АКТУЕЛНО

Посвета јунацима: У част „1300 каплара“ на Учитељском факултету у Ужицу


Величанственом академијом под слоганом „Ни корак назад“, Друштво историчара Ужица обележило век од Великог рата

Под слоганом „Ни корак назад“, и уз стихове Војислава Илића Млађег „Благо потомству што за њима жали/ Јер они беху понос своме роду/ Благо и њима јер су храбро пали/ За Отаџбину, Краља и Слободу“, Друштво историчара Ужица је величанственом академијом обележило век Великог рата. У амфитеатру Педагошког факултета у Ужицу, који је уз Коло српских сестара и Друштво српских домаћина организационо подржао академију, није било слободног места. Највише је било ђака, од основаца до средњошколаца и студената. Уз водитеље, прваке драме Народног позоришта Дивну Марић и Слободана Љубичића, и госта др Александра Лукића са Института за новију историју Србије, који је говорио о својој књизи „1.300 каплара“, у програму су учествовали хор Педагошког факултета, ученици Техничке школе „Радоје Љубичић“ и Ужичке гимназије, Радивоје Благојевић и Горан Димитријевић, Жељко Димитријевић и Миодраг Дикић, Мина Миливојевић, Горан Митрашиновић и Немања Миливојевић.

Свечана академија је била посвећена деци јунацима – славној јединици 1300 каплара упућеној на фронт као последња нада за спас отаџбине. „Овом академијом дајемо допринос очувању сећања, изласку из духовне збуњености, малодушности и отуђености између предака и потомака. Поготово што смо сведоци и европског колебања и постепеног одрицања од своје историје. Младима појам ‘отаџбина’ све мање значи. Њима је отаџбина тамо где им је добро у материјалном смислу“, – истакла је агилна професорка Снежана Недељковић, ауторка програма академије и председница Удружења историчара Ужица, пуна љубави за своју домовину и њену јуначку историју, и с тим у вези додала:

– Снага српског јединства исказана у победама у Балканским ратовима охрабрила је 1914. године државу Србију да одбије понижавајући ултиматум Аустроугарске. Тадашња власт је знала да има на кога да се ослони у одбрани суверенитета, упркос поднетим жртвама у претходном Балканском рату (21. хиљада погинулих и 22. хиљаде инвалида), и упркос неспремности у сваком погледу. Знала је Србија да има нараштаје који су стасавали на заветном духу – што кроз веру и Светосавски завет, што кроз предање и епски однос према животу и слободи, кроз Косовски завет. Ти нараштаји су ималли свест небеског грађанства у служби земаљској држави и били су спремни да на корици хлеба учине за отаџбину и немогуће. Стога је разумљиво што се мобилисани младићи нису плашили смрти. Него срамоте ако их одбију на регрутацији. Ми данас постављамо питање и полемишемо око смисла њихове жртве, али они нису имали дилему око тога.

Одред 1.300 каплара једини је пример у свету да држава шаље на фронт, у борбу, своју будућност, своју целокупну интелектуалну омладину која је била и последња нада за спас отаџбине. Били су последња нада да ће својим јединственим патриотизмом и жаром подстицајно деловати на већ изнемогле српске борце како би учинили последњи напор да се дигну против Поћорека и његове казнене експедиције, како би одбранили част своје отаџбине. Прву књигу о тим дечацима, ђацима у ратној униформи, књигу „1.300 каплара“, написао је познати Ужичанин, дугогодишњи новинар и уредник „Експрес Политике“ Антоније Ђурић. Он напомиње да је тај одред већ после првих борби назван „батаљоном смрти“, а затим легендарни „батаљон 1.300 каплара“. И заиста, те чувене ђачке чете подигле су борбени морал осталим борцима, изнуреној српској војсци бројним биткама и великим губицима. Проф. Др Тадија Пејовић (1892 – 1982), позмати математичар, писац и научник, иначе један од 1.300 каплара, забележио је у својој књизи сећања са фронта да је само Церска битка избацила из строја 259 српских официра и 16.045 подофицира и војника. Требало је, значи, попунити те страшне празнине у редовима војске, па је Врховна команда одлучила да се ђаци из свих школа у Србији, који су доспели за војску, као и они који су одложили служење војног рока до завршетка школовања, позову у војску и припреме за старешине. Тадија Пејовић је, између осталог, забележио: „Било нас је на почетку 1.600, али су неки одбијени због слабог здравља или што су били превише млади. Али, нико од њих није могао да се помири са тим да је одбијен. Сматрали су да је то увреда и понижење. Отаџбина је била у опасности, а њихова помоћ је одбијена“.

Снежана Недељковић, је изнела и најбољу оцену о томе какву су храброст исказали српски ђаци у ратним униформама: „Није чудо што немачки цар Виљем јавно исказује – ‘штета што тај мали народ није наш савезник’.

– Надамо се да ће и споменик у част 1300 каплара, дар Друштва српских домаћина, постављен испред Ужичке гимназије, утврдити сећање младих на славне ужичке гимназијалце капларе. Да ће их подстицати да се као родољуби, наоружани знањем и вером, регрутују и сабирају у борби за очување традиционалних цивилизацијских вредности, духовне вертикале и историјског континуитета. Дивно је што нашој свечаности присуствују и неки од потомака ових славних каплара. Тако, – подвукла је Снежана Недељковић, – ово наше сабрање, симболично гледано, доживљавам као јединство које нам је итекако потребно.

Састав ове јединице чинио је будућу интелектуалну елиту Србије. Почетком рата велики број младића, како из Србије тако и из Аустроугарске, напустио је школовање и ставио се на располагање врховној команди. Они су упућени у војну школу у Скопљу. Иако њихова обука није била готова развој догађаја приморао је врховну команду да их пошаље у борбу. Српска војска је била у повлачењу, деморалисана, са мањком муниције, Београд је био у непријатељским рукама, тако да се свет већ помирио са потпуним сломом Србије. За одсудну борбу биле су неопходне све расположиве снаге, због чега су младићима у Скопљу пре времена подељени чинови каплара (отуда и назив) и они су одмах наредног јутра упућени ка Колубари и Сувобору. Српска војска је тада извојевала једну од најсјајнијих победа у Првом светском рату, предвођена Живојином Мишићем.

Хиљаду триста каплара представља симбол жртвовања за слободу сопствене земље и народа јер су их чинили, махом, голобради младићи који су свесно кренули у борбу.

Аутор: Светислав Тијанић

Фото: Гроздомир Градинчевић

ИЗВОР: ПАСАЖ
***

***

Свечана академија под слоганом „Ни корак назад“ у част 1.300 каплара
Организатори: Друштво историчара Ужица, Коло српских сестара МО Ужице, Друштво домаћина Ужице и Педагошки факултет у Ужицу
Аутор програма проф. историје Снежана Недељковић, председник Друштва историчара Ужица

———

17.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.