АКТУЕЛНО

Упис „српских гусала” у Унескову листу – Брига за идентитет српског народа, или…


Огњен Војводић
ognjenvojvodic.info, 1.12.2018.

1898139_598620240218274_325811672_n

Пјевање уз гусле као дио нематеријалног културног наслеђа Србије уписано је на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства. Одлуку о упису гуслања одлучио је, 29. новембра, Унесков Међувладин комитет за очување нематеријалног културног наслеђа, на свом 13. редовном засиједању које се одржава на Маурицијусу.

фото: Огњен Војводић

„Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за одржање у прошлости, али нису само то. Нема данас народа у ком је овај древни елемент културног наслеђа живље присутан, поштован и вољен. Заслуге за такав статус припадају гусларским удружењима и бројним оданим слушаоцима широм нашег културног простора“, рекао је Драган Хамовић, савјетник министра. Заиста, пјевање уз гусле и предање епске поезије је живо присутно у великом дијелу српског народа, преноси се са `кољена на кољено` као континуитет културе и идентитета српског народа.

1902747_10206566121544668_8596697369154977904_n

Фото: Владимир Дробњак

Министарство културе и информисања је 2016. године препоручило надлежној стручној комисији номиновање гуслања на Унескову листу. Номинацијски досије припремио је Центар за нематеријално културно наслеђе при Етнографском музеју у Београду у сарадњи са Музиколошким институтом САНУ и уз подршку Савеза гуслара Србије, гусларских удружења, појединаца, локалних самоуправа, институција, невладиних организација и стручних удружења.

Пјевање уз гусле је трећи упис Републике Србије на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човјечанства, после `српског кола` и `српске славе`.`Уписивањем у Унескову листу културног националног наслеђа обезбјеђује се међународна видљивост`, и народ упућује да доприноси очувању и преношењу изабраног културно-националног наслеђа. Надајмо се да ће упис српских гусала у унескову листу културног наслеђа човјечанства бити подстицај српским политичарима, како на бригу за идентитет српског народа, тако и за повратак политици православног предања и епског подвига Косовског завјета.

П.С. Појединце на неповјерење наводи застој спровођења нацрта Закона о службеној употреби језика, који мјесецима чека на усвајање тј. предлога за довршавње закона о очувању српског ћириличног писма у Србији, због чега је Нацрт предлога о ћириличном писму у народу тумачен као политичка фолклорна фарса ради спровођења одређене проевропске политике према Косову и Метохији. Међутим, могуће је и да Министарство и установе културе Србије остварују сарадњу са међународним установама културе, док са пројугословенским властодршцима у Србији и владајућим југословенским лингвистичким лобијем не могу постићи сарадњу у питањима српске културне политике (прочитај овдје).

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.