АКТУЕЛНО

СВЕТ: Нови рат због гаса?!


Кијев уводи ратно стање и довео је армију и службу безбедности у пуну бојеву готовост након што су бродови пограничне службе руског ФСБ-а заробили три украјинска патролна чамца код Керчског мореуза на улазу из Црног у Азовско море. Украјинске власти тако ће одложити на неодређено изборе, а главни добитник могла би да буде Америка одлучна да ограничи извоз руског гаса у Европу не само гасоводима испод Балтичког мора, него и Турским током за који је планирано да се настави преко Бугарске и Србије.

фото илустрација: pixabey.com

Место и време за сукоб украјинских и руских бродова мајсторски је одабрано. Прошле недеље завршено је постављање две од четири цеви Турског тока дном Црног мора. Украјински бродови пресретнути су 50 километара од новог Кримског моста који повезује полуострво с копненим делом Русије. Било сигурно да ће Руси да бране прилаз мосту по сваку цену. При том се то место се налази око 60 километара од руског града Анапе, где цеви Турског тока улазе у море и око 25 километара од трасе гасовода.

Одмазда на Донбасу

Украјина је на понижење одговорила дивљачким гранатирањем побуњених градова на Донбасу, а дан касније НАТО је позвао Русију да отвори мореуз за Украјину, док је амерички авион за електронско извиђање боинг РС-135В долетео је из базе Суда на Криту ка руској граници у Црном мору код Крима.

Америка од почетка кризе изазване сменом власти у Кијеву 2014. године и грађанским ратом покушава да смањи извоз руског гаса и ослаби Москву финансијски. Под америчким притиском Бугари су одустали од пројекта Јужни ток и постали највећи губитници уз Србију.

САД су истовремено преко чланица ЕУ Пољске и Литваније покушавале да осујете Северни ток два којим ће извоз руског гаса у Немачку бити дуплиран. Штавише, већ се праве планови за Северни ток 3, пошто су холандска и британска налазишта исцрпљена, а и Норвешка смањује производњу.

Извозници далеко

Истовремено, европске потребе за гасом се увећавају, а алтернативни извозници не располажу великим резервама или су далеко и под санкцијама САД као Иран. Азербејџан, на пример, може да извезе највише 10 милијарди кубних метара што је ништавно у поређењу с предвиђених 58 милијарди Турског тока, или 120 милијарди оба Северна тока.

Зато су Американци као перспективу нудили ЕУ свој течни гас иако га немају довољно за то. Он је скупљи јер се добија из шкриљаца и превози се бродовима, па су потребна и огромна улагања у лучке терминале за претовар. Рат на траси Турског тока једини је начин да руски гас постане скуп, а транспорт несигуран.

Србији годишње 50 милиона долара

Руски игант Гаспром определио је маршруту транспорта гаса Турским током. Та траса ићи ће преко Србије и готово је истоветна пројекту Јужни ток од кога се одустало 2014. године.

Извори денвног листа „Комерсант“ наводе да ће гасовод од Русије до Турске по дну Црног мора ићи даље кроз Бугарску, Србију, Мађарску и Словачку. Гаспром се спрема да доставља гас Турским током у Бугарску и Србију већ 2020. године, а у Мађарску годину дана касније. То ће Русима омогућити да већ 2022. потпуно обуставе транспорт гаса кроз Украјину.

Главни циљ Аустрија

Турски ток предвиђа пролазак кроз Мађарску до Словачке. То је довољно близу главног циља, гасног складишта Баумгартен у Аустрији која целокупну потрошњу гаса увози из Русије.

Мађари прижељкују да се са њихове територије одвоји крак и према Италији кроз Словенију. Рим је имао иста хтења, а све заједно би у будућности могло да захтева далеко веће капацитете и транзит кроз Србију. Такође, Косово не би могло да добије гас осим из централне Србије.

Москва сматра да Брисел неће моћи да заустави овако рециклирани пројекат Јужног тока под другим именом јер потпуно одговара законодавству ЕУ. Наиме, пре четири године ЕУ је захтевала да и други потенцијални снабдевачи (Азарбејџан, Катар, Иран) имају право да транспортују гас Јужним током изграђеним руским парама, што је Москва одбила. Овог пута Руси ће довести гас до граница ЕУ. Предвиђен је хаб у Бугарској, где се гас купује, складишти и прима преко турске границе.

Бугарска компанија Булгартрансгаз већ наредног месеца ће купити будуће капацитете гасовода. Реч је о 15,8 милијарди кубних метара годишње колико ће ући у Бугарску и 11 милијарди колико ће изаћи у Србију. Наша земља задржаће две милијарде колико троши, а девет ће проследити у Мађарску и остварити одговарајући приход за транзит који је Јужним током био пројектован на око 50 милиона долара годишње.

Јужни ток – Србија у јануару ове године преименован је у Гастранс који ће градити гасовод трасом Јужног тока. Та деоница дуга је 421 километар, а постоји могућност одвајања два крака према РС и Хрватској. Руски удео у послу је 51 одсто, а приоритет Србије био је да што пре са Гаспромом договори повећање капацитета Подземног складишта Банатски Двор на 750 милиона метара кубних.

Морски бој код Кримског моста

Из луке Одеса у Црном мору испловила су два украјинска патролна чамца којима се придружио реморкер и већ код Евпаторије на Криму пресекли су границу. Украјинци су се сатима оглушивали на упозорења и наставили пловидбу према Керчком мореузу и Кримском мосту. Ка истом циљу из Азовског мора упутила су се два украјинске оклопњаче класе гјурза, али су се вратили у Берђанск чим су се појавили руски јуришни бомбардери СУ-25.

Тада је почела драма. На украјинске патролне чамце отворена је рафална ватра и рањено је троје морнара. Ипак, ФСБ (наследник КГБ) решио је да не потапа Украјинце, већ су их својим далеко већим бродовима сабили са обе стране.

– Притисни их здесна! – чуло се на снимку како капетан говори командиру другог брода.
А онда је и сам почео да заобилази украјински брод и наредио му да се заустави.

– Давај, давај (хајде), кучк! Назад! – викао је капетан, а с украјинског брода се чуло: „Пропустите нас!“

Тада је уследила команда: „Држите се сви на палуби!“ Руски брод кренуо је на „таран“, односно ударио у украјински патролни чамац и зауставио га. Граничари ФСБ-а искрцали су се на украјинске бродове који су одвучени у Керч.

Порошенко укида изборе

Отварањем Турског тока украјински гасоводи за транзит руског гаса у Европу постаће потпуно беспотребни, а Кијев ће губити око 3,5 милијарди долара годишње. Украјинци панично покушавају да продају своје гасоводе, тачније гомилу зарђалих цеви које пуштају на све стране. Наравно, то нико неће да купи.

И украјински тајкун и председник Петар Порошенко последњих месеци продаје активе својих предузећа. Он с упропашћеном економијом земље и подршком од пет одсто бирачког тела не може мирно да чека председничке изборе у марту наредне године, нити цео режим парламентарне у октобру. Сигурно се ни Западу не свиђа што му за вратом дише бивша премијерка Јулија Тимошенко која је 2008. године показала да уме да се договори с Кремљом.

Увођење ратног стања на 60 дана с могућношћу неограниченог продужења кијевском режиму омогућава да одложи изборе, забрани партије које „угрожавају суверенитет Украјине“, али и митинге и друга окупљања, уведе полицијски час, ограничи додатно слободу медија… Кијевски званичници тврде да ће ММФ с пресудним утицајем САД наставити да их кредитира.

ИЗВОР: ВЕСТИ

———

28.11.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.