АКТУЕЛНО

Протојереј Жарко Гавриловић: Да носимо свој крст као корифеј мучеништва свети Георгије


Али, свако који признаје и моли се Богу за светог великомученика Георгија, а није спреман да поднесе ни један напор, да издржи ни једну муку за име Христово – онда се њега одриче, одриче се и Господа Исуса Христа

Спомен преноса моштију светог великомученика Георгија Победоносца („Ђурђиц“)

Овoга (16. новембра по новом) дана празнује се пренос моштију Светог Георгија из Никомидије у град Лиду Палестинску, где пострада у време цара Диоклецијана. Пред смрт своју Свети Георгије умоли слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини. У време пак цара Константина Великог буде сазидан у Лиди красан храм Светом Георгију од стране побожних хришћана, па приликом освећења тога храма пренесу се у њега мошти Светитељеве, и ту сахране. Безбројна чудеса догодила су се од чудотворних моштију Светог Георгија, великомученика Христова.

ИЗВОР: Светосавље.орг

Протојереј Жарко Гавриловић: Да носимо свој крст као корифеј мучеништва свети Георгије

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Чули сте шта нам је Господ свима рекао: Доћи ће време да ће сваки који вас убије мислити да службу чини Богу. И заиста, Господ је нас хришћане послао у овај свет као овце међу вукове како је и сам рекао. Као овце које треба да подмире апетите свих вукова, оних небесних и поднебесних, оних који су послати на људски род да га кушају у добру, оних којима не иде у рачун да свет буде Божији него да свет припада другој тамној сили. И зато сви хришћани који себе зову тим именом морају да узму крст свој и да га носе у животу. Није нас Господ позвао на пир и на свадбу, него на страдање, на крст, на ношење светлости онима који живе у тами, на исповедање пречасног лика господњег, на оне који треба да буду слатко воће осицама и стршљеновима, на оне који желе да убијају хришћане све под изговором да они не припадају правоме Богу, не знајући за Спаситељеву науку да треба волети све, чак и непријатеље своје. Док друге вере и идеологије деле људе на своје и туђе, па има много вера које кажу да су сви који нису припадници њихове вере неверници, непријатељи, богохулници. Штавише, у поједним такозваним светим књигама стоји: Ако сретнеш неверника, безбожника правилније, убиј га, све његово попали и отми. А наша религија сасвим супротно говори: Ко те удари по једном образу, окрени му и други. Ко жели да идеш са њим један километар иди два, ко ти тражи хаљину дај му и кошуљу, остани наг. То је наука Христова.

Да ли смо спремни, браћо и сестре, да будемо прави хришћани да би и нас сунце огрејало? Ја – гледајући на себе – кажем да нисмо, гледајући око себе опет кажем да нисмо, гледајући на ово јадно време у коме живимо, у коме су се јадни хришћани полакомили за добра овога света, за чулна задовољства, за угодности у овом свету не мислећи ништа шта ће бити после овога света, са чиме ће изаћи пред Господа, кажем – нисмо достојни, Господе. Смилуј се, Господе, на наше страдање, на наше синајско лутање, на наше грехе и отпадништво, на наша братоубиства и кумоубиства, на наше лоповлуке. Нема закона који ми погазили нисмо, нема заповести Божије коју нисмо преступили, нема предачког завета који нисмо изневерили. Ми садашњи православни Срби толико смо се од Бога отуђили да Бог нас туче по вратовима како је некада тукао израелски народ па жале: О ви тврдоврати, шаљем вам толико несрећа и не могу да вас опамете. Тако да данас већина нашег народа, изузимајући оно мало света које је часно и достојанствено исповеда Господа Исуса Христа, већина нашег народа полакомила се, подлегла је ђавољем кушању коме Господ није подлегао. Продаје се данас за јефтине паре. У читавој лепези од дна до врха Цркве интерес, продаја, такозвани екуменизам, изједначавање истине и лажи, праве вере и јереси, пактирање са оним који је представник човекобоштва а не Богобоштва, богочовештва, пактирање на малим степеницама и на великим са највећим крвником православних Срба, под фирмом православног екуменизма, под фирмом кажем. Кад би они превели римског папу у православље ја бих био најсрећнији човек на свету, него – напротив – желе да се потчине папи који је окрвавио руке о српски народ.

Протојереј др Жарко Гавриловић (Фото: Дуга)

Грешни смо, браћо и сестре, и због грехова долазимо у Цркву свету јер Спаситељ каже: Нисам дошао да позовем праведнике на покајање него грешнике. Ми смо грешни што долазимо у цркву са том разликом што увиђамо свој грех, а они који не долазе у цркву, који сматрају да могу без цркве, сматрају да нису грешни, сматрају да су други римски папа, да су безгрешни, да су Бог Саваот. На тај начин изазивају већа страдања и нас који долазимо у Цркву, гњеве вечно живог и вечно истинитог Бога тиме што желе да заклоне његов лик и да заузму његово место у свету овоме који како је Спаситељ рекао у злу лежи.

Ми данас славимо једног Корифеја мучеништва за праву веру хришћанску светог великомученика Георгија, који је пострадао од тадашње многобожачке власти – иако је био војвода, који је презрео све сласти овога света, све положаје сва богатства и изабрао пут мучеништва. И цар који га је убијао мислио је да тиме службу чини Богу. Где су његови богови, ако нису завршили на гробници историје, по разним музејима воштаних и невоштаних фигура, а ево ми данас славимо светог великомученика Георгија. Али, свако који признаје и моли се Богу за светог великомученика Георгија, а није спреман да поднесе ни један напор, да издржи ни једну муку за име Христово – онда се њега одриче, одриче се и Господа Исуса Христа. Кад бисмо били мало спремнији да носимо свој крст, а крст наш јесу наше недаће у животу, јесу наше болести, јесу наши неспоразуми са својима и туђима, јесу наши сукоби што желимо да проповедано истину, волети а не бити вољен – крст, не волети а бити вољен – крст, страдати а не знати зашто човек страда – крст, страдати али знати зашто страда – опет крст осмишљен, крст голготског страдалника који треба да узмемо и ми сами и да се тако уподобимо Господу вечноме и јединоме, који је преко распећа дошао до свог славног васкрсења, а које су учинили и сви његови достојни следбеници, укључујући и данашњег великомученика Георгија.

Вама који славите у име братства овога храма и управе желим срећну славу, а свима вама мир од Господа, благодат, добро расположење, радујте се у Господу и поред страдања, поред зла у коме ми живимо, радујте се у Господу али не безразложно него радошћу вечном која нас води у живот вечни.

Амин, Боже дај!

Беседу протојереја др Жарка Гавриловића, изречену на слави Храма Светога Ђорђа, доносимо из његове оставштине

ИЗВОР: Стање ствари

————

17.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ЈЕДАН БОГМЕ ЈЕДИНИ КОЈИ ЈЕ ПОДРЖАО НАШЕГ ВЛАДИКУ АРТЕМИЈА КОСОВСКОГ МЕТОХИЈСКОГ МУЧЕНИКА КРОЗ ИСТОРИЈУ СУ ЋЕРАЛИ турци аустрија аустроугарска шиптара бугари угари СРБСКЕ СВЕТОВНЕ ЉУДЕ ВЛАДИКЕ ТЕ несоји И рдђе партизани ТЕ курвати балије А НИЂЕ ЈА НИЈЕСАМ ВИДИЈО ДА НАЗОВИ СПЦ ЂЕРА ДУХОВНО ЧЕДО АВЕ ЈУСТИНА ПОПОВИЋА ТО ЈЕ ОНО ПАЗИТЕ СЕ ОНИХ КОЈИ ДОЛАЗЕ У ОЧИЈОМ КРЗНУ ИЗНУТРА СУ ВУКОВИ ПАМЕТНОМ ДОСТА СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.