АКТУЕЛНО

Петиција италијанских интелектуалаца за повлачење признања Косова


Један број интелектуалаца из Италије али и цивилни активисти покренули су Петицију за повлачење признања Косова, коју су упутили Доњем дому парламента те земље

Парламент Италије (фото: mitropolija.com)

Један број интелектуалаца из Италије, међу којима су универзитетски професори, публицисти, новинари, дипломате, али и цивилни активисти, покренули су Петицију за повлачење признања Косова, коју су на основу члана 50 Устава Републике Италије, упутили Доњем дому парламента те земље.

У тексту поднетог захтева наводе зе разлози неопходности овакве иницијативе.

„Имајући у виду да признање Косова од стране одређеног броја земаља представља преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до кршења међународног права и допринео актуелној општој нестабилности; списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани ентитет „Републике Косова“ је увећан повлачењем признања следећих земаља: Либерија, Гренада, Комонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија Комора”, наглашава се у тексту петиције,

У петицији се даље подсећа да је „италијанско признање Косова усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера Романа Продија, писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су консултовани чланови владајућих и опозиционих странака.

Текст петиције коју је група италијанских интелектуалаца упутила Доњем дому парламента те земље преносимо у целости…

Петиција упућена Доњем дому Парламента на основу члана 50. Устава Републике Италије

Будући да Косово и Метохија представља окосницу српске културе. Наиме, у тој области су Срби створили прве насеобине и изградили у XIII и XIV веку манастире, праве оазе културе и православног хришћанства, у којима су похрањени списи, сликарска дела и историјска предања српског народа.

Полазећи од државне традиције српског народа и равноправности свих грађана и етничких заједница у Србији, полазећи и од тога да је Покрајина Косово и Метохија саставни део територије Србије, да има положај суштинске аутономије у оквиру суверене државе Србије, из таквог положаја Покрајине Косово и Метохија следе уставне обавезе свих државних органа да заступају и штите државне интересе Србије на Косову и Метохији у свим унутрашњим и спољним политичким односима;

Резолуцијом Савета безбедности ОУН 1244 која је усвојена 10. јуна 1999. године, све земље чланице реафирмишу суверенитет и територијални интегритет Савезне Републике Југославије и других држава у региону и потврђују апел за широку аутономију и суштинску самоуправу за Косово и Метохију, као и за правоизбеглица и расељених лица да се врате својим кућама у безбедности, а пре свега даје се овлашћење генералном секретару да уз помоћ надлежних међународних организација успостави међународно цивилно присуство на Косову, како би се обезбедила привремена управа на Косову, при чему ће народ Косова моћи да ужива суштинску аутономију у оквиру СР Југославије, о чему ће донети одлуку Савет безбедности Уједињених нација; упркос присуству међународних мировних снага, такозвана ОВК је успела да протера са Косова и Метохије скоро све припаднике неалбанских националних мањина (20% садашњег становништва), око 240.000 Срба, Црногораца,Турака, Рома, Јевреја, Египћана, Горанаца (Словена исламске вероисповести) и Хрвата као и да уништи стотине цркава и православних верских објеката, што представља велику штету не само за српску културу већ и за читаву средњевековну хришћанску баштину.

Делу српске заједнице, нарочито у Метохији, наметнут је живот у опкољеним енклавама; под притиском “западњачке” међународне заједнице, односног великог дела Европске уније и САД-а, албанско вођство је у Приштини једнострано прогласило 17. фебруара 2008. године своју независност од Србије. Овај процес сецесије наилази на велике препреке по питању признања од стране Организације уједињених нација, пошто руско-кинески вето спречава улазак косовског ентитета у било коју дипломатску организацију за мултилатералну сарадњу, тако да су сама признања плод иницијатива које спроводи свака земља појединачно; италијанско признање Косова усвојено је 20. фебруара 2008. године на седници Владе премијера Романа Продија писмом које је шеф дипломатије Масимо д’Алема упутио Приштини, а да парламент није о томе расправљао, нити су консултовани чланови владајућих и опозиционих странака. Шпанија, Кипар, Румунија, Словачка и Грчка су чланице Европске Уније које још нису признале независност Косова, а томе се противе и све земље чланице БРИЦС-а.

Имајући у виду да признање Косова од стране одређеног броја земаља представља преседан који је изазвао домино ефекат у целој Европи, довео до кршења међународног права и допринео актуелној општој нестабилности; списак од деведесет земаља које не признају самопрокламовани ентитет Републике Косова је увећан повлачењем признања следећих земаља: Либерија, Гренада, Комонвелт Доминика, Суринам, Сао Томе и Принципе, Гвинеја Бисао, Бурунди, Папуа Нова Гвинеја, Лесото и Унија Комора.

С обзиром на нове тензије на Балкану, не само на Косову, већ и у Македонији, Босни, Грчкој, Албанији, Црној Гори и Србији и на италијанске стратешке геополитичке интересе за стабилност читаве регије: потписници траже покретање парламентарне дебате о могућности италијанског повлачења признања Косова као независне државе и за јачање активизма италијанских војних, политичких и културних институција у циљу одбране права мањина и културних добара на Косову и Метохији. Такође траже да се посланичке групе формално изјасне по питању италијанског признања независности Косова, а да се садашња влада, у дијалогу са владом Републике Србије, информише о актуелној ситуацији на Космету. Траже да Италија, у складу са резолуцијом СБ ОУН 1244, активно промовише безбедан повратак избеглица и расељених лица са Косова и Метохије.

Покретачки одбор: Проф. Стефано Пилото (Универзитет у Трсту), Стефано Верноле (новинар), Марилина Века (новинарка), Лорета Бађо (почасни конзул Републике Србије за регион Венето), Федерико Роберти (блогер  „Bye Bye Uncle Sam”), Андреа Тури (публициста), Леандро Кјарели (почасни конзул Републике Србије у Фиренци), проф. Алесандро Ди Мео (Универзитет Тор Вергата у Риму).

ИЗВОР: Митрополија црногорско-приморска/ Стање ствари

———

7.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

2 replies »

  1. Како српски народ, тако и сви грађани Србије, који поштују Устав своје државе, требали би се одредити, према оним државама које су одлучиле да учествују у растурању државе Србије, пошто нису могли утицати на њихове одлуке.
    Те државе, нису имале намеру да помогну, како албанској националној мањини у држави Србији, тако ни властима државе, да се договоре о заједничком суживоту у оквирима исте државе, већ су одлучиле следити своје интересе, на рачун растурања државне територије државе Србије.
    Према тим државама, које су следећи своје интересе, учествовале у присилном растурању једне државе, држава Србија нема никакву моралну или било коју другу обавезу, да поштује њихов територијални интегритет, односно према истима, треба да се постави исто онако, како су се оне поставиле према територијалном интегритету државе Србије.

    Пошто се ту ради и о делу држава из нашег најближег окружења, ново насталим државама бивше СФРЈ (Македонија, Црна Гора, Словенија, Хрватска), које су себи дале за право, да присвоје авнојевске границе , док су истовремено учествовале у отимању-одузимању тог истог права држави Србији, држава Србија нема баш никаквих моралних или било којих других обавеза, да поштује територијални интегритет тих држава, већ је у обавези да се постави на исти начин као и оне, те гледа само свој интерес на тим просторима.

    Пошто су те мале државе свесне учињенога, побегле у веће војне савезе, који су били очито, на истом задатку са њима, очекујући, да их та иста сила и моћ, заштити.

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.