ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

На годишњицу ослобођења мог родног вољеног града: Грађани у Србији НЕ ЗНАЈУ праву истину о Вуковару!


Пише: Милан Орешчанин
18.11.2018.

Грађани у Србији НЕ ЗНАЈУ да је 1991. град Вуковар био организовано систематски блокиран од стране многих наоружаних Хрвата – припадника ЗНГ, МУПа, ХОС, многих страних плаћеника организованих од стране ХДЗ Фрање Туђмана и ХДЗ политичко-војне машинерије Шекса, Шушака, официра пребега из ЈНА, хрватске емиграције. Извршена је БРУТАЛНА ОКУПАЦИЈА ВУКОВАРА блокадом Гарнизона ЈНА, целог Вуковара и многих околних места, посебно села насељених Србима.

Блокада-ОКУПАЦИЈА Града Вуковара вршена је постепено, врло систематски, постављањем више од 34 бункера по улицама Вуковара и Борова, постављањем минских поља, блокадом од стране наоружаних Хрвата, мештана Вуковара али и многих Хрвата придошлих из целе Хрватске… тихо, ноћу, готово тајно…

Део мог родног Града Вуковара крајем 1991. (Фото: Милан Орешчанин)

Прва војно-паравојна јединица у западном Срему, Вуковару и Барањи формирана је у месту Богдановци, у непосредној близини Вуковара (6-7км) када је 10-15 марта 1991 без оправданог разлога формирана прва борбена наоружана јединица ЗНГе од око 1.500 одлично наоружаних Хрвата…

Политички терор, онемогућавање свих основних људских, националних, верских, радних, социјалних и других права и слобода вршен је БЕЗ РАЗЛОГА над нама Србима, грађанима, мештанима, систематским наоружавањем многих Хрвата, цивила, грађана Вуковара, наших комшија, без и једног оправданог разлога и повода. Почели су да плански минирају многе куће и привредне објекте само Србима, још 15.04.1991. Уследила је серија од 20 и више стравичних ноћних експлозија, током минирања кућа и привредних објеката у власништву Срба и Р. Србије.

Миниране су угоститељски објекти, нове куће, све трафике Борбе и Политике и други објекти. Минирани су ресторани „Крајишник” 15. априла 1991, „Сарајка“ и ”Туфо“ 3. маја, „Брдо“ 6. маја, „Мали рај“ 28. јуна, „Попај“ 2. јула, „Точак“ 21. јула, „Чокот“ 24. јула, „Шид“ 30. јула. Минирани су киосци београдске Борбе и Политике… У суштини био је на делу организовани државни тероризам, организован по налогу екстремних Хрвата националиста, по налогу Фрање Туђмана, Гојка Шушка а у Вуковару налоге су спроводили најекстремнији Хрвати националисти, припадници ХДЗ-а: злогласни господар живота и смрти Томислав Мерчеп, Благо Задро. У томе су им помагале страначке колеге: Јуре Марушић, Мартин Сабљић, Комшић, Марко Филковић и др.

Први Србин убијен је у оближњем месту Бршадин. То је био Стево Ињић, убијен од стране Хрвата, комшије Мије Гелечара 01.05.1991. затим су у тајним ликвидацјама ликвидирани многи други Срби, грађани, цивили: Симо Поњевић, угледни привредник Јован Јаковљевић, Миодраг Нађ, Жељко Пајић, Саво Дамњановић, Младен Мркић и многи други Срби. Многи Срби су тада нестали, мучени, убијени, стрељани или бачени у Дунав… Убијено је тада, током пролећа, лета и јесени 1991. између 120 и 200 Срба…

Гарнизон ЈНА је био опкољен и наоружани Хрвати пуцали су и на насеља претежно насељених Србима.. Цело то време, током пролећа, лета и јесени НИ ЈЕДНА КУЋА НИ ЈЕДНОГ ХРВАТА у граду Вуковару није НИ ОГРЕБАНА, ни такнута од стране Срба, грађана Вуковара а у личном оборачуну убијена су само два наоружана Хрвата од стране Србина Слободана Јуришића, кога су двојица наоружаних припадника ЗНГ дошли одведу. Том приликом дошло је до оружаног обрачуна. Иако тешко рањен два пута у руку и у прса, С. Јуришић је убио наоружане Хрвате Фрању Катића и Дамира Ивановиће-Дампоњу, што је јединствен случај погибије Хрвата грађана Вуковара, пре званичног очетка рата у Вуковару 25.08. односно 14.09.1991.

Током пролећа, лета и јесени, до војне мобилизације, у Вуковару није постојала ни једна организована група Срба која би некога угрожавала. Међутим, сав тај хрватски терор у Вуковару и околним местима и блокада Вуковара, довели су до отвореног грађанског рата када су моторизоване јединице ЈНА дошле да изврше деблокаду опкољеног гарнизона ЈНА, појединих насеља, града Вуковара…

Нико од стране Хрвата није одговарао за многе доказане злочине над Србима, иако су се многи наоружани Хрвати предали јединицама ЈНА, добровољцима и здруженим јединицама Српске ТО. Многима је, после спроведеног истражног и доказног поступка, у Р. Србији суђено на Војном Суду у Београду, изречене су правоснажне судске пресуде за многа тешка кривична дела, злочине и ратне злочине извршене над Србима, цивилима пре и током рата војницима ЈНа али СВИ СУ ОНИ ПУШТЕНИ НА СЛОБОДУ на иницијативу Милана Панића, после тзв. Будимпештанског споразума 1992.

Злочини и ратни злочини не застаревају. Зашто Србија и правосуђе Србије ћути? Зашто?!

______________________

Текст посвећујем истини о Вуковару поводом 18.11 – годишњице завршетка активних борбених дејстава у граду Вуковару, односно годишњице ослобођења мог родног вољеног града Вуковара, 18.11.1991. као сведок, учесник и невина жртва наметнутог Хрватског терора и грађанског рата у Вуковару.

Слава Српском Вуковару! Слава палим и живим херојима Вуковара!

Милан Орешчанин

5 replies »

  1. U slučaju Vukovara kao i drugih gradova u Krajini trebalo je delovati proaktivno i sprečiti ustaše na vreme. Međutim, problem je što je sa nama nekad (i danas) ovladala ta inercija, pasivnost i sklonost konformizmu koja je nasleđe komunističke diktature.

    Свиђа ми се

  2. Имам једну ману, не заборављам. Од почетка се можемо питати шта су свих тих година радиле полицијске и војне обавештајне службе. Ништа од тог није почело 91 већ много раније. Зашто су неспособни генерали јна тукли Вуковар 4 месеца топовима без иједног ваљаног разлога, усташе су биле под земљом. Када су заварили шахтове и специјалци ушли под земљу Вуковр је ослобођен за месец дана. Такође се сећам јако добро да су у време ратних дејстава у Источној Славонији многи момци из тих крајева шепурили по Београду, Шапцу, Руми, Митровици. Такође се сећам да смо у радњи у Трпињи плаћали свеће, јер струје није било, као суво злато, по једно тридесет пута већој цени него што су биле у продаји. Како су нас „срби“ поједини из Ернестинова откуцали усташама па смо за нову годину имали ватромет из Осјека. Како је Аркан три пута улазио у Осјек и три пута враћан. Морам да кажем да је било и врло поштених Срба славонаца који су децу и жене послали у Србију а они остали да се боре, то сам лично видео за четири месеца боравка на том подручју као војник тадашње јна

    Свиђа ми се

  3. Потпуно исти образац је примјењен у Задру , Карловцу , Сиску и још неким градовима у којима су минирали куће Србима и почели са прогоном и насиљем већ 1990. г.. Све то Србија или не зна или не жели да зна. Све то би требале знати „наше“ службе а не износе у јавност али све то знамо ми који смо то доживјели и преживјели али се више бојимо реакције „наших“ Срба него наших непријатеља и крвника. Рећи данас нешто против „мира и стабилности у региону“ је једнако опасно као када се некада говорила истина о „братству и јединству“.

    Liked by 1 person

  4. А шта заправо славе Хрвати?
    Пораз!
    Кад боље размислим, Хрватска није војно тријумфовала, заправо је војно поражена. Осим „Олује“ где је углавном било голоруко становништво ништа нису постигли. Они требају да славе Дејтон, ту је створена Хрватска.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.