АКТУЕЛНО

Главни истраживач Института за Холокауст: Историја је чињеница, Јасеновац – Аушвиц Балкана


Гидеон Грајф, главни истраживач израелског Института за Холокауст „Шем Олам“, изјавио је у Андрићграду да се мора стати у крај ревизији историје и да се злочини у Јасеновцу и Аушвицу не могу „гурати под тепих“.

На промоцији монографије „Јасеновац – Аушвиц Балкана – усташка империја окрутности“, Грајф је нагласио да се може повући паралела између Јасеновца и Аушвица.

Према његовим речима, оно што је посебно интересантно јесте да су у Аушвицу покушавали да имитирају начин на који су нацисти у својим концентрационим логорима злостављали све негерманске народе до њиховог истребљења.

– Морамо се борити да се стане на крај ревизији историје. С тим се мора стати. Јасно је да злочине не можемо гурати под тепих, да се истина мора изнети на видело. Историја је чињеница, а не причање и препричавање – истакао је Грајф, који је одржао предавање у Мултиплексу „Доли Бел“ у Андрићграду.

Он је изразио наду да ће свет спознати истину о Јасеновцу и да нису узалуд бачене године истраживања које су биле посвећене том питању и расветљавању оног што се тамо десило, те да ће коначно добро победити зло.

– Упркос свим полемикама о броју страдалих у Јасеновцу, одговорно тврдим да је око 700.000 људи на бруталан начин изгубило живот у том логору. Ако узмемо у обзир и све несрећне људе који су изгубили живот на путу до Јасеновца, тај број би могао да буде и већи – рекао је Грајф новинарима у Мултиплексу „Доли Бел“ у Андрићграду.

Грајф је рекао да не постоји ниједна архива у вези са темом Јасеновца коју није посетио и додао да је увек заинтересован за питања која су била занемаривана у прошлости или заборављена. Он је истакао да је оживљавање неонацизма и неоусташтва једно комплексно питање и нешто што се дешава, што је реалност, и да су порицања која долазе са те стране веома слична порицању Холокауста.

– Сваког минута треба да будемо свесни тога и треба да нас буде страх те чињенице – рекао је Грајф.

Монографија „Јасеновац – Аушвиц Балкана – Усташка империја окрутности“ представља мултидисциплинарну студију Грајфа, у којој је први пут извршена упоредна анализа Аушвица и Јасеновца. Аутор потврђује тезу историчара из Израела, али и из других земаља света, да Јасеновац није био радни логор, већ да је био логор смрти. Ову тврдњу доказује и сазнање о 57 метода мучења и убијања у Јасеновцу.

Монографија аутора Грајфа, светски познатог борца против ревизије историје, описује као упоредну анализу злочина у два, како каже, најстрашнија концентрациона логора, Аушвицу и Јасеновцу.

– У Јасеновцу су погажена сва ограничења нељудскости и зато се и данас морамо борити против идеологија које су довеле до тако страшних злочина – рекао је Грајф.

Чувени редитељ Емир Кустурица поручио је да Јасеновац треба третирати као једну врсту погрома који није забележен у историји. Он је рекао да су у једном општем хаосу, када је 300.000 пушака поражене српске војске путовало заједно са пораженима по Србији, углавном западној, у јулу 1942. године хрватске усташе, не само по логорима, него и по улицама и ливадама клали Србе.

Та се вест, рекао је он, прочула по Србији, па је природа српског устанка заправо била природа реакције на страдање Срба у Хрватској.

– Јевреји су структурно страдали по логорима, а Србе су стављали у позицију у којој су голоруки бежали, док су их усташе хватале испред кућа и клале – подсетио је Кустурица.

Гојко Рончевић Мраовић, који је као дете преживео страдања у усташким логорима, рекао је новинарима да је рођен у селу Трстеница, у околини Загреба, тада етнички чистом српском селу.

– Када су усташе узеле власт 1942. године, почео је погром Срба тако да је тада у селу убијено 265 људи – рекао је Мраовић, нагласивши да су њему нацисти убили свих пет чланова породице, а оца, мајку и млађег брата су заклали. Он је навео да је тада имао седам година, након чега је отишао у збег на Петрову гору.

– После сам се са баком вратио у село. Ту су нас затекле усташе и одвеле ме у дечији концентрациони логор Јастребарско, где је било око 3.500 деце са Козаре, Корудуна, Баније, Лике и Славоније, чији су родитељи побијени – каже Мраовић.

Он је нагласио да су у логору били веома окрутни према деци. Према његовим речима, сваког дана умирало је осморо до десеторо деце због неухрањености, болести, разних тортура.

– Управник логора била је Барта Пулхерија, свастика чувеног кољача Миле Будака. Одабрали су тада око 60 деце, међу којима сам био и ја. Хтели су да нас васпитавају у усташком духу, облачили су нам усташке униформе, два пута дневно смо ишли у цркву, тако да је у тој групи било мање умирања. У августу 1942. партизани су ослободили тај логор, тако да смо и ми дочекали слободу – присећа се преживели логораш Јасеновца.

Он је нагласио да је више од 10.000 деце, међу којима је био и он, спасла Дијана Будисављевић.

Издавачи монографије су Институт за Холокауст „Шем Олам“ (Израел), Фондација за пројекте едукације о Холокаусту (Мајами, САД) и Академски колеџ Оно (Израел), пренела је РТРС.

Предавањем Гидеона Грајфа и представљањем монографије почео је тродневни научни скуп „Гозба и књижевност“.

ИЗВОР: СПУТЊИК/ВЕСТИ

———–

16.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.