АКТУЕЛНО

Трибина поводом новог издања Књиге о Косову теолога љубави, Димитрија Богдановића (видео)


HelmCast09.12.2018.

Велики амфитеатар Филозофског Факултета у Београду, познат по имену чувеног византолога Георгија Острогорског, био је место где су се професори, студенти као и бројни гости подсетили чувеног богослова, историчара и ерудите Димитрија Богдановића.

Димитрије Богдановић (Београд, 11. октобар 1930 — Београд, 14. јун 1986) је био српски историчар, историчар књижевности и академик САНУ

Поновно издање његове Књиге о Косову објављене заједно са Разговорима о Косову који представљају својеврсни наставак исте, окупило је велики број поштовалаца његовог завештања, а између осталог и професоре Филозофског факултета Слободана Антонића и Милоша Ковића, професора Филолошког факултета Мила Ломпара, презвитера Милорада Средојевића, уредника издавачке куће Хришћанска мисао библиотеке Свечаник, док је својим доласком посебне емоције изазвала супруга Димитрија Богдановића.

Догађај, који су покренули студенти историје Филозофског факултета, имао је за циљ да се покаже и докаже став студената о тренутном питању над питањима српског народа, косовско-метохијском питању, и да се тиме покрене један шири опсег делања где би корен био управо овај разговор о књизи Димитрија Богдановића, прва у циклусу трибина под називом Косово од Голготе до васкрсења.

Јереј др Милорад Средојевић, говорећи о крстоносном животу овог Теолога љубави, како су га назвале касније генерације, истакао је његову смелост и храброст да о највећој рани и распећу нашег народа, косовском питању, говори на један господствен, софистициран и академски начин.

Истичући како је у једном мрачном времену, где су други одређивали правила којима се оцењује историја, и поред прохибиција кроз које је прошла заједно са својим аутором, ова књига остала сведочанство живота једног врлог хришћанина и његове хришћанске жртве. Јер, шта је књига ако не сведочанство које преноси прошлост у садашњост, а потом садашњост припрема и преноси у будућност.

О значају књиге говорио је профсор др Слободан Антонић, стављајући је пре свега у контекст настанка саме књиге и историјског трајања које она покрива. Између осталог истакао је: „Ова књига приказује осам стотина година историје Срба на Косову, поткрепљене релевантним и важним историјским изворима, дакле ово је била једна озбиљна и уздржана књига, достојанствено написана, са важним подацима и врло упечатљивом аргументацијом али без подизања тона.”

Осим о самој књизи и критици кроз коју су књига и аутор прошли због оновременог режима, аутор се осврнуо и на оно што, изузев једне академске и историјске димензије, носи ова књига – Косовски завет, стављајући га у систем највиших вредности које чине срж идентитета једне нације.

Професор Милош Ковић пренео је своје задовољство што је коначно покренуто питање Косова и Метохије на Филозофском факултету, и што је ово поновно откривање косовског питања покренуто са овом књигом – књигом једног професора Филозофског факултета. Потом је све слушаоце подсетио на академску заоставштину овог медиевисте, заоставштину којом је оставио здраве корене будућим нараштајима, где ће, ако буду наставили стазама истине којима је корачао и Димитрије Богдановић, брати добре плодове.

Истичући како је Димитрије Богановић био један човек који је уређивао свој академски врт, да би се потом осамдесет прве појавио као човек који је узео на себе тај претешки крст и одлучио да напише историју Косова и Метохије, осврнуо се потом и на историју и континуитет Косовског завета, где је посебан значај имала управо ова књига као прва књига о историји Косова и Метохије.

Професор Мило Ломпар, као професор Филолошког факултета, истакао је значај средњовековне књижевности, мисли о средњем веку али и средњовековне духовности, библијског историзма и есхатологије средњовековне књижевности, која је враћала један дух у коме је косовско – метохијско питање било централно.

Средњовековна уметност и књижевност су дакле, као уметнички артикулисан доживљај света, били један од покретача да се Српски Јован Златоусти, како је Димитрије Богдановић био у познат у светској научној јавности, посвети писању књиге која се осврнула на питање које је тада као и сада  било свакидашњица али је ипак увек било скрајнуто.

***