АКТУЕЛНО

Биљана Живковић: Косметско срце куца у руској души


Богородица призренска из манастира св. Архангела са Косова и Метохије стигла у Храм иконы Божией Матери „Спорительница хлебов“ у Кабањ

Један дан у бајковитим Кубању, био је, и остао – чиста Христова љубав. Тако ће бити упамћен, заувек, у нашим срцима. Остаће и у памћењу свих Руса, који су тог свечарског, сунчаног јутра били у Храму иконы Божией Матери „Спорительница хлебов“ у близини љупког, питомог града Амавира, са дугом козачком традицијом.

Стигли смо на молебан… у част црквене славе посвећене Иконы Божией Матери „Спорительница хлебов“. А ми смо донели икону Богородице призренске на дар, из древног српског манастира Св. Архангела, из далеког Душановог-царског града. Боље рећи, Богородица призренска, из срца јужне Метохије, носила је нас до слободног неба раскошне и волшебне Русије, којој краја не можеш сагледати, а и не желиш! Водила нас је невидљивом руком Богородица призренска, са Косова и Метохије, вијугавом и заносном реком Кубањ, тајанственим и непрегледним руским и козачким степама. Осећали смо мирис рујне јесени и дивне руске земље. Смењивали су се таласави шумарци, попут бокора, са непрегледним степама… У даљини су се назирали северни обронци Кавказа. Наше прве мисли биле су: „Стигли смо кући”, „Са својима смо”. Икона Призренске Богородице, попут лахора, невидљиво је летела да се што пре стопи са руским небом божанске лепоте, да се сретне са иконом Богородице „Спорительница хлебова”.

Овде се царује искрена љубав, руска топлина и хришћанска доброта. Овде су срца некако чистија… а небо прозрачније…

И као што је то у христоликој души, наше браће Руса, сви смо се стопили у једну душу и једно срце. Протоиерей Андрей Зимарев, са старијим свештенством (како се у Русији зову – баћушке) и са млађим, служи молебан. Пуно је народа и деце. И попут чисте реке, зажуборила је молитва… И Светлост се спустила на Земљу руску и Свету, на земљу кубањску.

Ведар јесењи дан за (Престоний праздник)… Протоиерей Андрей Зимарев, настоятель храма иконы Божией Матери „Спорительница хлебов“ у Кабању, и хутор Ляпино Новокубанского района, служи са свештенством и својим верним народом. Руске литургије нису скраћене. Свему се зна ред и поредак. У ваздуху који на тамјан мирише, осећа се радост и топлина, баш као што је и сам отац Андреј, који нас је пригрлио као најрођеније. Грло се човеку стеже од јаких и дубоких емоција, од толике искрене и чисте љубави, коју ми, Срби, нигде на свету не осећамо, као овде, у Русији. А човек не може да живи без љубави. Ни народ не може да живи без љубави.

У очима српским… сузе, благодарност Господу… и туга за Косметом… У руским… разумевање и дубока захвалност и љубав. Млади козак, са пуно поштовања, преузима икону руску, потписник редова – икону Призренске Богородице.  И овде, у мору братске љубави, хиљадама километара далеко… искрснуше свете лепоте косметске:  Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Велика Хоча, Зочиште, Газиместан, Девич и Бањска… и црвена поља мирисних божура… врхови Шар-планине, и шум Ибра, Бистрице, Лаба и Ситнице… У срцима нам јече… отета поља наша, спаљени домови, порушене цркве, народ у гетоима на предачкој земљи… у чељустима мучитеља и звери… док тихо поју вековне монашке молитве…

Две иконе, Божией Матери „Спорительница хлебов и Богородица призренска предводе Крсни ход, иде свештенство на челу са Протоиерей Андрей Зимарев, настоятель храма, који је, иначе и Председатель отдела по взаимодействию с Вооруженными силами и правоохранительными органами Армавирской епархии Русской Православной Церкви. Иду у корак, небеска са земаљском војском. Иду у корак Русија са Србијом! Корача молитено Кубан са Косовом и Метохијом… Иде народ у литији… отац  нас шкропи водом… небо се радује!

У цркви отац Андреј благослови народ, српску освештану икону, која је чудом преживала Мартовски погром на КиМ 2004, када је горело све што је било српско. Млади свештеник постави икону Богородице призренске на почасно место, са десне стране олтара, где ће јој од сада бити место. И као неким чудом, икони почеше да прилазе деца, а потом се прикључио народ, да целувајући Богородицу призренску покаже колико љубе Бога, своју Русију, и колико се моле за Србију.

Написала  Биљана Живковић

Фотографије и превод Наталија Пичугина

 

Део записа (Б.Ж.), из посете српске делегације (Љиљана Булатовић и Биљана Живковић), која је учествовала на 11. Међународној кубанско-терској научној конференцији, чији су организатори:  град Армавир, Управа градског одбора за образовање Армавира, Фонд културе Краснодарског региона, Кубански козаци „ЛИНЕЕЦ”, Лабинско одељење козачке војске и Армавирски државни педагошки факултет).

***

Бильяна Живкович (Биљана Живковић), Сербия, Белград

 Богородица Призренская из монастыря св. Архангела в Косово и Метохии прибыла на Кубань в Храм иконы Божией Матери «Спорительница хлебов»

Сердце Косово и Метохии стучит в русской душе

Один день в сказочной Кубани, был и остался чистой любовью Христа. Таким он запомнится навек в наших сердцах. Останется и в памяти всех русских, которые в то святое солнечное утра были в Храме иконы Божией Матери «Спорительница хлебов» недалеко от прекрасного сердечного Армавира, города давних казачьих традиций.

Пришли мы на молебен в честь Церковной славы, посвященной иконе Божией Матери «Спорительница хлебов». А мы туда принесли икону Богородицы Призренской, как дар из древнего сербского монастыря Святого Архангела из далёкого Душанового царского города. Иными словами, Богородица Призренская, из сердца южной Метохии, несла нас до свободного неба великой и чудесной России, конца которой невозможно увидеть, но и не надо! Вела нас невидимой рукой Богородица Призренская из Косово и Метохии извилистой и вольной рекой Кубань, таинственными и необозримыми русскими и казачьими степями. Ощущали мы запах золотой осени дивной русской земли. Встречали нас волнистые лесные полянки, как букеты в необъятных степях… Вдали едва виделись очертания Северного Кавказа.

Наши первые мысли были: «Мы дома. Мы – с родными». Икона Богородицы Призренской, как ласковый весенний ветерок, незаметно летела, чтоб соединиться с русском небом божественной красоты и встретиться с иконой Богородицы «Спорительница хлебов». Здесь царствует искренняя любовь, русская теплота и христианская доброта. Здесь сердца чистые… а небо лазурное. И как у христоликой души, наши русские братья, слились воедино в одно сердце.

Протоиерей Андрей Зимарев, вместе со старшим и младшим священниками служили молебен. Было много прихожан: взрослых и детей. И как чистая река звенела молитва… И божественный Свет спустился на землю русскую и землю кубанскую.

Ясный осенний день Престольного праздника… Протоиерей Андрей Зимарев, настоятель храма иконы Божией Матери «Спорительница хлебов» в хуторе Ляпино Новокубанского района, служил со священством и своей паствой. Русская Литургия длинная. Во всем здесь последовательность и порядок. В воздухе, который напоен ладаном, чувствуется радость и теплота, как и сам отец Андрей, который нас обнял, как родных.

Захватывает дух от таких сильных и глубоких эмоций, от такой искренней и чистой любви, которую мы, сербы, нигде на свете не ощущали, как в России. А человек не может без любви. И народ не может жить без любви.

А в глазах сербских слёзы, благодарность Господу… и грусть за Косово и Метохию… У русских – понимание, глубокое сочувствие и любовь.

Молодой казак с уважением принимает сербскую икону из моих рук – икону Богородицы Призренской. И здесь, в море братской любви, за тысячи километров вспыхнул свет красоты Косово и Метохии: Высоких Дечан, Грачаницы, Печкой патриаршии, Великой Хоче, Зочиште, Газиместана, Девича и Баньской…и полей, красных от цветущих пионов… вершин гор Шар-планины, и шум Ибра, Бистрицы, Лабы и Ситнице… В сердцах наших плач: разграблены поля, сожжены дома, разрушены храмы… народ в челюстях мучителей и зверей согнан в гетто на земле предков … и тихие вековые монашеские молитвы…

Две иконы – Божией Матери «Спорительницы хлебов» и Богородицы Призренской, во главе Крестного хода, за ними священники с Протоиреем Андреем Зимаревым, настоятелем храма, который и Председатель отдела по взаимодействию с Вооруженными силами и правоохранительными органами Армавирской епархии Русской Православной Церкви. Шагает вместе небесное и земное войско. Шагает Россия с Сербией! В молитве Кубань с Косово и Метохией… Лития… отец окропил нас святой водой… радуется небо…

В храме отец Андрей благословил паству и сербскую освященную икону, которая Божьим промыслом пережила в Косово и Метохии мартовский погром шиптарей 2004 года, когда горело всё, что было сербским. Молодой священник поставил икону Богородицы Призренской на почетное место с правой стороны алтаря, где она теперь будет навсегда. И как некое явление к иконе начали подходить дети, а потом и старшие прихожане, которые прикладывались к Образу. Так показывая как велика любовь к Господу, своей России и молитвам за Сербию.

Перевод с сербского языка и фотографии Натальи Пичуриной

(Часть материалов записей членов сербских участников – Лилианы Булатович и Бильяны Живкович 11 Международной Кубанско-Терской научно-практической конференции «Из истории и культуры линейного казачества Северного Кавказа», которая состоялась 27 октября 2018 года в городе Армавир.)

————

17.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић

1 reply »

Хвала за коментар. Ваш коментар ће бити видљив након "модерације". Коментари који садрже претеће, увредљиве и вулгарне изразе неће бити објављени...

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.