од стране бизнисмена.
Како је борба за воду други израз за борбу за опстанак, а онај ко господари водом господари животом и смрћу, вода се користи као геополитичко средство и оружје.
По прошлодеценијском простoрном плану Србије, наша земља спадала је у државе које нису достигле одговарајући ниво поштовања својих водотокова, где је однос према води савим индиферентан.

У књизи ,,Геополитика воде“, проф. Зоран Петровић Пироћанац дао је анализу стања вода, предвиђајући (испоставља се тачно), како ће се ствари са водом у Србији одвијати.

Светска банка и ОУН усвојили су став да вода није људско право, па стога нема обавезе да свако (појединац, народи) има приступ води. Вода је само потреба. Такав став је, по свему судећи, усвојила и Србија јер се потреба лако може задовољити ако се има новца, док људско право не може бити предмет трговине нити га било ко, па ни држава, може отуђити ни комерцијализовати.

Протест за очување река Старе планине, против изградње мини хидроцентрала

❝ Одсуство или недовољност питке воде убија десет пута више него сви оружани сукоби.❝ – из говора на отварању Светског форума воде у Мексику марта 2006.

Иако се део о српским водама углавном односи на подземне воде и геотермалне изворе, не сумњам да ће многима, који су индиферентни по том питању, отворити очи.
Аутор истиче (2006. године) да прави хаос влада у домену државног и друштвеног газдовања водом, док на друштвеној сцени не постоје ни невладине организације које би алармирале, упозоравале јавност, опомињале на оно што се спрема.
Прави хаос влада у газдовању водама Србије.
„Алави новобогаташи“, каже аутор „у Србији атакују на изворе вода и претварају у личне профите баштину свих становника Србије“, и наставља:
„Ако у догледној будућности ово новокапиталистичку профитерску пошаст не спречи српска држава, свакако ће у наредној деценији – две доћи до врло опасних, па и експлозивних друштвених потреса. Питање је времена кад ће право приступа води сваког становника бити доведено у питање, а грађани Србије постајаће све жеднији и жељнији овог виталног ресурса – блага“.

Наша земља не спада у водом пребогате земље; међутим, слажу се геолози и водостручњаци, има нешто ретко виђено у свету – тектонска карта вода Србије говори нам да, с обзиром на своју величину, Србија располаже готово невероватном концентрацијом од око чак 300 бања, које по својим својствима спадају међу најлековитије на свету.
То је геолошка последица чињенице да Србија лежи на вулканском простору. Ипак, недомаћинска употреба, јавашлук и општа небрига бањске центре је готово уништила, па су многи упропашћени и запуштени.

Милорад Теофиловић, научни саветник Геоинститута у Београду и стручњак УН за геологију и др Војислав Вујановић објавили су давне 1995. резултате истраживања америчких сателита и мапу лековитих вода Србије. Сателити су скенирали нашу земљу и утврдили су ,,генетску повезаност геохемијског састава воде и типа вулканизма“.

Испитивања 160 бањских извора показала су да је рој вулкана централне Србије “окићен“ минералним водама какве нема нико у свету. Тај млади вулканизам, стар два милиона година, изнедрио је леуцитне стене које дају водама драгоцену свиту хемијских елемената калијум (биоген елеменат без ког људске ћелије не могу да опстану и за ког не постоји замена, а чији недостатак узрокује поремећај рада срчаном мишића, бубрега, органа за варење, дисања), литијум – карбонат (лечи нека ментална обољења, неке видове зависности, алкохолизма, прекомерне агресивности, депресије као и неких канцерогених обољења); ретки алкални метал рубидијум благотворно делује на тегобе реуматизма и неких нервних обољења, мултиплекс склерозе, епилепсије, регулише крвни притисак.

Селен спада у најређе елементе ових вода и редовно узимање селена путем воде може да продужи живот за читавих 15 година. Повећава активност полних хормона. Поништава дејство канцерогених супстанци у организму, неутралише токсичне метале попут кадмијума, живе и олова.

Вода је почела да се дефинише као роба од Другог светског форума воде у Хагу 2000. године. Робом се тргује. Роба није бесплатна. Њену цену одређује онај ко је има.
Раст хидро конфликата води ка томе да се читави региони, народи и државе лише воде, како би се ставили под контролу оних који држе неопходну “робу“.

Логична последица тога је да би сиромашни народи и појединци били лишени воде, или би је плаћали десетину пута више од цене која је реална и која би важила да воде нису на криминалан начин (најчешће уз помоћ корумпиране владе) приватизоване.
У свету је већ долазило до протеста у вези са водом. Тако су се жене индијске области Керале својевремено подигле против мега корпорације Кока-Кола због опасног угрожавања њихових вода.

Вандана Шива, директорка индијске фондације РФСТЕ / Research Foundation for Science, Technology and Ecology, у досијеу ,,Навала на плаво злато“ из 2005. пише:
❝ Током готово више од године дана, жене из племена Палшимад у дистрикту Палагат, у Керали, организовале су седећи протест (по узору на Гандија – поседале су на улицу), због исушивања подземних водених сливова од стране компаније Кока-Кола. Потребно је 9 литара воде да би се направио литар Кока-Коле.
Кока-Кола исцрпљује све изворе и народу не остане ни неопходан минимум❝ .
Тој истој Кока-Коли продате су српске воде.

Професор Петровић наводи да у Србији постоје бројне чисте подземне воде за пиће највишег квалитета а да тржиште флаширане (паковане) воде у свету непрестано расте. Уместо да искористимо тај тренд и опоравимо земљу продајом и извозом флаширане воде на бројна тржишта, наше власти су последњих деценија одлучиле да места у близини таквих извора – изнајме мултинационалним корпорацијама и индустријским концернима за одлагање отпадних, најчешће изузетно опасних, материја по Србији.

У Србији има 230 напуштених рударских окана, која представљају идеална места за такве криминалне “истоваре“. Наша законска регулатива није на нивоу држава са развијеном еколошком свешћу, а ригорозно кажњавање таквих радњи онемогућава општа корупција и моћни лобији који харају институцијама, али и канцеларијама локалних чиновника.

Све то скупа не обећава сјајну перспективу по питању воде, па можемо да будемо доведени у апсурдну ситуацију да, уместо да извозимо богатство које имамо, плаћамо за сваку кап воде.

 

Kisha D. Dorado

ИЗВОР: Минимални дневници

———–

7.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.