АКТУЕЛНО

Фотографије са Солунског фронта Славка Ј. Јоксимовића на изложби у Пожеги


Завичајно одељење Народне библиотеке Пожега приредило је изложбу поводом стогодишњице од завршетка Првог светског рата и 125. година од рођења Славка Јоксимовића, чији је легат установљен у овој библиотеци након што је Јоксимовић део своје имовине поклонио с намером да постане јавно добро.

Изложба је отворена у Градској галерији Пожега у петак, 23. новембра, и поставку чине фотографије које је Славко направио током Првог светског рата са забелешкама које су их, у оригиналу пратиле, и које су доступне публици на увид заједно са његовом фото албумом, делом заоставштине, и на овој изложби. Аутор изложбе је виши дипл. библиотекар Народне библиотеке Пожега, Јасминка Ђуровић, која је рекла да је изложба само део богате колекције из фонда која годинама привлачи пажњу истраживача. Изложбу је, каже, спремала два месеца, а у Градској галерији Пожега ће бити отворена недељу дана, а тај заиста кратак период трајања, условљен је јединим могућим термином у склопу редовног излагачког програма галерије.

Славко Ј. Јоксимовић (1893-1985) је рођен у Горобиљу као најмлађи од десеторо деце горобиљског кмета Јоксима. Основну школу је завршио у Горобиљу и Пожеги а потом шест разреда гимназије у Ужицу. Пред Први балкански рат уписао је Војну академију у Београду, а у оба балканска рата учествовао је као академац. У чину потпоручника у 21. години живота командовао је водом 19. пешадијског пука I позива Шумадијске дивизије, а на Солунском фронту био је командир вода у 12. пешадијском пуку. За време војног позива је био рањаван три пута, а у борбама на Церу и Колубари задобио је лакше ране. Приликом одступања 1915. године теже је рањен у ногу, па је на штакама прешао са војском пут од Приштине до албанског пристаништа Сан Ђовани где је преко Барија и Рима упућен у Француску на лечење. Након рехабилитације у Француској, по својој жели прикључио се позадинским редовима српске војске и по распореду на Солунском фронту провео је две године у изузетно тешким условима. За заслуге приликом пробијања Солунског фронта одликован је Орденом белог орла IV степена са мачевима. Војну каријеру је наставио и после Првог светског рата, а пред Други светски рат, на своју молбу је пензионисан у чину пуковника. Други светски рат је провео у Горобиљу, а након тога се преселио у Београд. Преминуо је 18. јула 1985. године у 92 години живота, и уз војне почасти сахрањен на београдском Новом гробљу.

По речима аутора изложбе, Јоксимовић је фото апарат набавио приликом рехабилитације у Француској, у Тулону, и ратна фотографија којом се бавио била је истовремено и његово увођење у ову деликатну вештину. Његов албум, који садржи 70 так фотографија, црно белих , израђених у тоновима сепиа, малих су димензија ( већином 40 х 60 мм) и представљају драгоцен део његове заоставштине. Фотографије су рађене са више или мање вештине, али су у сваком случају један редак документ из тог периода и тих збивања. До сада није било покушаја конзервације и прилично су избледеле, али су обухваћене процесом дигитализације грађе фонда Народне библиотеке Пожега па су доступне и у дигиталној форми. Оригинални албум заједно са још неколико ситница, међу којима се издваја ратни дневник, такође су део поставке изложбе.

Ратни дневник је, како је током церемоније отварања изложбе рекао историчар, др Александар Савић, штампан као један у низу у публикацијама Ратни војни дневници, издавачкој делатности Историјског архива Ужице. Др Савић је подсетио и на учешће Пожежана у Првом светском рату, потркрепивши излагање историјским чињеницама, али се осврнуо и на Јоксимовићеву заоставштину у Народној библиотеци Пожега, као Гимназији „Свети Сава“ којој је уступио колекцију оригиналних уметничких слика и друге драгоцене ствари.

На отварању је говорила и Ана Лазић, индиректни потомак, будући да Јоксимовић није имао потомство, чукунука овог ратника. Истакавши да је за породицу изузетно дирљива пажња с којом се библиотека односи према заоставштини, Ана је рекла да је потомству изузетна част што је део породице допринео остварењу најплеменитијег циља сваке нације: слобода и успостављање државности. Од његових личних ствари у породици је остала понека фотографија.

Ово је потврдио и Милош Дробњак, млади Пожежанин који свог чукундеду познаје само из породичних прича. Милош каже да је посебан осећај одрастати у породици у којој се од малих ногу слуша о јунаштвима и доприносу предака,а поред Славка још двојица Јоксимовића су учесници Првог светског рата. У његово кући је сачуван његов војнички мач, исти онај с који се налази на једној од фотографија. На њему су, каже, биле и кићанке, али су временом отпале и изгубиле се. Такође, његова продица, у лози једног од Јоксимовићеве браће који су остали у Горобиљу, поседује неколико фотографија које се чувају као породичне реликвије.

На отварању изложбе обратио се и директор Народне библиотеке Пожега, Мирко Краљевић, указавши, између осталог и на садржај легата Славка Јоксимовића у овој установи. Изложба „Солунски фронт кроз објектив Славка Јоксимовића“ детаљно је илустрована кроз ванредно детаљан каталог изложбе.

Милунка Николић

ИЗВОР: ПАСАЖ

———–

25.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.