АКТУЕЛНО

ФИЛМСКА КРИТИКА: Краљ Слобода


„Краљ Петар I Карађорђевић“, режија Петар Ристовски, 2018.

Божидар Зечевић

Петар I Карађорђевић живи у нашем колективном сећању као величанствена фигура народног краља и човека до последњег даха посвећеног добру Срба и Србије. Овај готово архетипски отисак у народној свести траје упркос несигурним представама данашњих нараштаја о томе какав је овај краљ заиста био и чиме је заслужио овакву славу, и зато је филм под горњим насловом веома важан: он враћа у нашу свест слику о Петру снагом чињенице да је архетип најживљи када се поново рађа у сликама (Јунг, Јеротић). Према многим психолозима архетип и није друго до покретна слика, то јест филм који се пројектује на екран нашег унутрашег искуства. Онакав какав се појављује у лику и појави Лазара Ристовског, Петар нам се поново враћа као вољени краљ свих Срба, какав и треба да остане у памети нових генерација. Нема никакве сумње да је ова представа постала филмска чињеница захваљујући лику, изгледу, држању и фотогенији Ристовског, али и његовој посвећеној стваралачкој енергији, жељи и одлучности да по сваку цену сними овај филм.

Осим архетипске, постоји и историјска страна Петрове личности и епохе. Историчари се углавном слажу са чињеницом да би се његова владавина 1903-1914. могла назвати златним добом српске државе, у коме су најважније улоге имали слобода, демократија и – дисциплина. При томе је заиста завладала правда за све. „У свему томе улога владара била је изузетно велика, а његова брига за добробит народа свакодневна. По свом политичком образовању, ширини својих погледа и савремености идеја, Петар је, нема сумње, био најспремнији владар који се налазио на српском престолу. То објашњава природу његове владавине после 1903. године и брзи успон демократије, бујање политичког живота и јачање националних идеала“, каже проф. Драгољуб Живојиновић, најбољи познавалац Петровог живота и дела. Ово „златно доба“ сменили су ускоро ратови и трагична искушења, у којима је краљева фигура још више порасла. Све је то била једна сложена стварност из које је требало изабрати вођице филмске драматургије и композиције, изградити читак и делатан филмски наратив, структуру која ће прећи у неку другу, како би рекао Пазолини, то јест – целовит уметнички филм. У кинематографу то најбоље функционише кад се пронађе једна доминантна метафора, кадра да пробуди емоције масовне публике; да се стопи са симболом и погоди дух временa.

Стога је била исправна одлука Ристовског да као основ за сценарио узме изванредни роман Милована Витезовића „Чарапе краља Петра“. То кратко дело обједињује набројане предности и могао би се назвати филмском прозом зато што језиком покретне слике прати Петрову судбину до краја албанске голготе, са народом и уз народ. У нашој савременој књижевности и нема бољег штива о Петру I, и оно се просто нудило филмском оку. Притом, тај роман композиционо веома погодује чврстом и јасном филмском наративу, што је могло бити од највеће помоћи у селекцији иначе хетерогеног материјала. Најважније је то што је Витезовић пронашао ону „црвену нит“ која прожима целу причу о Петру, и то у виду светле метафоре. У подлози Петровог постојања као владара и човека стоји фундаментална идеја човекове слободе, коју је изразио у свом преводу дела Џона Стјуарта Мила „О слободи“ још као млад човек (1868). У старости, на арбанашкој стази смрти, Петар, у делу Витезовића, каже: „Само је слободан човек властан над самим собом, може развијати своја својства, усавршити врлине којима је обдарен, доћи до свести којом ће појмити, познати и вршити свој задатак, своја права, своје дужности. Ја сам своје завршио и сад сам слободан да по својој вољи умрем“. Цео један људски живот и краљевски пут стиче се у овој идеји и она се као светло појављује на крају страшног искушења.

Сцена из филма „Краљ Петар I Карађорђевић “ – Фото промо

Најбољи део филма, двадесетак узбудљивих минута, догађа се на овој планинској козјој стази. То је филмска срж једне саге, нешто што по свему превазилази све стереотипе на које смо навикли. Присуствујемо епохалној драми не једног краља, него уистину целог народа, окупљеног око свог старог оца на путу у вечност. Била је то прилика да се, осим Ристовског, искажу и млађи глумци Радован Вујовић и Милан Колак, чији агон пратимо у оргији снежне смрти. Када на крају пута пукне морска пучина, то делује као право митско прочишћење, као антички „пелагос“ и повратак изгубљеном рају. То је и прави и једини природни крај филма. Све остало у њему је, нажалост, далеко испод овог колосалног тренутка.

Заиста не знам шта се, с временом, догодило са Ристовским. Зашто је напустио Витезовићев наратив и одлучио да га сведе на једну од компоненти („по мотивима“) да би почео да сам распреда неку сасвим другу причу, у ствари неку своју слику Великог рата. Ту је нестала Витезовићева метафора и низ других наративних параметара. После ефектног почетка, филм се разлио у рукавце и споредне токове, углавном илустративног карактера (Цер и Колубара), у великом метежу почеле су да се губе четири линије радње и њихова веза са главном, краљевом. Војсковође Великог рата промичу кроз овај метеж као дрвене фигуре у некој туђој игри. Александар и Пашић су статисти са не баш јасним задатком. Нестала је атмосфера „Петрове Србије“, по којој су се препознавали оно време и његови људи. Нема, ако ћемо право, ни тих људи, осим утучене масе која се тиска кроз кадар. Све то подвлачи агресивна и често сасвим непримерена музика, страна призору и духу времена.

А онда замало да се догоди катастрофа.

То је секвенца филмске фантазмагорије на крају филма. Тешко је препричати овај аматерски кошмар. На самртном крфском жалу треба да лежи цела ојађена Србија, али ми видимо само неке бледе, насумице разбацане сенке са Петром као главном утваром, која блуди кроз ту опсену. Он чак и тоне у морске дубине заједно лешевима Плаве гробнице! Најгоре је, међутим, што на истом месту тоне и главна идеја слободе, коју смо малочас описали као кључну за Петра, његово време и овај филм. Ту отворену метафору краљ Петар проналази на морском жалу у виду подеране књиге свог превода Џона Стјуарта Мила „О слободи“. Књигу је у арбанашком блату нашао страсни пушач војник Живота, једно од лица у овој причи, и целу је – попушио. Преврћући празне корице, резигнирани Петар каже, отприлике: „Ајде бар да је нечему послужила ова хартија.“ Несрећна и депласирана иронија; она релативизује и у доброј мери деградира поруку филма. Шта ово треба да значи на крају приче о Краљу Слободи, како су га звали савременици? Откуд овај етички дебакл Петра Карађорђевића, који се никада и нигде није догодио, осим у причини Ристовског и његових сценариста? На основу чега се, онда, Србија дигла из пепела, што видимо у серији разгледница које следе? Итд.

Можда је све то у вези са нечим што је недавно оштроумно запазио проф. Дарко Танасковић. Он је мишљења да је појам слободе данас релативизован и готово обесмишљен. „То се не догађа први пут у историји“, вели Танасковић, „јер дешавало се да под притиском двоструких стандарда истина буде релативизована, а слобода потиснута.“

Божидар Зечевић

ИЗВОР: НОВОСТИ

———

10.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

  1. ЖИВЕО БЕСМРТНИ КРАЉ ПЕТАР ПРВИ КАРАДЂОРДЂЕВИЋ СРБИН ЈЕ ЧЕКАО ВЕКОВИМА ДА СЕ ОСЛОБОДИ КОСОВО И МЕТОХИЈА СКОРО ЧЕТРИ ПУНА ВЕКА ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРБА ОД КАКО СРБИЈА ПОСТОЈИ ОН И ЈЕСТ БИЈО КРАЉ СЛОБОДА КАД СЕ СПОМЕНЕ ИМЕ КРАЉА ПЕТРА УСТАНЕМ И ПРЕКРСТИМ СЕ И КАЖЕМ ХВАЛА ТИ ГОСПОДЕ ШТО СИ СРБИМА ДАО СРБСКОГ КРАЉА ДА ДОНЕСЕ СЛОБОДУ СРБИЈИ И СРБСКОМ РОДУ СССС

    Свиђа ми се

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.