АКТУЕЛНО

СЕЋАЊЕ: ЉУБИНКА ДОБРИЈЕВИЋ – ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УДРУЖЕЊА БАЛЕТСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ ЗА 2016. ГОДИНУ


Љубинка Добријевић

Данас нас је напустила

ЉУБИНКА ДОБРИЈЕВИЋ – ДОБИТНИЦА НАГРАДЕ ЗА ЖИВОТНО ДЕЛО УДРУЖЕЊА БАЛЕТСКИХ УМЕТНИКА СРБИЈЕ ЗА 2016. ГОДИНУ

Нек јој је вечна слава и хвала.

Датум и време сахране биће накнадно објављени.

Педагог, балетмајстор и кореограф, Љубинка Добријевић дипломирала је у Балетској школи Лујо Давичо у Београду. По завршеном школовању ангажована је у ХНК у Загребу где остварује низ мањих и већих улога у балетима Маргарите Фроман, Димитрија Парлића, Пие и Пина Млакара, Октавија Чинтолезија и других. Са супругом Петром Добријевићем одлази у Париз где започињу значајну међународну каријеру. Анагажована је у Theatre D’Аrt du Ballet, као солисткиња и прва балерина, што јој омогућава даљи развој у балетима Фокина, Мјасина, Жанин Шара, као и у раду са врсним педагозима као што су Виктор Гзовски, Олга Преображенска, Љубов Јегорова и други.

Велика прекретница у њеном професионалном животу започиње сусретом са Морисом Бежаром у Паризу, као и оснивањем његове трупе Балет XX века у Бриселу. Та сарадња трајала је шеснаест година, а у том периоду Љубинка Добријевић одиграла је све значајне улоге у балетима овог генијалног кореографа: Посвећење пролећа, Девета симфонија, Краљица Маб, Actus Tragicus, Жар птица, Нижински, као и чувени Болеро у којем је наступала са четрдесет мушкараца. Преносила је Бежарове балете радећи са најистакнутијим звездама тог времена као што су: Маја Плисецкаја, Наталија Макарова, Карла Фрачи и другим.

По завршетку играчке каријере посвећује се педагошком раду, као доцент у школи миланске Скале где формира многе играче, данас значајне личности у свету балетске уметности. Међу њима су: Александра Фери primabalerina assoluta, Паула Канталупо примабалерина у Балету Монте Карла, Давид Момбана, кореограф и многи други. За Театро Цомунале у Фиренци поставља Силфиде Михаила Фокина, потписује кореографију за Инцонтро цон ла Данза и Класичну Симфонију Прокофјева. За фестивал Фјорентински мај поставља праизведбу балета Actus Terzo који доживљава 150 извођена широм Италије, у римској Опери, Teatro Regio у Торину и многим европским земљама.

По повратку у Брисел, као асистент и кодиректор у Балету XX века Мориса Бежара поставља Други Бранденбуршки концерт. Са Петром Добријевићем, као својеврсни амбасадор Бежаровог кореографског опуса поставља Четири последње песме Рихарда Штрауса у париској Опери, а затим и у Будимпешти, Антверпену и Мадриду.

Значајан део њене каријере обележила је и сарадња са Наталијом Макаровом. Радиле су заједно на многим пројектима од којих издвајамо: припреме сезоне за Juris Theatre на Бродвеју, рад на реализацији балета Бајадера у Рио де Жанеиру, као и рад на новој поставци Бајадере у кореографији Макарове у кијевској Националној опери 2013. године.

Уз редован педагошки рад поставља балет Пакита на Балетској академији као и Switch on Bach у Националном театру у Минхену. У римској Опери поставила је III чин балета Бајадера 2012. године.
Са Петром Добријевићем била је директор Балета у Сарбрикену у Немачкој где поставља балете: Франческа да Римини Чајковског, Скитска свита Прокофјева, Преображена ноћ Шенберга, Шест прелида Рахмањинова, Копелија Делиба, Игра Дебисија…

За познату компанију Ballet de Monte Carlo припрема балете Жизела, Лабудово језеро, Силфиде и многе друге, а истовремено са Петром Добријевићем у Будимпешти поставља Шест прелида и Преображену ноћ.

Врло значајан ангажман Добријевићи су остварили у Швајцарској где су основали и водили прву Балетску академију у којој је за седам година, захваљујући адекватном програму, формирано преко педесет балетских уметника.

Као директор Балета миланске Скале, такође, са супругом поставља балет Пакита који су уз балет Франческа да Римини поставили и у Народном позоришту у Београду, 2006. године. У част свог супруга, Љубинка Добријевић је на истој сцени поставила балет Дуо на музику Шенберга, 2010. године. За београдски балет у протеклој сезони поставила је балет Копелија.

Бранкица Кнежевић

———

19.12.2018. за СРБски ФБРепортер приредила Биљана Диковић