АКТУЕЛНО

КОМЕНТАР: Генеза једне лажи


Не ради се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију

Божидар Зечевић

НЕ РАДИ се више о једном филму, чак ни о фестивалу који се прошле недеље поигравао сопственим идентитетом и доводио у питање једну лепу и часну традицију. Ради се о нечем сасвим другом, што више спада у политичке скандале, чиме се увелико баве вештији од једног филмског критичара. Погађате, дакле: то је филм „Терет“, то је Фестивал ауторског филма и политички притисак на Србију, зато што је, наводно, прикривала и прикрива своје злочине над цивилним шиптарским становништвом, у рату 1998-1999. године. Исто су тврдили не само Наташа Кандић и редитељ Огњен Главонић, који је материјал и средства добио од њеног фонда, низа невладиних ентитета и страних фактора, него и Филмски центар Србије, државна агенција за филм, на крају ево и овај фестивал, који је од „Терета“ направио „најзначајнији филм“ и неприкосновеног фаворита у односу на сва друга приказана дела, а онда приредио једно сасвим неприлично, букачко лобирање. Било је отужно и непријатно гледати како се изводила раздражена кампања око овог уметнички (па и политички) безначајног филма, колико је уприличено његових додатних и накнадних пројекција, како му је од самог старта отворено обећавана и на крају додељена главна награда, све уз помоћ полуанонимног жирија и разјарене подршке мејнстрим медија и блогосфере. У режији друге Србије и ко зна кога још, тако је одиграна једна колосална лаж.

Сцена из филма ТЕРЕТ

НА СТРАНИЦАМА „Вечерњих новости“ и другде показали смо колико је овај филм уметнички минорно предузеће и зато се овде не бавимо уметношћу. Ње, уосталом, у „Терету“ и нема. Све то је безочно политичко подметање, при чему филм делује као кукавичје јаје једне веће политичке игре, а фестивали као декор медијских злоупотреба, још од канске премијере. Тада је извесна Џесика Кјенгиз, из „Верајетија“, дефинисала лид овог спина, који гласи: „Млади филмски стваралац на упечатљив начин осветљава болну истину и указује на кривицу у коју већина не жели да поверује. Они којима је позната Главонићева ‘Дубина два’ препознаће да он осећа снажан порив да своју домовину примора да се суочи са гресима који су деценијама игнорисани и такви ће знати не који то тачно догађај ‘Терет’ алудира.“ У Кану је присутан и активан директор Филмског центра Србије, који већ припрема београдску премијеру „Терета“ (али на њу ће, из занимљивих разлога, чекати пуних шест месеци). Бобан Јевтић, а тако се зове овај директор, имао је оригиналну и живописну допуну за јавност: „Не само да Главонићев филм није антисрпски, него је, ако већ једном уметничком остварењу дајемо националне и политичке атрибуте, заправо патриотски, што ће се показати и на српској премијери.“

НА СРПСКОЈ премијери показало се, међутим, нешто много важније: први пут је сасвим недвосмислено из Џесикиног спина испреден нови мит. Пред галванизованом Ареном, уз већ напаљену клаку доведене публике, председник савета Фестивала ауторског филма рекао је loud and proud: „Огњен Главонић је храбро испричао причу која прати један од најмрачнијих догађаја у новијој историји Србије.“ Узима се као свршена ствар, дакле, да је држава Србија крива за овај најмрачнији злочин у својој новијој историји, а то није ништа друго до оно „приморавање домовине да се суочи са својим гресима који су деценијама игнорисани“, у чему је и „највећи значај филма“. То је тај Јевтићев „нови патриотизам“. То је поента не само канског спина, већ сада и дореченог мита Вилијема Вокера и његове дубоке државе, која је први пут побола свој лажни барјак 1999. године у Рачку. Генеза овог мита сасвим јасно упућује да онај ко је изговорио ове речи ваљда зна шта је рекао, тј. „тачно зна на који догађај алудира ‘Терет“, како је и најавила Џесика. Зашто онда то јавно не каже? Ево: једва чекамо да се суочимо са тим гресима. Треба сви да знамо најмрачније догађаје у новијој српској историји. Нека их Срдан Голубовић јавно означи! Већ трећи пут у последњих недељу дана позивам челника Фаф-а или било ког другог да саопшти ова мрачна сазнања нечим, неким доказима, документима…

Нема их. Не верујем да ће их и бити.

Зато што је у питању лаж.

А види ли ова држава да је њени миљеници и наводни уметници – све о њеном трошку! – оптужују за непостојеће злочине на Косову, снабдевајући новим фалсификатима њене најљуће непријатеље?

 

Божидар Зечевић

ИЗВОР: НОВОСТИ

———

4.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.